Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nostalgične Murakamijeve priče

Jedna od tema koje zaokupljaju ovog autora u njegovoj zreloj stvaralačkoj fazi jesu nestalnost smisla u umetnosti i životu
Харуки Мураками (Фото: EPA/Jose Jacome)

Nova knjiga pripovedaka Harukija Murakamija „Prvo lice jednine” objavljena je u prevodu s japanskog Divne Glumac, u „Geopoetici”. Po rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović, Murakami opet piše u prvom licu jednine, a u tematski potpuno različitim pričama mogu se prepoznati modeli njegovih prethodnih romana i priča, uz nostalgična i setna prisećanja na mladalačke ljubavi i doživljaje i neizbežne detalje kao što su bejzbol, „Bitlsi”, džez, Šuman.

„Želeo bih da vam pričam o jednoj ženi. Mada o njoj ne znam takoreći ništa. Ne mogu da se setim njenog imena ni lika. A siguran sam da ni ona ne pamti ni moje ime, ni kako sam izgledao. Upoznao sam je na drugoj godini studija”, početak je prve priče.

Za razliku od dve esejističke knjige u kojima je pisao o sebi u ispovednom tonu, ovde su lični događaji zaogrnuti fikcijom, s jasnom namerom da čitalac ne može da odredi gde je granica fiktivnog i realnog, primetila je Jasna Novakov Sibinović. Jedan od postupaka kojim se pisac u ovoj knjizi priča služi jeste i relativizacija drugih oprečnosti, kao što su uspeh i neuspeh, pobeda i poraz, lepo i ružno, sreća i nesreća.

„Pripovedati o ružnoći na neki način znači i pripovedati o lepoti. Lično znam i nekoliko lepih žena. Žena koje očaravaju i za koje bi se svako složio da su lepe. Ali te lepe žene, barem većina, meni ne izgledaju kao da otvoreno i bezuslovno uživaju u činjenici da su lepe. To me je veoma čudilo (...) Koliko sam mogao da primetim, većina lepih žena koje sam znao bila je nezadovoljna, ili čak razdražena, nečim na sebi što nije lepo – na čovekovom telu obavezno se nađe neki takav detalj i to ih je neprestano mučilo”, piše Murakami u priči „Karneval”.

Jedna od tema koje zaokupljaju ovog autora u njegovoj zreloj stvaralačkoj fazi jesu nestalnost smisla, u umetnosti i životu, kao i fluidnost identiteta. Kako je zaključila Jasna Novakov Sibinović, ovim temama on se bavi i samoironijski, uz „kritiku onih koji pretenduju da neupitno znaju šta je pisac hteo da kaže” i ko je taj pisac, jer svi mi živimo „u prostoru između maske i pravog lica”, a najpre volimo ono što je u drugome tajnovito i nije spoznato do kraja.

„Geopoetika” je objavila i roman iračkog pisca Hasana Blasima (1973) „Bulbul i njegov gazda”, u prevodu s arapskog Srpka Leštarića. Blasim je i filmski autor koji je zbog svojih filmova bio uhapšen nekoliko puta, sklanjao se u irački Kurdistan, i posle više pokušaja uspeo da se kanalima za krijumčarenje ljudi prebaci do Finske, gde živi od 2004. godine. Piše pripovetke, romane, pozorišne predstave, a snimio je mnoštvo dokumentarnih emisija za televiziju. Zbog tema koje rasvetljava, a pre svega zbog kritičkog stava, njegove knjige do sada nisu objavljivane u zemljama arapskog govornog područja, osim „Ludaka sa Trga slobode” u cenzurisanom izdanju. „Geopoetika” je objavila ovu, kao i njegovu knjigu „Irački Hristos”. Dobitnik je nekoliko međunarodnih nagrada i dela su mu prevođena i na engleski jezik.

U pogovoru romana „Bulbul i njegov gazda” Srpko Leštarić je napomenuo da Hasan Blasim piše o današnjem vremenu i proživljenim aktuelnim društvenim događajima. Piše knjigu na narodnom jeziku u kojoj je sadržana sva ogorčenost zbog izgubljenih godina i mladih života Iračana, kao i stanovnika drugih arapskih zemalja, slične sudbine. Zbog iznete istine o stradanjima i život mu je bio ugrožen. Njegov glavni junak rođen je 1984. godine, u jeku iračko-iranskog rata, a patnje ratne siročadi dočarava odlomak:

„Ja i moja mlađa sestra Zehra smo siročad. Majka je umrla na porođaju donoseći na svet Zehru, a kad je meni bilo šest godina, poginuo nam je otac. Pošao bio u Nedžef na sahranu svom sinovcu, autobus se u putu prevrnuo, zapalio i otac je izgoreo.” Međutim, kako je primetio Leštarić, ovaj roman nas neće samo rastužiti, već ćemo u njemu pronaći i uzbudljive detalje u sedam krimi-priča, kao i pikantnu političku satiru, za koju narator kaže: „Bila je to šega na račun one lopovske družine što nas je u ime religije pokrala i opljačkala.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.