Pesnice, kamenice, biber sprej, a onda oporavak od stresa

U večernjim satima kod železničke stanice u Rakovici na autobus 42 koji je bio u pokretu bačen je kamen. U trenutku tog incidenta, polovinom februara, bilo je putnika pa samo pukom srećom niko od njih, ni vozač, nije povređen. Koju sedmicu kasnije, u martu, sugrađanin V. O. (49) uhapšen je jer je vozača G. M. na liniji 79 posle rasprave poprskao biber sprejom i naneo mu lakše povrede. „Razlog” za to bio je što je nedaleko od stajališta „Čegarska” putnik tražio da vozač zaustavi autobus van stanice. To je šofer odbio u skladu sa važećim pravilima u javnom prevozu prema kojima vozilo ne sme da staje van registrovanih stajališta. I u nedelji za nama u Kneza Miloša napadnut je šofer na liniji 74 jer je, posle sudara dva automobila, jedan od tih vozača, kako su naveli svedoci, „ocenio” da je za njihovo „čukanje” kriv bio čovek koji je upravljao „sedamdeset četvorkom”.

Ovo su samo neki od više desetina napada na vozače javnog gradskog prevoza koji su se dogodili od početka 2021. Svi su se desili na linijama koje drži Konzorcijum privatnih prevoznika. Kako u razgovoru za naš list ističe Drago Tošić iz Konzorcijuma, njihovi vozači od januara do danas bili su gotovo 75 puta meta napadača.

Prošla godina zbog privremenog ukidanja javnog prevoza u toku prvog udara virusa korona nije najbolja za poređenje, ali kako kaže Tošić, ukoliko se situacija uporedi sa prethodnim godinama, može se reći da su napadi postali češći.

– Najčešće se dešavaju zbog saobraćajnih situacija, odnosno zbog gužvi na ulicama, radova, nervoze zbog svega toga. Manje je napada u samim vozilima, odnosno manje je nasrtaja putnika na vozače – ističe Tošić.

Jedna od neverovatnijih nemilih scena na saobraćajnicama desila se na Tošinom bunaru kada je vozač automobila uporno jurio autobus i naposletku mu presekao put i napao šofera. Niko ne spori da i među vozačima u javnom prevozu ima onih koji prave propuste, ali u većini slučajeva, što i putnici svedoče, oni su žrtve drugih vozača ili pojedinih putnika s kratkim fitiljem.

Kako navodi Tošić, kada dođe do napada posledice su uglavnom takve da šofer ne može da nastavi vožnju.

– Stres je to veliki. Najčešće posle tih napada vozač bude zamenjen. Podrazumeva se da kada su povređeni imaju pravo na bolovanje. Uostalom, veći je rizik za prevoznika da čovek koji je tako nešto doživeo, koji je pod stresom, nastavi da vozi. Više puta posle nemilih situacija dešavalo se da se vozač trese, ne može da se smiri, tresu mu se ruke, glas drhti... To nije ništa čudno, i oni su živi ljudi – naglašava Tošić i dodaje da se uglavnom u 60 odsto slučajeva identifikuju napadači, odnosno počinioci.

– Sada su od velike pomoći i kamere u vozilima. One dosta olakšavaju jer policija koristi te snimke. Naravno, zavisi gde se napad desio, kamere ne pokrivaju baš svaki ugao – kaže Tošić.

Već duže sastavni deo vozila javnog prevoza su antivandal kabine i panik tasteri. Kako Tošić ocenjuje, ovi tasteri su odlično rešenje, ali dodaje i da, kada se govori o zaštiti vozača, apsolutna zaštita od napada ne postoji. Ni kod nas ni u svetu.

– Osim pomenutih, nema dodatnih mehanizama zaštite – ukazuje Tošić.

Pisane odgovore na ovu temu juče smo tražili i od Sekretarijata za javni prevoz i od GSP „Beograd”, ali oni nisu stigli.

Za prskanje vodom krivi putari, a ne šoferi

Kako kažu vozači u javnom prevozu sa kojima smo u više navrata pričali na ovu temu, oni su neretko meta napada i kada problem na koji se građani žale i zbog kojeg ih napadnu nema ama baš nikakve veze sa njima. Slikovito – dešavalo se više puta da građani na njih nasrnu zato što je voda iz rupe na kolovozu, posle prelaska autobusa, poprskala nekog od prolaznika.

– To nije naša krivica, već onih koji treba da brinu o stanju kolovoza, jer autobusi su ogromna i teška vozila koja često ne mogu da zaobiđu te velike bare. Osim toga, šta mi tek treba da kažemo kada 25 do 30 puta u toku dana (pošto svaka linija po smeru dnevno ide 12 do 15 puta) autobus pređe preko izbočenog šahta ili rupe na kolovozu? Koliko god da smo vešti, vozilo mora da se zatrese, naša kabina se trese... A ako na sve to dodamo i linije čija trasa je nezgodna, gde su ulice gotovo kao srneće staze? I bez napada, samo ovo su dovoljni stresovi. Ali, većina nas se sa tim uspešno bori. Profesionalci smo i izverzirani za takve situacije – pojašnjavaju šoferi.

Kako dodaju pojedini vozači putničkih i javnih vozila njihov utisak je da do incidentnih situacija na kolovozu, pa i do napada na šofere dolazi i zbog toga što je na ulicama sve više gužvi, a manje saobraćajnih policajaca nego ranije.

– Kada su gužve i radovi na ulicama, tu moraju saobraćajci da uskaču. Znamo da im je teško i da imaju dosta posla, ali očito da ih trenutno nema dovoljno. Onda se vozači sami snalaze i tu onda dolazi do konfliktnih situacija – ocena je vozača.