Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Susret braće u logoru

Ратко Милошевић, Бранислав Милошевић и Негован Николић у заточеништву (Лична архива)

Bili su rođena braća koju je rat razdvojio, a zarobljeništvo spojilo. Tako se najkraće može sažeti zanimljiva priča o braći Milošević – Branislavu (1909-1998) i Ratku (1914-2007) – iz kosmajskog sela Koraćica. Nakon što su se kao pripadnici Jugoslovenske kraljevske vojske u Aprilskom ratu obreli u različitim krajevima otadžbine, kao nemački zatočenici su se sreli 1943. u logoru u Nirnbergu.

Njihova kazivanja o ovim događajima objavljena su svojevremeno u knjizi „U noćima bez zvezda” Milosava B. Vlajića. Na ovu publikaciju, pažnju našoj redakciji je skrenuo čitalac „Politike” Dragoljub – Bata Milošević, sin Branislava Miloševića odnosno sinovac Ratka Miloševića.

Iz te knjige doznajemo da je pre Drugog svetskog rata Branislav bio učitelj, a u školi rezervnih oficira je 1929. dobio čin narednika. Uporedo s učiteljskim poslom, odlazio je na vojne vežbe, a 1940. je kao rezervni poručnik proveo deset meseci u Kosovskoj Mitrovici. A onda je mobilisan da se bori u Aprilskom ratu. Što se tiče Ratka, on je kao diplomirani pravnik radio u sudu u Sopotu, a 1. aprila 1941. zatekao se na vojnoj vežbi u Obiliću na Kosovu.

Prema svedočenju Branislava, u Aprilskom ratu, situacija u vojsci Kraljevine Jugoslavije je bila haotična. On se sa ratnim drugovima zatekao na koti prema Krivoj Palanci. „Kao poručnik imao sam pištolj bez municije, vojnici su imali manevarske metke”, naveo je u sećanjima.

Takođe, oficiri hrvatskog porekla sabotirali su odbrambena dejstva. Nakon napada nemačkih aviona na Crnuši, jedan od generala je sazvao zbor i rekao: „Vojnici i oficiri, ja vas lišavam vojničke zakletve. Idite kud hoćete, mi smo opkoljeni”. Ubrzo su nemački tenkovi i avioni dovršili posao „meseršmitova” i zarobili stotinak vojnika. Nakon sprovođenja kroz Skoplje, gde su putovali 48 sati peške, zatočenici su vozom prebačeni u Dragoman u Bugarskoj, a odatle u nemačke logore – najpre u Libeku, a zatim u Hoenfelsu.

„Imali smo lošu hranu. Dobijali smo po šolju kuvane kisele repe. Za ručak nam daju dve sveže šargarepe, a za večeru hladni bareni krompir. Sa 98 sam spao na 50 kilograma”, posvedočio je Branislav.

Iz pisama koja su mu od kuće stizala u Hoenfels, doznao je da je brat Ratko, potporučnik, takođe u zarobljeništvu. Zateći će ga u Nirnbergu, narednom logoru gde je premešten.

„Bilo je (u logoru u Nirnbergu) sedam blokova, ja sam bio u trećem, Ratko u drugom. Žičani ježevi između blokova. Brat i ja se dovikujemo, čujemo se”, kazivao je Branislav, navodeći da su vremenom postavljene kapije između blokova, pa su mogli i da se susretnu.

Ratko je u Nirnberg dospeo pošto je u Aprilskom ratu zarobljen prilikom pokreta sa svojim saborcima u selu Jasika kod Kruševca. Osim rođene braće, u Nirnbergu su bili zatočeni i Negovan Nikolić, brat od tetke Branislava i Ratka, kao i Milutin Đorđević, brat od ujaka, ali i književnik Stevan Jakovljević, akademik Milan Bartoš, muzičar Đorđe Karaklajić...

Opisujući dane u zatočeništvu, Branislav je naveo da je na sebi imao jugoslovensku oficirsku uniformu sa šajkačom i da je pustio brkove koje nije obrijao četiri i po godine.

„Vodio sam dnevnik, dobijali smo iz Jugoslavije list ’Obnovu’. Pisali smo (porodicama) šifrovano: ’Kako Boris, je li prodavao knjige, kako napreduje?’ Odgovor bi glasio: ’Ne brini, sprema se velika žetva’ ”, zabeležio je Branislav, dodajući da je to bila aluzija na sovjetsku kontraofanzivu.

Branislav i Ratko su s ratnim drugovima prebačeni u Hamelburg, gde su proveli nekoliko meseci. Između ostalog, bilo im je dopušteno da igraju fudbal, a među zarobljenicima je bio i Stevan Luburić, fudbaler predratne „Jugoslavije”. Zatim su premešteni u Barkenbrige, a uoči oslobođenja, Nemci su zarobljenike evakuisali nadomak holandske granice.

Kao slobodni ljudi, za Jugoslaviju su transportovani vozom, avgusta 1945, iz mesta Hajdenau. Braća su se tako zajedno vratila u otadžbinu. Branislav je nakon rata radio u Ministarstvu prosvete, zatim je od 1947. do 1950. radio u Poljskoj, a po povratku u zemlju, ponovo se vratio učiteljskoj profesiji. Ratko je nakon 1945. najpre radio na otkupu pšenice u Mladenovcu, a zatim je postao vojni tužilac.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar
Autor nas podseca : “у Априлском рату, ситуација у војсци Краљевине Југославије је била хаотична. Као поручник имао сам пиштољ без муниције, војници су имали маневарске метке”. Dodao bih da je general Milan Nedic bio protiv rata. U opsirnom referatu koga je podneo Krunskom vecu i knezu Pavlu, Milan Nedic je izjavio da pred nemackim blickrigom iskazanim u Poljskoj, Cehoslovackoj i Francuskoj, nasa slabo naoruzana vojska nema nikakve sanse. I da se osim Srba i Slovenaca niko nece boriti.
Lazar
Ovo je tuzna prica o nasim ratnim zarobljenicima i nasim istorijskim greskama. Nemacki napad na Jugoslaviju 6 aprila 1941, je bio direktna posledica vojnog puca 27 marta, koga su izveli srpski oficiri, nesvesni da u sukobu sa Hitlerom, nemamo nikakvog izgleda. Umesto da krene na Rusiju, Hitler - besan sto je izigran ugovor - razbio je Jugoslaviju, odveo u ropstvo nasu vojsku (oko 200 000 uglavnom srpskih vojnika i oficira) i omogucio nesmetan povratak ustasa iz Italije i formiranje NDH.
Voja
Večita Srpska priča.
Boki
Kako doći do knjige? Jeli na internetu?
Милош Марић
Колико великих људских судбина! Колико људи међу нама по чијим причама би могли да се направе филмови!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.