Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jokić, i to je Amerika

Vatra u SAD se rasplamsala, potrebna je intriga: da li će momak iz Sombora postati najkorisniji igrač NBA lige, famozni MVP. Medžik Džonson kaže – da

Neko se rodi sa kosom, neko sa zubom, a neko sa košarkom. Nije li Nikola Jokić i u ranom detinjstvu fizički podsećao na loptu? Bio je buckasti dečak, a za koji dan može da postane najkorisniji igrač NBA lige, famozni MVP.

Vatra u Americi se rasplamsala, potrebna je intriga, šou mora da dostigne vrhunac, a za dramaturgiju izbora najboljeg igrača revnosno se brinu legendarni Šakil O’Nil, Čarls Barkli, izvesni Pogrešni Nik, dugogodišnji košarkaški komentator „Foks njuza” i različite novinarske persone po ESPN, forsirajući jedno vreme Nikolu, pa Krisa Pola, beka Finiks sansa, ili krilnog centra Golden stejt voriorsa, Drejmonda Grina.

Nikola je po mom ukusu bio isuviše kul u sezoni života, vodeći sam Denver nagetse sa impresivnim učinkom, ne želeći da se pridruži podeljenoj Americi, tako što bi ispalio pokoji retorički krstareći projektil kako bi skrenuo pažnju na sebe i svoju nestvarnu igru.

Tek u poslednjim utakmicama, kada je shvatio da ga sudije tretiraju kao seljačinu iz Denvera i na njemu ne sviraju faulove koji bi se i na beogradskim basketaškim terenima smatrali nanošenjem teških telesnih povreda, u Nikoli Jokiću se konačno probudio onaj na koga najviše liči.

Valjda je Nikola detaljno prostudirao biografiju Larija Birda, legende Boston seltiksa. Možda je jedan od najvećih NBA igrača svih vremena, krilo koji je jednako dobro šutirao, asistirao i tukao se, verovatno za laike još prevelik da bi Somborca poredili s njim.

Ali ako to nedvosmisleno tvrdi Greg Popović, najveći trenerski mozak u NBA, poznatiji kao „ludi Srbin” koji po pravilu nikada ne greši i vidi dalje od svih ostalih, Jokićeva ravničarska flegmatičnost, lagano se, a kako bi drugačije kod Nikole, transformiše u Larijevu prgavost.

Mada, teško je i pomisliti da će ikada Somborac ponižavati svoje čuvare kao Bird, da će igrati s probušenom vilicom, slomljenim stopalom i šakom, kao jedini igrač koga su operisali bez anestezije u poluvremenu, dok je Lari umesto injekcije insistirao da loče limenke piva i da onda, nacvrcan, sipa trojke. Kažu da je video dva koša, pa je šutirao u sredinu. Pogađao je bez greške.

Ali, Bird je bio beli Amerikanac, poticao je iz siromašne porodice, jedno vreme je bio đubretar i kada se umešao među crne velikane, kao što je Medžik Džonson, nije imao drugog izbora nego da postane arogantni, bezdušni šuter, asistent, skakač i po potrebi plejmejker, čovek – tim. Potekao iz belog predgrađa, uleteo je u zabran momaka iz crnačkih geta i stvorio eru neprevaziđene košarke.

Nikolino vikanje na sudije u poslednjim utakmicama i sukob sa crnim nabildovanim centrima koji su nemoćni da zaustave njegov somborski šut visokog luka, osim da ga mlate po rukama, pokazuju da melanholični srpski centar, nekadašnji spori, somborski fijaker, poprima obrise „ferarija 812 superfasta”, koji ubrzava od nula do sto kilometara na čas za 2,9 sekundi.

Za Srbe je Denver američko mitsko mesto zbog Blejka Karingtona, Kristl i Aleksis, junaka sapunice „Dinastija”. Kad smo već kod toga, ima li Blejk Karington još nekog vanbračnog sina? To svakako nije ravničar koji timari konje, kao vojvođanski kauboj, i ta činjenica – da su Denver nagetsi za Amerikance duboka provincija, istočno od Stenovitih planina, dakle, istočno od raja – trenutno najboljeg centra sveta i igrača NBA čini nepoželjnim za MVP titulu.

U eri Stefa Karija, koji igra košarku sa one strane razuma, jer jednako savršeno dribla, sipa trojke iz druge vremenske zone ili ulazi pod koš kao da je pošao da krade trešnje, kao da je Haklberi Fin namazan imalinom, uz kralja Lebrona Džejmsa, laboratorijskog primerka džina sa savršeno dizajniranim mišićima – Nikola Jokić se probio brzinom misli. Ako je po nečemu sličan Birdu, to je zato što košarku igra kao Bobi Fišer, znajući tri poteza unapred u odnosu na protivničke odbrane.

