utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Krivokapić traži rešenje sa Hrvatskom za Prevlaku

Iz vlade je saopšteno i da se planira formiranje komisije koja će u dogovoru sa Zagrebom pokušati da reši ovo otvoreno pitanje
(Приватна архива)

Od našeg stalnog dopisnika

PODGORICA – Decenijama dežurna tema Crne Gore i njene, ne samo političke elite, je pitanje Prevlake, „crvene linije” u diplomatskim odnosima sa susednom Hrvatskom. Crna Gora i Hrvatska gotovo 20 godina ne mogu da se dogovore o razgraničenju na moru kod Prevlake. Dve zemlje su, istina, sklopile privremeni sporazum 2002. godine. Hrvatskoj je pripao kopneni deo Prevlake, odnosno rt Oštro i uzan pojas mora uz Prevlaku, a Crnoj Gori ostali deo ulaza u Bokokotorski zaliv.

Predsednik Crne Gore, a pre toga kao višedecenijski premijer, saglasio se da Prevlaka i nije neki veliki crnogorski problem. U javnosti je govorio o pomiriteljskom stavu koji je pokroviteljima nove proevropske  politike odgovarao. Novi crnogorski premijer, Zdravko Krivokapić, koji važi za čoveka evropske perspektive što je i svojeručno overio ugovorom sa Dritanom Abazovićem i Aleksom Bečićem, ali ne i sa liderima koalicije koja ga je lansirala u svet politike, obavestio je zapad da namerava da reši sporno „parče” zemlje na poluostrvu Prevlaka. Ali i morsku kapiju u ovom delu crnogorske obale.

Težeći tom cilju otvorio je pitanje razgraničenja s Hrvatskom i poručio da problem nije samo linija razgraničenja na moru, već i razgraničenje na kopnu po kojem Prevlaka, po protokolu koji su dve države potpisale 2002, pripada Hrvatskoj. Đukanović je u parlamentu pokušavao da demantuje, pre svega optužbe opozicije, da je Prevlaku dao Hrvatskoj, ali je iz Zagreba saopšteno da je „za Hrvatsku stanje na južnim granicama jasno: poluotok Prevlaka je hrvatski, a oko crte razgraničenja na moru treba se dogovoriti, i to ili bilateralno ili na Međunarodnom sudu u Hagu”. Takođe je rečeno, da bi dve države trebalo da se usmere na morsku granicu i dogovore o rešenju za granicu na moru.

Vlada Mila Đukanovića je 2002. godine, nakon odlaska snaga UNMOP-a, posmatračke misije na Prevlaci, potpisala privremeni protokol o granici koji je i danas na snazi.   Nova vlast sa premijerom Krivokapićem na čelu nije zadovoljna ovim protokolom jer u njemu piše „da je kopnena granica rešena”, dok se o morskoj treba razgovarati i definitivno je utvrditi. Nova vlast smatra da je za Crnu Goru sporna podjednako i kopnena i morska granica.

„To neslaganje (oko kopnene i vodene granice) je i glavni razlog zbog kojeg nisu uspeli dosadašnji pokušaji definitivnog razgraničenja”, objasnio je Krivokapić.

Iz vlade je saopšteno i da „planira da formira komisiju koja će, u dogovoru sa Hrvatskom, pokušati da reši pitanje Prevlake”, verujući da to „otvoreno pitanje ne može biti prepreka za napredovanje Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji”.

Krajem prošlog meseca, u okviru premijerskog sata, Krivokapić je rekao da „vlada namerava da u dogovoru sa hrvatskom stranom, pokuša da reši taj vrlo složen i kompleksan problem koji nije od juče”. Govoreći o privremenom sporazumu Crne Gore o razgraničenju sa Hrvatskom iz 2002. godine, on je kazao da je potrebno precizirati tačan naziv tog sporazuma. Naime, „Protokol o privremenom režimu uz južnu granicu”, potpisala je Savezna Republika Jugoslavija, uz učešće tadašnjih predstavnika vlasti Crne Gore.

„Insistiranje na kolokvijalnom nazivu ’privremeni sporazum’ sugeriše privremenost sporazuma, iako se iz završnih odredbi protokola jasno može zaključiti da se radi o privremenosti režima uz južnu granicu, režima čije vremensko trajanje nije ograničeno rokovima u samom protokolu, već naprotiv, ima vremenski otvoreno trajanje kroz odredbu koja kaže da će taj režim važiti sve dok se strane ne dogovore drugačije”, rekao je Krivokapić.

On nije, kako je kazao, u mogućnosti da otkrije sve detalje ovog sporazuma jer je „dokumentacija koja se tiče tih pregovora označena stepenom tajnosti”.

„Ali, neću prekršiti obavezu zaštite tajnih podataka, ako vam saopštim da su dosadašnji pregovori, koji su se odvijali van očiju javnosti, uz saglasnost strana, pokazali postojanje značajnog stepena međusobnih razlika, pre svega oko interpretiranja, ali i definisanja predmeta teritorijalnog spora”, objasnio je premijer.

