Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
49. FEST

Ništa se ne događa ako ne sanjamo

Nagrada „Pobednik” za Miljena Kreku Kljakovića i projekcija dokumentarnog filma o njemu za večerašnju festivalsku završnicu
Из филма „Крека: Ловац на снове” (Фотографије: 49. Фест)

Puno je sarađivao sa snimateljima jer su njih dvojica i najzaslužniji za vizuelni identitet i sveukupnu estetiku filma. E, onda je otišao u veliki svet, a mi mali ostali smo ovde među malima – kaže, između ostalog, o vrhunskom filmskom scenografu Miljenu Kreki Kljakoviću reditelj Srđan Karanović. Kao jedan od mnogih učesnika u dugometražnom dokumentarnom filmu „Kreka: Lovac na snove” Slobodana Ivetića, u produkciji „Centar filma”, s kojim se večeras završava pandemijski 49. Fest.

Tokom ove svečane večeri Kljakoviću će biti uručen i počasni „Beogradski Pobednik”, Festova nagrada za sveukupnu karijeru koju je ovaj scenograf bogate i plodne internacionalne karijere i više nego zaslužio. Svima koji pogledaju Ivetićev film biće kristalno jasno i zašto. Retki su umetnici ove filmske branše koji su svojim talentom, erudicijom, inteligencijom, inicijativom, i svojom nezaustavljivom kreativošću dotakli sam vrh filmskog neba kao što je to učinio Miljen Kreka Kljaković (1950).

Miljen Kreka Kljaković: karijera velikog umetnika

Toliko maestralnih scenografskih dela iza sebe, svetskih nagrada, uključujući i „evropskog oskara” i „Cezara”, a tolika skromnost, kontinuirano odsustvo samohvalisanja, suvišnih reči, „busanja u prsa”. Umesto Kreke u javnosti su uvek više govorila njegova dela. A koliko su ona velika i značajna u Ivetićevom portretskom filmu o Kreki, čiji su standardi za ovaj filmski žanr veoma visoki, govore umetnici koji su sa njim sarađivali. Recimo: Beri Levinson, Džoni Dep, Mađid Mađidi, Vitorio Storaro, Ridli Skot, Brajan Helgeland, Mati Leshem, Goran Marković, Srđan Karanović, Slobodan Šijan, Goran Paskaljević, Dušan Kovačević, Ademir Kenović... I svi su istovetno saglasni u jednom, upravo u onom što je u jednom trenutku izgovorio američki reditelj Beri Levinson: „Kreka je sposoban da nacrta scenografiju samo na osnovu razgovora, slušajući ideje o filmu koje onda razvija na određeni način.” Svoj, originalan.

Filmu punom inserata iz filmova u kojima je širom sveta radio, njegovih skica i crteža dekora, govori i sam Kljaković za kojeg je „scenografija umetnost koja iluziju filma pretvara u stvarnost”. On sam je mnoge snove svojom umetnošću pretvorio u stvarnost, ali tako, kako je to izgovorio legendarni snimatelj Vitorio Storaro: „Što je stvarnost pretekla maštu.” A možda najbolji primer toga jeste nenadmašna scenografija u filmu koji predstavlja rekonstrukciju jedne istorijske epohe iranskog reditelja Mađida Mađidija „Muhamed, božiji izaslanik”. Krekina scenografija za ovaj film je još živa, očuvana i dalje svakodnevno čuvana (na inicijativu iranske vlade), u šta se njen autor uverio obišavši je posle osam godina od nastanka filma.

Ništa se ne događa ako ne sanjamo – kaže jedan od učesnika u Ivetićevom filmu o Kreki, a on sam na delu i pred očima gledalaca pokazuje trajne tragove onoga što se dogodilo dok je on sanjao svoje scenografske snove. Od debitovanja zajedno sa Goranom Markovićem u filmu „Specijano vaspitanje”, pa tokom decenija preko „Mirisa poljskog cveća”, „Varljivog leta 68”, „Jagode u grlu”, „Dom za vešanje” i „Andergraunda”, „Delikatesne radnje”, „Običnog čoveka”, „Order”, „Tajni prolaz”, „Crveni ratnik”, „At korupcija”, „Tau”, filmskog serijala „Indigo”... do nedavno završenog biografskog filma „Preživeli” u režiji Berija Levinsona, koji je u fazi postprodukcije, Kreka je te svoje snove pretvarao u scenografska čudesa. Sa arhitektonskim znanjem i nadahnutim vizijama.

Sve to je na pravi način „uhvaćeno” u dokumentarnom filmu sa rediteljskim potpisom nekadašnjeg francuskog đaka Slobodana Ivetića koji je mnogo više od svedočanstva o jednom pozamašnom umetničkom stvaranju. „Kreka: Lovac na snove” je film dragocen i festivalskim, bioskopskim i televizijskim gledaocima, ali i filmskim profesionalcima kada urone u zaostavštinu Miljena Kreke Kljakovića i njegove doprinose istoriji ne samo jugoslovenske i srpske već i svetske kinematografije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.