sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Do porodičnog stabla uz pomoć onlajn crkvenih knjiga

U Istorijskom arhivu Subotice, koji čuva ogroman fond od preko 70 miliona stranica dokumenata, započeo obiman posao digitalizacije
Директор Стеван Мачковић с опремом за дигитализацију (Фото Н. Тумбас)

Subotica – U Istorijskom arhivu u Subotici u dugom nizu polica smešteno je između 70 i 80 miliona stranica dokumenata. Od tog mnoštva istraživače najviše privlače upravo ona koja su u arhivu na pozajmici – matične crkvene knjige.

„Kada je pokrenut projekat e-arhiva, odnosno mogućnost istraživanja arhivske građe preko interneta, uzeli smo u obzir dva važna faktora: zaštita arhivske građe i frekventnost njenog korišćenja. Zbog toga smo odlučili da projekat započnemo digitalizacijom crkvenih matičnih knjiga koje najviše traže istraživači u našoj instituciji”, kaže za „Politiku” Stevan Mačković, direktor Istorijskog arhiva u Subotici.

Do 1895. godine crkve su jedine vodile matične knjige stanovništva, kada taj posao preuzima država. Naravno, crkve su nastavile paralelno da vode svoje matrikule, a 1945. država je od svih crkava oduzela ove knjige i predala ih arhivi sa namerom da se uradi njihov prepis. Oduzete crkvene matične knjige odnose se na period od početka vođenja registra, u subotičkom slučaju – od 1687. do posle Drugog svetskog rata. Interesovanje istraživača u vezi je sa željom da se istraži pojedina ličnost, ali najviše je onih koji hoće da utvrde svoje porodično stablo.

Opremu nabavili sopstvenim sredstvima
Kako kaže direktor gradskog arhiva Stevan Mačković od svog osnivača nikada nisu dobili novac namenjen za kupovinu opreme za digitalizaciju, već su uređaje nabavljali sopstvenim sredstvima. Kroz saradnju sa projektom „Femili serč” dobili su skener na pozajmicu, dok im je Muzej Holokausta poklonio skener u vrednosti od 15.000 dolara, kojim obavljaju celokupno skeniranje.
„Mi smo deo digitalizovanog materijala postavili onlajn, jer očekujemo da se reše tehničke i druge pretpostavke da omogućimo istraživačima pristup uz određenu, simboličnu nadoknadu”, navodi Mačković dodajući da je to princip po kojem rade i veliki arhivi na koje se ugledaju.

„Matične knjige treba u jednom trenutku da se vrate crkvama, zato nam je naloženo da se to digitalizuje, kopira. Digitalna kopija je prema određenim parametrima najoptimalnija za korišćenje i čuvanje. Arhivistički standard je pravljenje mikrofilmova da se građa zaštiti, ali to zahteva određenu aparaturu za mikrofilmovanje, koju mi nemamo, a i malo je arhiva koji ih imaju. Kompromis je pronađen u digitalizaciji”, objašnjava Mačković.

Prebacivanje stare građe u novi format otvorilo je mogućnost i za njenu dostupnost na internetu, te Mačković navodi da su skenirali sve matične knjige, rimokatoličke, pravoslavne i jevrejske crkve, ali da su na internet postavili indekse – odnosno azbučni/abecedni spisak upisa. Na osnovu broja tog upisa, istraživač ipak mora da dođe u arhiv da potraži taj podatak u registru. „Omogućili smo onlajn pristup za oko 20.000 snimaka. Godišnje u našem arhivu radi između 100 i 120 istraživača, ali je ovaj potdomen pregledalo i na godišnjem nivou hiljadu ljudi. Uostalom to što čuva naš arhiv, nema nijedan drugi na svetu”, kaže Mačković.

O potrebi pojedinca da u istraživanje prošlosti krene upravo od svoje porodice posvećena su i dva druga projekta digitalizacije koji se rade u Istorijskom arhivu. Jedan se odnosi na projekat „Femili serč”.

„To je organizacija koja u svetskim okvirima ima najviše podataka o ličnostima, o ljudima, o njihovom rođenju, i drugim podacima. S obzirom na to da je reč o ličnim podacima starijim od 100 godina nema potrebe za zaštitu podataka. Mi već neko vreme radimo sa njima, odnosno za njih, pronalazimo, odabiramo evidenciju i građu koja se skenira, oni ih obrađuju i nakon izvesnog vremena to je dostupno na njihovom sajtu, uz naznaku da potiče iz našeg arhiva.

Druga saradnja u oblasti digitalizacije ostvarena je sa Muzejem Holokausta iz Vašingtona.

„Mi smo samo kamenčić u tom mozaiku koji se postavlja u digitalnom obliku i povezuje sa muzejem Jad Vašem u Jerusalimu”, kaže Mačković i objašnjava da je reč o blizu 50.000 snimaka dokumenata koji se odnose na Jevrejsku zajednicu Subotice u periodu od 1918. do 1941. godine.

Komеntari6
78ae2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana
Ogroman posao ali odista vredan truda.
Ivan Jordanov
A u Pirotskom arhivu ne daju pristup orginalnim matičnim knjigama da ne bi videli da smo prisilno srbizirani i da ne uzimamo bugarska državljanstva.
E pa
@Ivan Jordanov, šta kažete, baš srbizirani? Poznato je da Srbi "srbiziraju". Zato ih je sve manje a oko i između njih sve više nekih novih naroda i jezika. Koji su, doduše, (jezici) isti kao srpski al' se drukče zovu. Kako i treba, jer kakav bi to bio narod bez svog posebnog jezika. Makar bio isti ko srpski.
vox ex populi
Ko ti brani da se izjašnjavaš kako ti volja? A vidim, ime i prezime ti nije "srbizirano". Očito i ne živiš u Srbiji jer bi rekao srbizovano. Sve u svemu, lupetaš bez potrebe. Zločest si i nedobronamjeran.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.