Hrvatska, kazao je on, smatra da protokol iz 2002. godine dopušta samo razgraničenje na moru i da o postojećem privremenom razgraničenju na kopnu Prevlake ne treba pregovarati, dok Crna Gora smatra da su predmet spora i kopnena i morska granica.

Ocenio je da upravo „to neslaganje predstavlja možda i glavni razlog zbog kojeg nisu uspeli dosadašnji pokušaji da se postigne definitivno razgraničenje”. Kako je pojasnio, da bi spor bio predat Arbitražnom sudu, potrebno je da „obe strane potpišu tekst specijalnog sporazuma kojim zvanično iskazuju obavezu prihvatanja i izvršenja presude tog suda, ali takođe i da potvrde tim sporazumom da su se usaglasile oko predmeta spora”.

„Uveren sam, ako postoji dobra volja, da se može postići dogovor što bi moglo otvoriti put ne samo za arbitražu, već i mogućnost da se spor reši ili čisto bilateralnim ugovorom ili pred Međunarodnim sudom pravde”, poručio je Krivokapić.

Podsetimo da je Evropska unija u strategiji proširenja navela da „neće uvoziti bilateralne sporove”, ali zanemarila je činjenicu i da je Hrvatska postala članica unije, iako nije definitivno rešila teritorijalne sporove koje i danas ima. Iz hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova poručili su da postoji „formalno uspostavljeno međudržavno poverenje gde svaka država ima svoje, ali ako oni (Crna Gora) nešto menjaju, to je njihova stvar”.

 

Komеntari46
03703
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Cekajte ljudi! Susjedi su tisucljetima samostalni, Habsburzi nadvojvode, a famozni pop Dukljanin je stolovao u CG. Ako ne verujete, pitajte prvu PR agenciju za spinove i neistine, katolicku crkvu. Moja majka davno rece fratru na Hvaru, koji je napadao da su oni tisucljetna kultura a mi prosti: "Citam knjigu vaseg Hvaranina, Grge Novaka, koji pise da nikad niste imali drzavu". Ovaj je besneo. Mene je medjutim pre par godina zabrinuo jezuita u rudar. mestu podno Sarajeva: "Granicu treba na Drini".
P.
Tačno Velja. Za Ruse nisam znao ali tačno je da Hrvati imaju neprekinut lanac svoje državnosti od ranog srednjeg veka do danas. Naravno ne u punom obliku. Za razliku od Srba koji imaju 350-400 godina diskontinuiteta i to ne samo u državnosti već u celokupnom društveno-kulturnom razvoju zbog otomanske epizode. I zato Srbija nije imala renesansu kao Hrvatska, nije imala barok, rokoko, neoklasicizam kao Hrvati. I to se i danas vidi kad prođete Srbijom i Hrvatskom. Dva različita sveta.
Neverni Toma
Zar Srbija nije postala državom tek 2006.?
Srba
[email protected] tacno. Marija Terezija je predala sve nadleleznosti Hrvatskog sabora Ugarima. Eto samo to da ne idemo dalje.(zbog toga ne moze te da se pozivate na tisuculjetnju kontinuiranu drzavnost) . Tako da ste vi Hrvati u tom saboru mogli samo da raspravljate da li ce u listopadu da opada lisce ili ne? Inace ste u najpoznatiji po tome sto ste jedini narod na svetu koji je zaboravio svoj maternji jezik I prisvojio tudj.
Prikaži još odgovora
Milan
Crnogorci bi sa svakom novom vladom revidirali potpisane sporazume.
Radoznala
Kako su Hrvati alavi! Malo im je sto su uzeli skoro celo Jadransko more, nego im bas nedostaje ono malo Prievlake? No, davno se reklo, pusti muvu na nos, a ona u usta! Prave su cifte! Muka mi je od pomisli na njih!
Иван Грозни
Највећи део јадранске обале који данас припада Хрватској додељен је још бановини Хрватској. А бановина Хрватска је створена у Београду као трули компромис да се српским народом преко Дрине намире хрватски захтеви.
Ante
Sud, sud i samo sud. Lijepo sve papire na sud, pa što se dosudi da se poštuje. Može i arbitraža, iako ona ne slijedi međunarodne zakone u potpunosti, ali ako se dogovorimo, može. Mada po meni, ako se ide na arbitražu, tako se može i međusobno da se dogovorimo. Ajde za promjenu da se barem u jednom slučaju nešto sami dogovorimo bez presuda sa strane. Čisto da imamo presedan i primjer za druge slučajeve.
Cristal Maiden
Које папире ? Млетачке или Аустријске ? Краљевине Југославије ? ФНРЈ и заседања Авноја ? Загреб је "ослобођен" пар дана прре Берлина , толико о антифашизму и праву као победник . Далмација је италијанска провинција а то што су се намножили покатоличени срби , то је проблем италијана што су их покатоличили . Сада бих ишао у Задар у Италију да уживам у мору да је правде , а не да гледам агресивне конвертите са тисућлетњом државом и 3 различита језика од који је један српски

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja