subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
INTERVJU: ROBERT BOŠKOVIĆ, reditelj

Mjuzikl pun emocija

Ovo je moj treći projekat u Beogradu. Kao stranac sa privremenom adresom u vašoj zemlji uspeo sam da se vakcinišem, što mi je dalo smirenost i sigurnost
Роберт Бошковић (Фото Зоран Шкрбић)

Poslednjih pet godina - naziv je mjuzikla američkog kompozitora Džejsona Roberta Brauna, koji će u režiji Roberta Boškovića, gosta iz Hrvatske, biti premijerno izveden večeras od 19. 30 sati na sceni zemunskog Madlenianuma. Dirigent je Vesna Šouc, koreograf Milica Cerović, scenograf Vesna Režić, kostimograf Srđan Jovanović.

Glavne uloge u ovoj hit muzičkoj melodrami igraju u jednoj postavci Branislava Podrumac i Žarko Stepanov, dok u drugoj podeli ljubavni par tumače Mina Gligorić i Dimitrije Cincar Kostić.

‒ Kad je ljubavi kraj, kreneš ispočetka, u lajtmotivu ove produkcije, u našem podnaslovu se krije sve. To je komplikovana, emotivna, humoristična priča dvoje ljudi koji su se zaljubili u istom trenutku i odlučili da provedu ostatak života zajedno. Ali sve se slomilo na jednoj ljudskoj, životnoj priči umetnice koja nije videla da teatar uzima njen život. Neprestano pokušavajući da izgradi karijeru kao mjuzikl umetnica, nije videla da njena ljubav, kao i brak sa čovekom njenog života nestaju. U ovom mjuziklu ima dosta autobiografskih elemenata, autor ga je pisao sa svojom bivšom ženom, pa je čak zbog njega završio na sudu... Pozorište Madlenianum se u pravom trenutku, u ovim lošim vremenima, odlučilo za pravi mjuzikl, sa dvoje glavnih aktera, sa malim ansamblom. Bilo je teško raditi pod maskama gde se ne vide izrazi lica izvođača, emocije, ali su zato svi dali svoj maksimum i u glumi i pevanju ‒ kaže za „Politiku” reditelj Robert Bošković.

Priča prati Džejmija mladog, talentovanog, jevrejskog pisca koji se zaljubljuje u Keti, glumicu koja se muči da izgradi svoju karijeru...

Ovo je savremena priča, niko u publici neće ostati ravnodušan. Nije reč o komercijalnom mjuzikul lakih nota već o mjuziklu punom emocija, koji daje mogućnosti glumcu da pokaže veliki spektar osećanja. Već smo im mnogo pomogli sa scenografijom od pleksiglasa (Vesna Režić s kojom stalno sarađujem), četvrti zid je zatvoren, da publika ima jednu blokadu u odnosu na njihovu intimu. Kostimografkinja Snežana Pešić Rajić je napravila kostime bez boja kada su emocije negativne, a živih boja su kada su pozitivne. Moj rediteljski fokus je glumačka emocija, više nego pevačka, koja mora da probije četvrti zid. Režija je rađena u tri plana, prvi plan je pozorište, knjižara, javni prostor, stan je u sredini, treći plan su ulice Njujorka, koje su takođe neuhvatljive. Sve što veže ova tri plana su emocije, koja vežu i muziku i glumu, scenu, kostim i svetlo koje je jako važno u ovoj predstavi, radili smo ga pet dana, jer ono mora podržati glumce na sceni.

Njihova ljubavna priča, od upoznavanja, braka, razmirica i razlaza, tokom petogodišnjeg perioda, napravljena je kao muzička „dekonstrukcija” ljubavnog odnosa. O čemu je zapravo reč?

