Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Zbog dijabetesa svakih 20 sekundi u svetu neko izgubi nogu

Mnoga oboljenja srca i krvnih sudova, metabolički poremećaji, dijabetes mogu da budu razlog dugotrajnog zarastanja rana
Прим. др Срећко Босић (Фото: лична архива)

Svako je jednom u životu imao ranu na koži, bilo od povrede, ujeda insekta ili životinje, operacije... Takve rane obično brzo zarastu i ne ostavljaju veće posledice u vidu ožiljaka ili funkcionalnih poremećaja. Međutim, hronične rane predstavljaju veći problem i ima ih veliki broj osoba u svetu. U takve rane se ubrajaju sva oštećenja kože koja ne zarastaju u periodu do tri meseca od nastanka problema. U više od 90 odsto slučajeva hronične rane su locirane na donjim ekstremitetima.

Prim. dr Srećko Bosić, hirurg i predsednik Srpskog udruženja za lečenje rana, objašnjava da je rana zapravo oštećenje kože, najvećeg organa ljudskog tela. Najčešće sama rana nije lokalni problem, što se vidi na primeru povrede stopala dijabetičara ili pucanja proširene vene na potkolenici. Mnoga oboljenja srca, krvnih sudova, metabolički poremećaji, dijabetes mogu da budu razlog dugotrajnog zarastanja rane.

– Radi lakšeg razmatranja uzroka hroničnih rana i njihovog lečenja, postoji podela po učestalosti i prirodi nastanka, tako da je na prvom mestu najčešćih rana venski ulkus na potkolenici. Smatra se da se javlja kod 1,5 odsto odrasle svetske populacije. Slede rane arterijske patologije, potom ulkus dijabetesnog stopala, oštećenja kože od reumatoidnog artritisa, maligniteta, zračenja i multifaktorijalnih i drugih etioloških činilaca koje su ređi – ističe dr Bosić.

Poseban problem predstavlja takozvani ulkus dijabetesnog stopala. To je rana na stopalu bolesnika od šećerne bolesti koja nastaje kod dugotrajnog i loše regulisanog dijabetesa. Prema dostupnim svetskim podacima, od dijabetesa na svetu boluje oko 463 miliona ljudi, a smatra se da prosečno u toku svog života gotovo trećina dijabetičara ima šansu da dobije ranu na nozi.

– Lečeni bolesnici s dijabetesnim ulkusom kandidati su za amputacione operacije na stopalu i na nozi. Statistika pokazuje da 17 odsto bolesnika doživi amputaciju ekstremiteta. Kao mantra se u literaturi ponavlja da se svakih 20 sekundi u svetu odseče jedna noga zbog dijabetesa. Perioperativna smrtnost kod velikih amputacija na nozi dijabetičara (potkolena i natkolena amputacija) iznosi 10 odsto. Takvu smrtnost ne postižu ni najteže operacije u abdomnalnoj, kardiotorakalnoj i neurohirurgiji. Naprotiv, daleko su ispod toga. Statistika pokazuje stravične razmere smrtnosti kod ulkusa dijabetesnog stopala. Smrtnost u roku od pet godina samo je kod karcinoma pluća veća, nego kod velikih amputacija na nozi dijabetičara koja iznosi blizu 70 odsto. Svi ostali karcinomi, dojke, pankreasa, ženskih reproduktivnih organa, imaju manju smrtnost u periodu od pet godina od početka lečenja – napominje dr Bosić i dodaje da finansijski efekti lečenja dijabetesa pokazuju da je to okean, a ne bunar bez dna.

U Americi su 2015. godine direktni troškovi lečenja svih karcinoma bili 80,2 milijardi dolara, a za lečenje dijabetesa u 2017. godini u SAD je potrošeno 237 milijardi dolara. Realna je procena da je trećina te sume utrošena la čenje ulkusa dijabetesnog stopala i komplikacija od njega. Procene su da se 80 odsto velikih amputacija kod dijabetičara može sprečiti i to adekvatnom regulacijom vrednosti šećera u krvi i ispravnim lečenjem ulkusa dijabetesnog stopala.

– Srpsko udruženje za lečenje rana formirano je 2006. godine od strane više specijalista raznih disciplina i planirano je da 4. i 5. juna u Beogradu bude održan Peti nacionalni kongres udruženja s međunarodnim učešćem. Zbog poboljšane epidemijske situacije i velikog broja vakcinisanog zdravstvenog osoblja, doktora i sestara, nadamo se proširenju forme kongresa od samo do sada moguće virtuelne varijante – ističe dr Bosić.

Formiranje Srpskog udruženja za lečenje rana i njegovo učlanjenje u Evropsko udruženje za lečenje rana bilo je važno zbog prepoznavanja realnog problema koji je bio pomalo marginalizovan i nedovoljno osvetljen u našoj zemlji, dodaje naš sagovornik. Rane su lečili svi, od lekara opšte medicine do raznih specijalnosti, kao i srednje medicinsko osoblje raznih smerova. Poseban aspekt je bio stavljen na to kako se radi sa individualnim pristupom bolesnika i nadrilekara u tretmanu hroničnih rana.

– Smernice, postupci u dijagnostici i lečenju rana u Srbiji nisu se sistemski sprovodili. Zato želimo da održimo kontinuitet u edukaciji lekarstva i sestrinstva u zemlji u domenu lečenja rana. Naša misija je od osnivanja udruženja bila da se uz stalni doprinos novim metodama dijagnostike, terapije, korišćenje savremenih tehnologijama pomognemo i zdravstvenom osoblju i bolesnicima – kaže naš sagovornik.

Do sada su održana četiri kongresa i devet škola za lečenje rana koje su bile izuzetno posećene. Postignut je cilj da se i najudaljenijem domu zdravlja i u velikim srpskim gradovima lečenja rana tretira isto. U svakoj apoteci u zemlji mogu da se nabave i koriste savremene obloge za lečenje rana, na primer one sa srebrom ili sa medom.

– Zahvaljujući Udruženju za lečenje rana i saradnji sa dobavljačima pomenutih sredstava, omogućeno da se u lečenju hroničnih rana koriste sredstva koja se koriste u Evropi i svetu. Velikom broju ljudi se može pomoći dostupnim i jeftinim produktima, međutim, postoje i proizvodi od ćelija i tkiva koji se koriste u tretmanu hroničnih rana, ali je njihova dostupnost našim bolesnicima zbog visoke cene za sada teška ili nemoguća – navodi dr Bosić.

U Srpskom udruženju za lečenje rana planiraju da zdravstvenim vlastima predlože poseban vid organizacije ambulanti i kabineta za lečenja rana. Zna se šta radi lekar opšte prakse i sestra u domu zdravlja, šta dijagnostikuje i leči specijalista na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite u bolnici, a koja se patologije stopala dijabetičara tretira u klinici i na tercijernom nivou.

– Mi smo već više od deceniju takav sistem primenili u Opštoj bolnici u Požarevcu. Naš kabinet za lečenje rana i dijabetesno stopalo je u okviru hirurške službe. Svih sedam domova zdravlja u Braničevskom okrugu učestvuje i sarađuje s našim centrom. Naš centar za rane je terapijski viša instanca za domove zdravlja i edukacijska baza – pojasnio je dr Bosić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Не знам много о дијабетису нити патим од њега, али сам одушевљен квалитетом овог чланка и желим да захвалим и честитам новинарки Давидов-Кесер и Др Босићу

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.