Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ne žele stanove prekoputa Prokopa

Žitelji iz Stjepana Filipovića protive se bilo kakvoj izgradnji na parceli između te ulice i glavne železničke stanice jer žele da je pretvore u zelenu površinu
Да ли ће изнад „Београд центра” нићи стамбени објекат (Фото: „Железнице Србије”), Земљиште на коме је предвиђена градња (Фото: Д. Мучибабић)

Potencijalna izgradnja stambenih objekata na parceli iznad Prokopa zabrinula je brojne žitelje mesne zajednice „Stjepan Filipović” koji ne žele da na placu između ulica Stjepana Filipovića i Dragana Mancea bude bilo šta drugo osim zelene površine. Zato šest skupština stambenih zajednica priprema primedbe na plan detaljne regulacije koji to predviđa, a čiji rani javni uvid traje do 24. maja. Odluku o izradi plana Skupština grada usvojila je početkom marta, a rani javni uvid oglašen je pre dva dana što je neuobičajeno brza reakcija administracije. Doduše završetak Glavne železničke stanice „Beograd centar”, za šta je posle sprovedenog poziva države kao privatni partner angažovan „Rejlvej siti Beograd”, nedavno je postao prioritetan državni projekat, ali ne i izgradnja stanova iznad Prokopa.

Pretvaranje placa u građevinsko zemljište, umesto da ono konačno bude uređeno u zelenu površinu, i rešavanje nedostatka parking mesta u tom delu grada najvažniji su razlozi koji su podstakli građane da se organizuju i pokušaju da odbrane to „slobodno parče zemlje”, kaže Đorđe Prpa, jedan od stanovnika mesne zajednice „Stjepan Filipović”. Ono je, dodaje Prpa, do početka devedesetih godina prošlog veka bila zelena oaza da bi je kasnije zauzeli privremeni objekti „Energoprojekta”.

– Posle 2005. godine malo ko je dolazio u te privremene objekte. Nadali smo se da ćemo konačno moći da uredimo taj prostor u kojem ima drveća i da ga ozelenimo i napravimo dečje igralište. Početkom prošlog meseca ostali smo zatečeni kada je bager došao i za tri, četiri dana porušio te barake. Svaka izgradnja i povećanje stanovnika u ovoj ulici napraviće saobraćajni kolaps jer mi nemamo gde kola da parkiramo. Osim toga, iz informacije o lokaciji za tu parcelu koju smo zatražili od Sekretarijata za urbanizam piše da se prema Planu generalne regulacije parcela nalazi u površinama javne namene – posebne površine, kompleks železničke stanice sa komercijalnim sadržajima, a tu treba da se zidaju stanovi – ističe Prpa.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić za naš list uverava – još ništa nije definitivno. Kako dodaje, planom koji je na ranom javnom uvidu ispituje se mogućnost gradnje stambeno-poslovnih objekata na padini iznad Prokopa, odnosno na prostoru oivičenom ulicama Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i železničkom stanicom „Beograd centar” i povezivanje tog dela sa ostalim sadržajima koji će se graditi na ploči železničke stanice.

Planom detaljne regulacije koji je na ranom javnom uvidu obuhvaćena je površina od 1,06 hektara. Inicijativu za izradu tog plana novembra 2020. uputio je „Urbanistički centar doo” iz Beograda, ista firma kojoj je bio poveren i urbanistički projekat čiji je povod za izradu bio okvirni Ugovor o zajedničkoj izgradnji između države i kompanije „Rejlvej siti Beograd” iz maja prošle godine.

Cilj izrade PDR-a, kako je navedeno u obrazloženju odluke, jeste ...„potreba za detaljnom razradom i raspodelom planiranih pratećih komercijalnih i kompatibilnih namena za stanovanje”.

(Foto: „Železnice Srbije”)

Kako smo i ranije pisali, gradnja stanične zgrade, čija je okvirna, procenjena vrednost 7.430.000 evra, ne zavisi od ovog PDR-a, što je našem listu ovih dana potvrdio i Marko Stojčić. Gradnja najvažnijeg staničnog objekta na Prokopu počeće u toku ove jeseni i trebalo bi da bude završena do kraja 2022. Preduslov za početak ovih radova jeste završetak dogradnje nedostajućih kvadrata ploče nad peronima Prokopa, a taj posao započet u maju 2020. trebalo bi da bude okončan u toku kasnog leta.

Osim izgradnje stanične zgrade, poslovno-komercijalnih objekata i višespratne garaže, planirana je izgradnja saobraćajnice, kao i uređenje zelenih i drugih otvorenih površina. Predviđena je gradnja oko 890 parking mesta na otvorenom i u višeetažnoj garaži, a sam projekat sprovodiće se fazno. U prvoj fazi biće stanična zgrada i parking mesta na otvorenom, dok će se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža zidati u nekoliko sukcesivnih faza. Plan je da prva faza bude završena do kraja 2022, a da kompleks u celosti bude izgrađen tokom 2024.

Ispitivanje partnerstva

Obaveza privatnog partnera u ovom poslu, kako je predvideo poziv države za gradnju nedostajućih sadržaja na Prokopu iz 2019, jeste da pribavi svu dokumentaciju za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju stanične zgrade, komercijalnog prostora i parkinga. Država, sa druge strane, u ovaj posao ulaže zemljište i omogućava gradnju na ploči i na svim parcelama koje su u njenom vlasništvu, a ispunjavaju tehničke uslove.

U međuvremenu povodom pomenutog partnerstva oglasili su se Transparentnost Srbija i Koalicija za nadzor javnih finansija. Oni su ukazali da je Republička direkcija za imovinu nezakonito odabrala privatnog partnera za zajedničku izgradnju na Prokopu zahtevajući od Vlade Srbije da hitno učini javno dostupnim svu dokumentaciju, kao i ugovor sa preduzećem „Rejlvej siti”. Njihov stav je da ovaj ugovor nesumnjivo predstavlja javno-privatno partnerstvo (JPP), pa je u skladu sa Zakonom o JPP-u i koncesijama iz 2011. morao biti sproveden drugačiji postupak. Ubrzo je reagovala i Republička direkcija za imovinu. Ona je u pisanim odgovorima našem listu ukazala da je celokupan postupak u vezi sa ovim projektom „bio je u svakom delu javan i transparentan, a u svakoj fazi postupka od objavljivanja javnog poziva do zaključenja ugovora potvrđen odgovarajućim odlukama vlade”. U RDI-ju su tada naveli da su svi elementi ovog posla zasnovani na primeni člana 100. Zakona o planiranju i izgradnji i odredaba člana 15. Zakona o javnoj svojini dodajući da ugovor sa „Rejlvej sitijem” nije zaključen u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer „u konkretnom slučaju druga strana u ovom pravnom poslu samo finansira izgradnju objekata stanične zgrade”.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komsinica
Poštovana Politiko, molim vas da se malo detaljnije zainteresujete za ovu temu. Glavni problem nije ni parking, ni nekoliko starih lipa i borova, a ni to da stanari naselja Stjepan Filipovic ne zele nove komsije, ili da vas citiram "ne žele stanove preko puta Prokopa". Problem je sto je planirana izgradnja na potpornom zidu klizista cijim bi se aktiviranjem dovela u pitanje imovina i bezbednost 1500 ljudi koji ovde vec zive. Nadam se da cete u nekom sledecem clanku staviti akcenat upravo na to.
Божа
Да није тако далеко од центра могло би бити ред лајт дистрикт.
frajalica miko fo
„Рејлвеј сити Београд” - Ako ćemo pravo: "Рејлвеј сити Белгрejд"
veselnik
Beograd na vodi, Makis... sve bespravne gradnje "legalizovane" p

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.