petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Glavna zagovornica rata u mirovnoj operaciji

Na čelo USAID-a dolazi Samanta Pauer, koja je stvorila ime na zahtevima da se američka vojska uključuje u svetske sukobe
Саманта Пауер недавно у Сенату Фото ЕПА ЕФЕ – Г.Н.)

Kao ratni izveštač, aktivista i vladin zvaničnik Samanta Pauer (50) je izgradila karijeru propovedajući da Amerika mora da bude svetski policajac. Nakon što je skoro 30 godina zagovarala ideju da Amerika treba da se češće oslanja na vojnu silu, nekadašnja ambasadorka u UN dolazi na čelo agencije čiji se uticaj temelji na nečemu drugačijem – američkoj mekoj moći.

Predsednik Džo Bajden izabrao je Samantu Pauer za šeficu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), vladinog tela koje pokušava da spreči ili ublaži strane sukobe podsticanjem ekonomije, slanjem humanitarne pomoći, programima protiv korupcije i osnaživanjem demokratskih institucija. Bajdenov izbor za ovo mesto donekle je ironija sudbine. Slika koju o Americi šalje USAID prilično je drugačija od slike koju je dosad Samanta Pauer želela da šalje, verujući da se rešenje za konflikte nalazi isključivo u korišćenju najtvrđe moći – američkog oružja.

U vašingtonskoj spoljnopolitičkoj eliti, naturalizovana Amerikanka irskog porekla poznata je kao jedan od najvećih zagovornika takozvanih humanitarnih intervencija. Od rata u Bosni i Hercegovini, gde je počela kao novinarka, preko sukoba u Libiji i Siriji, uporno je ponavljala da Sjedinjene Države moraju da se umešaju da bi sprečile ratne zločine. Očekuje se da će postati i članica Saveta za nacionalnu bezbednost, koji savetuje predsednika o spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima. Bila je deo saveta i za vreme Obame i sa te pozicije je zahtevala od predsednika da interveniše u Libiji 2011. i Siriji 2013. Obama je kasnije u intervjuu za magazin „Atlantik” priznao da mu je uključivanje u rat u Libiji bila jedna od najvećih grešaka.

O postavljenju Samante Pauer raspravlja se i u Senatu, gde je republikanac Rend Pol, poznat kao protivnik intervencionizma, istakao da USAID pokušava da nahrani gladne, a da je najveći uzročnik gladi u svetu upravo rat, koji Samanta Pauers zagovara. Kad ju je senator Pol pitao da li se kaje što je nagovarala Obamu da pokrene vojsku u Libiji i Siriji, odgovorila je odrično, dodajući da je ulazak u sukob često „manje zlo”.

Na istom saslušanju u Senatu, Samanta Pauer je kazala da je uloga USAID-a sve značajnija ako se ima u vidu da se i Kina sve ambicioznije oslanja na svoju meku moć. Tu se pre svega misli na takozvani novi put svile u okviru kojeg Peking pozajmljuje novac zemljama u razvoju i gradi infrastrukturu u pojedinim zemljama u Aziji, Evropi, Africi i Južnoj Americi. Uz pomoć pomenutih projekata, Kina širi politički i ekonomski uticaj, a Samanta Pauer tvrdi da vlada predsednika Si Đinpinga uzima siromašne države pod svoje jer ih dovodi do dužničkog ropstva.

USAID je ove godine odvojio šest milijardi dolara za zemlje pogođene nekom katastrofom, i još dve milijarde dolara u zajedničkim projektima sa Stejt departmentom za razvoj

demokratije i ljudskih prava širom planete. Ovde spadaju i zemlje Centralne Amerike, odakle stotine hiljada ljudi pokušava da se useli u Ameriku. Većina stanovnika Salvadora, Nikaragve i Gvatemale koji se pojave na meksičko-američkoj granici traže azil tvrdeći da beže od kriminala, korupcije i siromaštva. Pokušavajući da smanji priliv imigranata, vašingtonska administracija osmišljava programe pomoći koji bi trebalo da se pozabave uzrokom egzodusa iz ovih zemalja. I Samanta Pauer hvali američke programe pomoći Centralnoj Americi, navodeći da je posle jednog ovakvog projekta broj ubistava u Salvadoru smanjen za 60 odsto. Ipak, pojedini republikanski senatori podsetili su da se pritisak na američku južnu granicu nije smanjio ni pored toga što je Vašington u poslednjih pet godina potrošio 3,6 milijardi dolara na slične programe.

Kako piše „Njujork tajms“, izbor Samante Pauer nije po volji onog dela Bajdenovog tima koji više ne želi da se meša u strane konflikte. Bela kuća je nedavno naredila da se američke trupe povuku iz Avganistana do 11. septembra, dodavši da za tamošnje probleme „ne postoji vojno rešenje”.

Priznanje da se strane zemlje ne mogu uređivati oružjem suprotno je svemu u šta Samanta Pauer veruje i ona bi zbog toga mogla da se sukobi sa delom administracije koji je obećao da će staviti tačku na „beskrajne ratove”. Ima i onih koji smatraju da je nebitno što jedna od najvećih zagovornica intervencionizma ulazi u vladu jer ipak dolazi u agenciju koja nikoga ne može da bombarduje.

 

Komеntari6
6a73c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Не да Америка буде полицајац већ светски разбојник број 1 .
Miki iz daleka
УСАИД не може директно да бомбардује али може да финансира групе које могу да бомбардују. Бели шлемови у Сирији су пример терористичке брупе коју УСАИД финасира и чију биографију је опрала. Америка не напушта војно Авганистан. Само повлачи регуларне трупе. Остало је и више плаћеника на теренз него што ће се регуларних војника повући. Госпођа Пауре ће имат пунер руке посла да финсансира разне оружане групе у Авганистану.
maska
USAID je produžena ruka CIE.
Deda
Imas li zeno decu? Znas li sta je rat?
Pera
Intervencionizam ima više lica, i sva su ista. Zna to "naša" Politika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja