sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
POGORŠANjE POLITIČKE I BEZBEDNOSNE SITUACIJE NA KiM

Napadi na Srbe umesto dijaloga

Kada nemamo razgovore za pregovaračkim stolom, imamo incidente na terenu, ističe Petar Petković, dok Srđan Graovac upozorava da Priština Srbe drži kao taoce u pregovaračkom procesu
Увиђај после напада на један од српских храмова на КиМ (Фото СПЦ)

Serija napada na Srbe koji žive na teritoriji Kosova i Metohije ne prestaje od početka ove godine. Prošle nedelje je, u selu Dubrava, napadnuta imovina dve srpske povratničke porodice, Radoja i Milana Pumpalovića. Prethodno su dvojica meštana Velike Hoče srpske nacionalnosti napadnuti dok su šetali selom. Na njih su, prema vlastitim tvrdnjama, fizički nasrnuli otac i sin, Albanci. Devetnaestogodišnji Srbin iz Gračanice u aprilu je pretučen od strane trojice Albanaca.

Dvojica mladića srpske nacionalnosti napadnuti su, početkom aprila, dok su sedeli u kafiću u centru Kosovske Mitrovice u podne. Nemile vesti stižu svakih nekoliko dana. Osim ljudskih života i imovine, ugroženi su i verski objekti Srpske pravoslavne crkve. Samo u februaru i martu zabeleženo je osam incidenata tokom kojih su crkve pljačkane ili skrnavljene, a u prethodnih mesec i po dana, prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju zabeleženo je čak 11 nasrtaja na srpske pravoslavne svetinje.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković napominje za „Politiku” da se sada pokazalo ono na šta je kancelarija mesecima upozoravala. Kada nemamo dijalog i razgovore za pregovaračkim stolom, imamo incidente na terenu. „Intenzitet i broj incidenata kojima svedočimo iz dana u dan govore da posredi nisu izolovani slučajevi, već kontinuirana praksa zastrašivanja našeg naroda na Kosovu i Metohiji, koja za cilj ima da se preostali Srbi proteraju sa svojih ognjišta”, kazao je Petković.

Nažalost, politika nekažnjivosti i zapaljiva retorika kojima svedočimo iz Prištine, kako dodaje, stimulativno deluju na albanske ekstremiste. Zbog toga nam je, smatra Petković, potrebno da što pre sednemo za pregovarački sto, a jedna od tema na kojoj će Beograd svakako insistirati jeste pitanje bezbednosti. Inače, Petković je prošle nedelje razgovarao i sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan-Harčenkom o političko-bezbednosnoj situaciji i o toku dijaloga Beograda i Prištine.

Tom prilikom je ukazao na antisrpsku retoriku i sve učestalije napade na Srbe, njihovu imovinu i svetinje, što izaziva veliku zabrinutost srpskog naroda u pokrajini, saopštila je Kancelarija za KiM.

Prošle nedelje oglasio se i Stejt department. U izveštaju o stanju verskih sloboda u svetu za 2020. godinu, u poglavlju o Kosovu, navedeni su problemi sa kojima se suočava SPC, naročito neispunjavanje sudske odluke u vezi sa zemljištem manastira Visoki Dečani, kao i druge zaštićene zone, prenelo je „Kosovo onlajn”. U pomenutom izveštaju navedeno je i da su Zajednica kosovskih Srba i Jevrejska zajednica navele da neke opštine nisu propisno održavale groblja ovih zajednica, a policija tzv. Kosova potvrdila je da je tokom prošle godine primila prijave o 57 incidenata koji su bili u vezi sa verskim objektima ili grobljima. Većinu incidenata klasifikovala su kao krađe iako je bilo i oštećenja i skrnavljenja grobalja ili druge imovine. Kosovska policija tvrdi i da je većina incidenata bila usmerena na lokalitete muslimanske zajednice iako je, kako se navodi, „nekoliko uključivalo i imovinu SPC i Katoličke crkve”, ali prema navodima SPC mnogi incidenti nisu ni prijavljeni policiji.

Na naše pitanje da li prištinska vlast zapaljivom retorikom, pretnjama i stalnim incidentima drži naš narod u stalnom strahu od pogroma – Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost odgovara potvrdno. „Oni Srbe drže kao taoce u pregovaračkom procesu jer žele da pokažu da imaju kontrolu na terenu i da mogu da ucenjuju Srbiju preko položaja našeg naroda”, izjavio je Graovac za „Politiku”.

Vojni analitičar Vlade Radulović dodaje da privremene prištinske institucije vode kontinuiranu borbu protiv preostalih Srba, pogotovo protiv povratnika koji pokušavaju da obnove svoja ognjišta i počnu život od početka. Radulović smatra da dolazi do porasta nasilja i do učestalijih pojedinačnih napada, a intenzitet incidenata dosta zavisi od političke situacije. „Albanci čak idu dotle da pucaju na kuće Srba povratnika, a ti napadi veoma često prođu neopaženo u javnosti, jer je reč o pojedinačnim slučajevima. Nažalost, to je svakodnevica naših ljudi, izjavio je Radulović za „Politiku”.

Dodaje da je tragično da u 21. veku i dalje imamo srpsko stanovništvo koje živi u enklavama, ograđeno žicom. Izloženi su fizičkim napadima i strašnoj retorici, i to od strane privremenih prištinskih institucija. Sve to komplikuje i zagorčava živote Srba, naročito onih koji stanuju južno od Ibra. Istovremeno, međunarodna zajednica, smatra naš sagovornik, ne doprinosi ničemu dobrom na terenu. U saopštenjima koja izdaju pozivaju obe strane na uzdržanost, a to rade u situaciji kada jedna strana uporno napada drugu. „Činjenica je da se ništa konkretnije ne preduzima i stiče se utisak da je međunarodna zajednica zaokupljena drugim problemima, pa je prepustila privremenim prištinskim institucijama da organizuju život na KiM. One su pokazale da ne žele bilo kakav pokušaj rešenja, već samo žele da zaokruže priču kosovske nezavisnosti i da nanesu što više štete Srbiji i ljudima srpske nacionalnosti na KiM”, kaže Radulović.

Pogrom koji se odigrao 17. marta 2004. godine uverio nas je da su predstavnici prištinske vlasti spremni na sve, dodaje Srđan Graovac, a sve učestalijim napadima na Srbe samo potvrđuju tu priču. Na ovaj način Albanci šalju jasnu poruku Beogradu. Ukoliko se ne izađe u susret njihovim zahtevima, tačnije ukoliko Srbija ne prizna takozvanu nezavisnost Kosova, cenu za to će platiti kosovski Srbi. „Kada god Beograd radi bilo šta što nije po volji prištinskoj vlasti, oni se svete preko kosovskih Srba. Albanci veoma dobro znaju da je naša vlast posebno osetljiva na sudbinu našeg naroda. I Zapad je toga svestan”, ocenjuje Graovac.

 Ipak, kako dodaje, budući da SAD i EU imaju identičan stav kao Albanci po pitanju kosovske nezavisnosti, svi su svesni da sudbina Srba sa KiM predstavlja dobar instrument pritiska na našu vlast. Graovac dodaje da se izgleda radi o prećutnoj koordinaciji jednih i drugih. „Neću reći da postoji direktan nalog iz Vašingtona ili Berlina za takvo ponašanje, ali oni dobro znaju da to može da bude jak adut da se pritisne Srbija ukoliko ne želi da izađe u susret interesima zapadnih sila i Albanaca”, kaže Graovac.

Zbog svega toga posebno je važno ponavljati da Srbija neće mirno posmatrati neki novi pogrom, a konstantnom diplomatskom aktivnošću moramo da se borimo za naš narod, pre svega uticajem na centre moći na Zapadu, jer bezbednost na KiM kontrolišu snage NATO pakta. Bez njihove podrške, napominje Graovac, Albanci se ne bi usudili da organizuju novi 17. mart. Samo uz koordinisane odnose sa zemljama NATO pakta, kako kaže, pre svega Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom i SAD, možemo imati garanciju da Srbi neće ponovo doživeti pogrom. Graovac je napomenuo da nam je iskustvo pokazalo da se najmanje incidenata odigrava za vreme pregovaračkog procesa i da je zbog toga veoma važno obnoviti dijalog Beograda i Prištine. „Dobar odnos sa zapadnim zemljama i nastavak dijaloga dva su načina da sačuvamo naš narod od nekog novog pogroma”, smatra naš sagovornik.

Veze Prištine i Zagreba

Kada je u pitanju najava otvaranja hrvatske baze na KiM, Vlade Radulović smatra da je to političko-marketinška igra Zagreba. Hrvatska je odlučila da broj hrvatskih vojnika pri Kforu bude pet puta veći, podseća on i dodaje da takav odnos Zagreba i Prištine ne treba da nas čudi. Već duže vreme oni imaju dobru saradnju, što pokazuju zajedničkim učešćem na različitim aktivnostima i zajedničkim vežbama. „Imamo i izjave pojedinih hrvatskih oficira ili generala koji stavljaju sebe na raspolaganje u onome što bi oni nazvali novom ’Olujom’. Ta veza postoji već godinama”, kaže Radulović.

Objašnjava da će u Kforu rasti broj vojnika iz regiona, kako se prisustvo drugih trupa bude smanjivalo, kao i da će prioritet imati Mađarska, što nama ide u prilog. Kako bi izgledala neka buduća hrvatska baza – ostaje da vidimo, navodi naš sagovornik, dodajući da je to za njega, pre svega, političko pitanje. „Počinjem da stičem utisak da u Zagrebu nema nikakvih problema, da su svi problemi rešeni i ostaje im samo Srbija, toliko se bave nama”, prokomentarisao je ovaj stručnjak za bezbednost.

 

Komеntari1
488d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Dijalog ne vode individualni gradjani koji se medjusobno ''obracunavaju'' nego drzavni zastupnici zvani polticari. Kako ''dijalog'' medju politicarima moze da proizvede kjubav i slogu medju gradjanima nije uopste jasno. Narocito kad se uzme u obzir politicko ''udvaranje'' biracima nacionalnim sentimentima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.