nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Srbija polovinu vina izvezla u Rusiju

Vinarima i vinogradarima biće omogućeni povoljniji krediti kroz novi projekat Svetske banke
(Анђелко Васиљевић)

Ukupna površina pod vinogradima u Srbiji, upisana u Vinogradarski registar, iznosi oko 6.500 hektara koje obrađuju 4.618 proizvođača grožđa. Za proizvodnju vina registrovano je 424 proizvođača, a prošle godine iz naše zemlje izvezeno je oko 11,17 miliona litara, u vrednosti od oko 16 miliona evra. Najviše je plasirano na rusko tržište i to oko 6,3 miliona litara, što je 56,6 odsto od ukupne količine izvezenog vina, objavio je Tanjug.

Na Cefta tržište prodato je oko trećinu ukupnog izvoza, a dominantna tržišta našim proizvođačima bile su Bosna i Hercegovina (18,2 odsto) i Crna Gora (12,2 odsto). U 2020. na tržište EU izvezeno je 7,5 odsto ukupnog izvoza vina.

U Ministarstvu poljoprivrede rekli su za tu agenciju da je ovaj sektor prepoznat kao strateški važan za razvoj ekonomije Srbije. Pored mera podsticaja koje će biti nastavljene i u 2021, vinogradarima i vinarima ove godine biće omogućeni i povoljni krediti kroz novi projekat Svetske banke. Kako se navodi, učešće korisnika biće 10 odsto od vrednosti prihvatljivih investicija, poslovne banke obezbeđivaće 40 odsto kroz kreditiranje poljoprivrednika, a ostalih 50 odsto su bespovratna sredstva obezbeđena iz zajma SB. Na taj način vinogradari i vinari će imati priliku da osavremene svoju opremu, mehanizaciju i kapacitete. Krajem marta objavljen je Pravilnik o dodeli bespovratnih sredstava u okviru projekta za konkurentnu poljoprivredu i u narednim danima očekuje se objavljivanje javnih poziva.

Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. planirano je i sprovođenje mere koja je namenjena podizanju novih zasada vinove loze, izgradnji i opremanju kapaciteta za proizvodnju vina, kao i podrška unapređenju kvaliteta.

U ministarstvu preciziraju da će nakon detaljne i dodatne analize, s obzirom na epidemiološku situaciju i na to da se sprovodi i novi projekat konkurentne poljoprivrede Srbije, odrediti način i vreme realizacije mera podrške u 2021. Kažu i da visina podsticaja u okviru mera ruralnog razvoja ove godine ostaje ista kao i 2020, a biće realizovana i dva javna poziva u okviru IPARD programa.

Podsećaju da u ovom programu, u okviru mere jedan za sektor proizvodnje grožđa, podsticaji iznose od 5.000 do 700.000 evra, dok u okviru mere tri za sektor proizvodnje vina dostižu i do milion evra.

Podsetimo, prošle godine prvi put je usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godine. Kako se navodi, iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do smanjenja površina pod vinovom lozom.

Vinograde karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina kod nas iznosi samo 0,34 hektara. U strategiji se navodi kako je cilj da Srbija dostigne površinu pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na sopstvenom tržištu i omogući rast izvoza u Evropsku uniju i u treće zemlje kao i razvoj vinskog i seoskog turizma.

Komеntari1
a4a91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Vrlo brzo ce se iole kvalitetnija roba koja moze da se izveze uciniti nedostupna domacim potrosacima dok ce se u isto vreme ta roba prodavati po manjoj ceni u izvozu. To je samo dokaz da nam svaki evro ili dolar koji dobijemo od izvoza treba kako bi servisirali dugove. Sve sto vredi za izvoz, sve za vracanje dugova.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja