Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rampa za fosilna goriva ako želimo nultu emisiju 2050.

(Pixabay)

LONDON - Investitori treba odmah da obustave finansiranje novih projekata u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte, gasa i uglja ako svet želi da postigne neto nultu emisiju štetnih gasova do sredine veka, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

U do sada najoštrijem upozorenju o potrebi drastičnog smanjenja fosilnih goriva, IEA je takođe apelovala da se ne prodaju novi automobili s unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine i da se globalna ulaganja u zelenu energiju više nego udvostruče sa 2,0 biliona dolara godišnje na 5,0 biliona dolara, prenosi Gardijan.

To ne bi bio ekonomski teret, kako tvrde neki, već neto korist za ekonomiju, navodi se u studiji.

„Ako su vlade ozbiljne u vezi s klimatskom krizom, od sada, od ove godine, ne sme više biti novih ulaganja u naftu, gas i ugalj”, kaže Fatih Birol, glavni izvršni direktor IEA i jedan od najistaknutijih svetskih ekonomista za energiju za Gardijan.

(Pixabay)

Dodaje da sve više zemalja dostavlja planove o obavezama za postizanje neto nulte emisije, što je vrlo dobro, ali da uočava „ogroman i rastući jaz između retorike država i stvarnosti”.

„Naš izveštaj nikome ništa ne zabranjuje. Ako vlade planiraju investicije, to je na njima. Ali ako se obavežu na neto nultu emisiju, trebalo bi da sagledaju šta to podrazumeva”, ističe Birol.

Prošlog meseca, IEA je upozorila da će emisije zabeležiti drugi najveći rast uglavnom zbog ponovnog oživljavanja korišćenja uglja nakon prošlogodišnjih korona blokada, prenosi Tanjug.

Obećanja koja su dale vlade uoči samita UN o klimatskim promenama COP26, koji će se održati u Glazgovu ovog novembra, takođe su neadekvatna i treba ih ojačati ako svet želi da ograniči rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, smatra Birol.

(Pixabay)

Ta granica je glavni cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine i zahteva da se emisija gasova sa efektom staklene bašte prepolovi već ove decenije, a naučnici predviđaju da bi bilo kakvo prekoračenje te granice rezultiralo klimatskom katastrofom sa zastrašujućim posledicama.

Prema izveštaju IEA, mere za ostvarenje nulte emisije stvorile bi 30 miliona novih radnih mesta i povećale globalni rast BDP-a za 0,4 procentna poena godišnje.

Birol navodi u tom kontekstu da će u sektorima, poput uglja, biti izgubljeno oko pet miliona radnih mesta, ali da bi vlade mogle da učine mnogo toga da olakšaju tranziciju.

Ukazuje, takođe, da je tehnologija koja omogućava da se prepolovi emisija do 2030. već dostupna i da treba da se uvodi još brže.

„Ove tehnologije su već izmišljene, ali još uvek nisu u punoj primeni. Inovacije su ključne, a tehnologije su tu s nama”, kaže on. Ključne nove tehnologije u razvoju su: savremene baterije, posebno za električna vozila, zatim vodonik i „hvatanje” ugljenika.

One su neophodne jer je naročito teško dekarbonizovati neke sektore, poput proizvodnje čelika i cementa, vazduhoplovstva i brodarstva, kao i one koji koriste teška drumska vozila.

 

(Pexels)

Birol veruje da bi većina preostalog dela svetske ekonomije mogla da bude dekarbonizovana upotrebom tehnologija koje su već široko rasprostranjene, kao što su vetar i solarna energija.

Budući da klima reaguje na kumulativnu a ne na trenutnu emisiju, ako se smanjenje ugljenika ostavi za budućnosti i ne sprovede u ovoj deceniji, biće prekasno da ostanemo u granicama rasta temperature do 1,5 stepeni Celzijusa, zaključuje IEA.

Ova međunarodna organizacija je utvrdila 400 odrednica koje bi vlade trebalo da postignu, uključujući postupno ukidanje novih automobila na fosilna goriva od 2035. godine i dekarbonizaciju globalne proizvodnje električne energije do 2040.

Analiza je takođe uzela u obzir porast globalne populacije od oko dve milijarde ljudi, kao i potrebu za snabdevanjem električnom energijom 785 miliona ljudi koji nemaju pristup struji i pripremanje obroka korišćenjem zelene energije za 2,6 milijarde ljudi koji oskudevaju u hrani. To bi koštalo oko 40 milijardi dolara godišnje, što je 1,0 posto globalnih godišnjih investicija u energetskom sektoru, i smanjilo bi prevremene smrti oko 2,5 miliona ljudi godišnje od zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Bajka je da ovaj svet moze da funkcionise bez fosilnih goriva. Saudijska Arabija sa onoliko nafte gradi termoelektranu na ugalj i nuklearku. Te price o zelenoj energiji su za banana drzave ciji resursi se iscrpljuju od onih drzava koje bas i ne zure da dodju do te nulte emisije.
Бранислав Станојловић
А где ће и чиме ће да се производи струја за краткодометна градска кола неподобна за аутопутеве? Измештање загађења и то је све?
Mustafa Aga
Znachi do 2050, Saudijci, Emirachani i ostali iz Zaliva...Na vreme da se presele kod svojih pobratima u Izrael...
zoran
Tehnologija za "hvatanje" ugljenika postoji vec oko 500 miliona godina - sumska paprat i drvece.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.