Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bez posla ostaje svaki četvrti zaposleni kod privatnika

Sindikati upozoravaju da postoje i poslodavci koji koriste krizu da se oslobode radnika ili im smanje zarade
(Фото Небојша Марјановић)

Svaki četvrti zaposleni u privatnom sektoru ostao je bez posla tokom pandemije, procena je udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika”. S druge strane, sindikati upozoravaju da među srpskim poslodavcima postoje i oni koji koriste krizu kako bi se oslobodili viška radnika ili da bi drugim zaposlenima smanjili zaradu.

U ovom udruženju podsećaju da su do podataka o broju onih koji su ostali bez posla došli na osnovu internog istraživanja koje je oslonjeno na analize Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) po kojima je zbog neadekvatnih i neselektivnih mera u Srbiji ili ugroženo ili ugašeno 510.000 radnih mesta.

– Prema izveštaju EBRD-a „Kovid 19 i zapošljavanje” 14,8 odsto radnog vremena privrednika ostalo je neupotrebljeno merama koje su donete od strane države. To je ekvivalentno iznosu za nekih 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom. Mi ipak ne možemo da uradimo valjanu analizu o tome da li su ta mesta samo ugrožena ili i ugašena u toku pandemije, jer je vlada uvela novu metodologiju o utvrđivanju zaposlenosti po kojoj je zaposlen svako ko u toku nedelje radi najmanje sat vremena i za to dobije nešto u naturi ili novcu – podseća Predrag Mitrović, predsednik udruženja. 

Tome treba dodati i ogroman broj onih koji rade na crno, koji nisu prijavljeni nigde ili pak rade za minimalac. 

– To je ono što država ne rešava, a morala bi što pre jer joj se na takav način veliki deo novca ne uplaćuje u budžet, pa je i sama na gubitku, a ne samo takvi radnici – dodaje Mitrović. 

U ovom udruženju podsećaju da mnogi privrednici nisu pristali na poslednju državnu pomoć od pola minimalca, jer su bili uslovljeni time da u narednom periodu ne smeju da otpuštaju. 

– I sada, otkako su mere relaksirane, problemi nisu rešeni. Imamo veliki broj privrednika i preduzetnika kojima sve obaveze stižu na naplatu, ali se zaboravlja da oni u ranijem periodu nisu poslovali niti ostvarivali prihode koji su da bi sada mogli nesmetano da izmiruju obaveze morali da imaju. Zato smo u više navrata tražili otpis dugova za poreze i doprinose, a ne reprogram tih dugova, jer mnogi nemaju kako da ih vrate budući da nisu imali privrednu aktivnost onakvu kakvu su očekivali – podseća Mitrović.

Predstavnici sindikata smatraju da država nedovoljno vodi računa o razbacivanju novca u doba krize i da su domaći privrednici kao okosnica razvoja s pravom nezadovoljni politikom pomoći koju vodi vlada, dok se stranim investitorima daju ogromne subvencije.

– Možda bi trebalo da se zastane sa nekim ulaganjima i da se taj novac preusmeri na očuvanje onog što je goruće u srpskoj privredi. Ipak, postoje i poslodavci koji nisu u problemima zbog virusa korona, a krizu koriste da se oslobode radnika ili smanje zarade drugima – uverena je Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. 

Ona podseći da je ASNS u oko 50 odsto slučajeva sprečio aneksiranje kolektivnih ugovora gde su poslodavci pokušali da smanje vrednost boda za obračune zarada i plata, pravdajući takav potez krizom zbog pandemije. 

 

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

geras
nikakav problem jer državne službe i javna preduzeća ako nemaju bar 50% viška zaposlenih ne mogu da funkcionišu. uostalom (frizirani) podaci biroa za (ne)zapošljavanje nam govore da će uskoro oni, biro, ostati bez posla .
Милан Панић
Од када у новијој историји постоји приватни сектор у земљи Србији? Од почетка 90-их прошлог века зар не?! Разумем да се у то време ратова и санкција упошљени у том сектору нису нешто "трзали" око масовнијих синдикалних удруживања јер је однос зарада био 10:1 а понегде и вишеструко више у приватном сектору у односу на омражени јавни сектор али је пропуштена и "минут до 12" шанса да се не дозволи усвајање постојећег Закона о раду јер су првомајски "пикници" су и даље приоритет апсолутне већине.
Muradin Rebronja
U tržišnoj privredi, rad može da bude trošak ili investicija. Trošak je kada je "skuplja dara nego mera", kada radnik više košta nego što doprinosi. Biznis nije socijala i taj trošak se mora ukloniti. A investicija je kada radnik doprinosi sebi i vlasniku. Vlasniku po osnovu uloženog kapitala i njegovog rada na poziciji glavnog menadžera. Kod nas u ugostiteljstvu, u Kanadi, radnici se plaćaju na sat. Koliko je radio toliko je zaradio. Nemaju svi puno radno vreme ali mogu da rade i kod drugog.
Киза
Српски синдикалци изненађени и неснађени! Е па господо драга, онда кад нисте дигли глас и кренули у генерални штрајк, кад је спровођена пљачка радничке (и народне) имовине у процесу "приватизације", ударили сте крстачу на гроб српске радничке класе! Не бори се за радничка права "све седећи на меку душеку, све седећи и дуван пушећи"! Ако не знате шта и како треба да радите, приупитајте колеге из радничких синдиката Француске, Италије, Шпаније... па онда у акцију! Само кажем...
Azrael
I sve mi to znamo ili makar slutimo da je tako, samo nas alhemicar nam tvrdi drugacije...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.