Ovo je možda više pitanje za Vesnu Šouc, sa kojom radim već drugi projekat. U ovom mjuziklu ima puno različitih žanrova, od roka, popa, latino, koji realno podržavaju dramaturšku radnju neke scene. Delo je sjajno napisao Džejson Robert Braun, koji je sve i lično preživeo. Svaka numera podržava njihov odnos, latino je upoznavanje, strast, razmirice i razlazi su spori u pop baladama. Sve je toliko pametno napisano, da je već slušanjem muzike jasno šta se dešava, od uvoda pa svih 14 scena koje staju u sat i 25 minuta.

Ovo nije vaša prva saradnja sa Madlenianumom. Odakle taj spoj? Kakva su vam beogradska, zemunska iskustva?

Ovo je moja treća saradnja sa Madlenianumom. Posle „Vesele udovice” ljubav je obostrana. Ubrzo je došao koncert „Svetlosti pozornice” za rođendan pozorišta koji je takođe odlično prošao. Srećan sam jer se u Beogradu osećam divno, Madlenianum mi pruža sve što jedan reditelj može zamisliti i poželeti, pre svega profesionalnost. Organizuje audicije, što mi omogućava najbolji odabir izvođača. Ovde je umetnost važna, a to je ono što sam naučio još na akademiji i što sledim u svom radu. Pre godinu i po dana došao sam u Beograd, moja agencija iz Nemačke mi je organizovala sastanke povodom saradnje, tada sam imao sastanak i sa Andrejom Rackovim, na kome smo se veoma brzo dogovorili o saradnji na opereti „Vesela udovica”. Nakon mjuzikl „Poslednjih pet godina”, već sledeće sezone, posle leta, radimo novu produkciju „Vest sajd stori” (West Side Story), sa istom autorskom ekipom.

Svoje scensko nadahnuće snažio vam je od ranog detinjstva rodni Dubrovnik, iako danas imate zagrebačku adresu. Kako je sve krenulo?

Dubrovnik i Dubrovačke ljetnje igre su mi dali ljubav prema teatru. Pozorište „Marin Držić” je bila moja druga adresa. Dubrovnik je pun istorije, Dubrovačke ljetnje igre su važan festival. Odlučio sam se za pozorište umesto vaterpola, koji sam takođe trenirao. Godine 1996. sam upisao Zagrebačku dramsku akademiju, tu sam dobio prve uloge, angažmane, predstave u pozorištu, Zagreb je moja druga adresa. Uvek ističem da sam Dubrovčanin sa zagrebačkom adresom. Dubrovnik nosim u svom srcu. Imam sreću da sam ovih zadnjih godinu dana radio. Napravio sam operu „Lombardijci” za otvaranje Splitskog festivala, zatim „Svetlosti pozornice” za Madlenianum, operu „Samson i Dalila” za HNK, jednu dramsku predstavu. Radim kao samostalni umetnik, imao sam posla za vreme pandemije i veoma sam zahvalan.

Kako živite novu normalnost?

Teško sam ovo preživeo jer je par mojih prijatelja i kolega otišlo. Pošto u Hrvatskoj nije bilo vakcina, dugo smo bili u lokdaunu, nismo izlazili, kafići nisu radili, jedino nismo imali policijski čas. Rad me je spasavao. Više sam se približio prijateljima koje nisam mogao videti, sve je postalo zatvorenije. Preispitao sam se da li su stvari koje radim u privatnom životu dobre, da li neke stvari mogu poboljšati. Imao sam puno vremena za razmišljanje o životu i bliskim ljudima. Mnoge predstave u inostranstvu koje mi je ugovorila agentkinja su otkazane ili su pomerene. Kao stranac sa privremenom adresom u vašoj zemlji uspeo sam da se vakcinišem, što mi je dalo smirenost i sigurnost. Ipak i dalje veoma pazim, ne grlim se, ne rukujem, držim odstojanje, nosim masku. Hvala Republici Srbiji koja mi je dala priliku da se vakcinišem kao strani građanin sa privremenom adresom, jer u pozorištu svi paze da budemo bezbedni.

Komеntari0
5b04b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja