Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Previše pacijenata kod lekara opšte medicine

Ponekad imaju samo tri minuta da postave dijagnozu i odluče da li bolesnika da šalju u hitnu službu i bolnicu ili da ga vrate kući. – Mnogi podržavaju uvođenje institucije porodičnog lekara
Прим. др Драгана Трифуновић Балановић (Фото Д. Давидов-Кесар)

Pandemija kovida 19 pokazala je koliki značaj imaju lekari opšte medicine i koliko je bitno imati doktora koji poznaje celu porodicu, ključna je poruka obeležavanja 19. maja, Dana porodične medicine. Trenutno u Srbiji radi oko 3.000 lekara opšte medicine koji se najčešće žale na to što ih nema dovoljno i što su preopterećeni velikim brojem pacijenata.

Prim. dr Dragana Trifunović Balanović, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, naglašava za „Politiku” da traže da im se omogući bolja dostupnost pacijentima, odnosno da oni kada dođu kod njih u ordinaciju imaju više vremena za pregled.

– Bitno je da im se posvetimo i da naše konsultacije traju između 15 i 20 minuta. Mi nismo skretničari i sposobni smo da u našim ordinacijama pružimo usluge laboratorijskih analiza, snimanja na ultrazvučnom i rendgen aparatu i druge dijagnostičke usluge. Nažalost, mi još nemamo porodičnog doktora već je kod nas određeno da prelazno rešenje bude institucija izabranog lekara. Ali, trudimo se da u jednoj kartoteci imamo čitave porodice. Mi lečimo i taštu i zeta i ćerku i svekrvu i snaju i nekako smo postali članovi porodičnog domaćinstva – kaže dr Trifunović Balanović.

Naša sagovornica opisuje rad u opštoj medicini kao rudarski posao. To je zato što moraju i da pripreme svakog pacijenta za lečenje u klinikama. Tako lekarima u bolnicama stižu pacijenti koji su prošli trijažu i preglede u domovima zdravlja, a dr Trifunović Balanović ističe da nekada imaju samo tri minuta da postave dijagnozu i donesu odluku da li pacijenta treba poslati negde urgentno, da li se vraća kući ili mora dalje u bolnicu.

– To u Beogradu nije problem jer postoji veliki broj ustanova, ali u unutrašnjosti jeste jer nekada imaju u nekom malom mestu samo jedno transportno vozilo. Zato je naš posao izuzetno odgovoran. Ranije smo razmišljali da li bi privatizacija bila rešenje u slučaju porodičnih lekara kao što je slučaj u drugim zemljama u okruženju. Ali nam je pandemija pokazala da je, ipak, naš zdravstveni sistem s domovima zdravlja dobar i da smo se najbolje snašli i sa zbrinjavanjem pacijenata, i s otvaranjem kovid ambulanti, i s vakcinacijom. Terapija koja se davala u kovid bolnicama sada se spustila na primarni nivo zdravstvene zaštite i mi je sada dajemo u kovid ambulantama – naglašava dr Trifunović Balanović.

Ona napominje da su dokazali da je primarna zdravstvena zaštita broj jedan i da od njih sve počinje. Kad su bolnice bile pune zbog korone i kada se dosta pacijenata lečilo u svojim kućama oni su im pružali adekvatnu potporu i zaštitu. Pacijente „isprate” od početka do kraja, a ako ih pošalju u bolnicu, posle hospitalizacije opet dolaze kod njih na dalje lečenje.

– Ne možemo ljude da ostavimo da se sami snalaze. Lekari opšte medicine su pokazali da su junaci i neprocenjiva karika u zdravstvenom sistemu Srbije jer su se odazvali svakom pozivu, nisu se krili i radili su u skafanderima u kovid ambulantama bez prestanka, kao i njihove kolege iz kovid bolnica. Kolege iz regiona su bile oduševljene na koji smo način mi sproveli vakcinaciju protiv kovida 19. Širom Srbije je to odlično urađeno. To nije bio slučaj u zemljama u okruženju, oni se zaista nisu u tome snašli – navodi ova doktorka.

Našoj zemlji preti to da će u budućnosti mnogo lekara otići izvan zemlje trbuhom za kruhom, upozorava ona, a mlade kolege ne žele da se opredele za ovu specijalizaciju jer u društvu ona nije prepoznata kao akademska iako traje četiri godine.

– To je jedna od najtežih specijalizacija jer obuhvata sve oblasti medicine, ali mladi lekari uglavnom žele da budu kardiolozi, hirurzi, ginekolozi… Nije razlog samo to što ova specijalizacija ne donosi novac pa ne žele mladi da se usavršavaju već je komplikovana – dodaje dr Trifunović Balanović.

Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva zalaže se i za to da se ispravi nepravda i da se na medicinskim fakultetima osnuje katedra opšte porodične medicine, što imaju sve druge zemlje u okruženju.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

yes
Najveću gužvu u Domovima zdravlja prave hronični bolesnici, uglavnom penzioneri, koji dolaze za recepte svojih hroničnih terapija. U drugim zemljama, njih primaju stažisti ili im recepte šalju direktno u apoteku a povremeno dolaze na kontrole kod svog lekara, ne za ispisivanje recepata.
Саша Микић
Ја сам један од тих, који је пре пар година почео да долази сваког месеца код лекара само за преписивање терапије. Касније се то свело на два пута годишње, а сада је једина предност короне то што се исто може завршити једним мејлом. Слажем се да то одузима доста времена лекарима опште праксе, јер све морају да раде двоструко; унос у компјутер и уписивање у картон. Узгред речено РФЗО је неке стандардне ствари избацио из обавезног прегледа, као што је нпр. мерење притиска, преглед плућа стетоскопо
Mira
Porodicu valjda cine oni koji zive u zajednickom domacinstvu, znaci roditelji i deca. Mozda deda ili baba. Zasto je problem fa odrasli clanovi domacinstva izaberu istog lekara ako to zele? Sta tu taste i zetovi imaju veze?
@sasa
Poenta je da oni koji zive u istom domacinstvu mogu izabrati istog lekara ako to zele.Taste, svastike, zetovi itd. mozda ne zive ni u istom mestu ili uopste u istoj zemlji.
Саша Микић
Кажете: ''Можда деда или баба.'', па тај деда, или та баба су некоме таст - свекар и ташта - свекрва, а са друге стране имају зета, или снају. Толико о родбинским односима унутар породице од три генерације.
penzioner
guzve u opstoj praksi su velike! telefoni na salterima iskljuceni, smanjio se broj i lekara i sestara zbog kovida i vakcinacije. situacija je alarmantna, valjda ce biti bolje uskoro.
mirjana vukicevic
Ово што су урадили лекарима опште праксе, а самим тим пацијентима је катастрофа за здравство. По 10 минута рад са пацијентом, као да су лекари скретничари, не могу да се посвете пацијенту, прође им дан у папирологији. Ако је већ овакав систем дајте више лекара и дајте им више времена

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.