Ako mu se čuvari isuviše približe, lako će ih zaobići. Druga mogućnost je da se vrati korak unazad i šutom s jedne noge, poput Dika Novickog, ili sa dve, ako je iza linije sedam metara, pogodi trojku. Ukoliko ga udvoje, sledi asistencija ka prvom slobodnom igraču koji može biti tu, tik do njega, ili je daleko kao što su njegove konjušnice u Somboru udaljene od Stenovitih planina.

Plejmejker u telu centra, šahista u liku košarkaša i svirac u svetu atleta, postao je basketaš koji ne može da se ubaci ni u jednu poznatu košarkašku žanrovsku matricu, niti da se nacrta na tabli po kojoj treneri na tajm-autu flomasterom crtaju akcije u napadu ili postavljaju odbranu.

Nikola je, uz to, klasična dobrica. Tuče se isključivo sa svojom rođenom braćom, posle basketa, čime se ističe kao čuvar srpskih porodičnih vrednosti. Ali, tako je bilo sve do skora, dok konačno nije ukapirao da kod sudija ima tretman prodavca čizburgera koji je zalutao na parket. Budućem em-vi-piju moraju da sviraju faul nad njim i kada čuvar pokuša da mu nežno šapuće na uvo, kao što to čine Kariju, Lebronu ili ovogodišnjem najvećem Jokićevom konkurentu, Drejmondu Grinu.

Pojavivši se kao superzvezda od 2016. godine, sa reputacijom prljavog igrača, Grin se forsira ne zato što je bolji igrač od Jokića, već zbog nekoliko razloga, od kojih se jedan može svrstati u ideološku ravan. Posle rasnih nemira i poraza Donalda Trampa na predsedničkim izborima, izbor belog igrača za najboljeg u NBA ligi, uz to još iz male, neomiljene Srbije, daleko udaljenije od denverske varoši sa nešto više od 700.000 stanovnika, mogao bi da izazove brojne polemike titulara političke i rasne korektnosti.

Dvojica poslednjih belih igrača koji su postali MVP jesu Kanađanin Stiv Neš, 2005. i 2006. godine, a u sledećoj sezoni bio je to Nemac Dirk Novicki. Neš je kategoričan. Jokić mora da bude MVP. I konačno, jedan od najvećih, Medžik Džonson, smatra da je Nikola Jokić apsolutno dostojan nagrade.

Medžikovom izjavom požar je zapaljen. Vrhovni sudija košarkaškog sveta rekao je svoje. Nikola je odavno to pokazao na parketu, ali da bi ga NBA imperija konačno prihvatila kao vladaoca, po mom sudu, mora u sebe uliti po kap prgavosti i bezobrazluka Larija Birda.

Drugu kap koju mu treba uliti jeste nemilosrdnost Bila Lejmbira, centra Detroit pistonsa, najprljavijeg igrača u istoriji NBA. Lejmbir je bio efikasna i bezobzirna mašina za faulove, toliko bezobzirna da ga svi, osim u Detroitu, još strastveno mrze. Ne čudi zašto je ostao konzervativac.

Bilo je to doba kada su svetom košarke hodali košarkaški divovi. Nikola Jokić već pripada tom društvu. Dive mu se, ali ga još nedovoljno poštuju. Predviđam da zna šta treba da učini kako bi se sa one strane bare konačno shvatilo: Jokić, i to je Amerika!

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ime
Шаљиви и прецизан текст, баш какав Јокић и заслужује. Било је уживање читати га. Хвала Александре!!!
stari doktor
Bravo Aco, imenjače, majstore nad majstorima sa perom u ruci. Svaka ti je reč para vredna, tvoji članci su najlepši specijalitet koji se čitaocu može ponuditi. Šećerlema, čokoladni kolač, penušavi šampanjac, najfiniji francuski konjak ili škotski blend-viski.
Stevo
[email protected] fantastičan komentar! Svaka nacija ima velike ličnosti, sportiste...ali niko kao mi nema potrebu da im pridoda mitski oreol i da se identifikuje sa njima! U zemljama gde su narodi sa nogama na zemlji, uspeh velikih sportista se analizira kroz njihov talenat, nadljudski trening,želju da s bude najbolji...a mi na gotov proizvod naslonimo obraz nacije i mislimo da smo oni. Vrlo neukusno i štetno!
bg
ne mogu da verujem da nekoga zanimaju te palanacke priredbe poput tog nba/a
Игор
Грешка новинара: Грин уопште није други фаворит за МVP већ саиграч Кари. Што се Јокићевог односа са медијима тиче, нема никакве мржње према њему. Просто Јокић није у познатом тиму (Денвер није међу 10-15 највећих градова Америке) а нема га ни на друштвеним мрежама где обично тече комуникација са медијима. Упркос тога се поштују резултати и статистичке учинке и добиће ту награду заслужено и без савета у вези јавних односа.
име
Заправо је ваш коментар грешка (сем делимично приче о Грину, јер ни Кари није опција). али за медије грешите...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.