Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropski sud presuđuje o presretanju masovne komunikacije

Случај против Велике Британије покренуло је 16 невладиних организација, новинара и активиста због три режима надзора (EPA/ANDY RAIN)

Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava od 17 sudija objaviće sledeće sedmice konačnu odluku u slučajevima poznatim kao Veliki brat i drugi protiv Velike Britanije (Big brother Watć and Others v. the United Kingdom) i Centar za pravdu protiv Švedske (Centrum för rättvisa v. Sweden), koji se tiču kršenja ljudskih prava u različitim režimima nadzora elektronske komunikacije.

Slučaj protiv Velike Britanije pokrenulo je 16 nevladinih organizacija, novinara i aktivista koji su se sudu u Strazburu žalili zbog tri režima nadzora: presretanja masovne komunikacije, prijema obaveštajnih podataka od stranih vlada i/ili obaveštajnih agencija i pribavljanje komunikacionih podataka od provajdera komunikacionih usluga.

U informaciji suda se podseća da je ovaj slučaj pokrenut putem više (kasnije združenih) pritužbi tokom 2013, 2014, i 2015. godine i to posle otkrića bivšeg saradnika američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvarda Snoudena o strategiji masovnog nadzora komunikacija koje su sprovodile američka i britanska vlada.

Podnosioci predstavke veruju da priroda njihovih aktivnosti znači da njihova elektronska komunikacija i / ili podaci o komunikaciji verovatno mogu da budu presretnuti ili zadržani od strane britanske obaveštajne službe, čime se krše njihova prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Prvostepena presuda u ovom slučaju doneta je u septembru 2018. kada je sedmočlano veće Evropskog suda utvrdilo da je Velika Britanija prekršila član 8 Evropske konvencije, koji reguliše poštovanje privatnog i porodičnog života, jer u režimu masovnog presretanja nije bilo dovoljnog nadzora za presretanje i filtriranje, pretraživanje i odabir presretnutih komunikacija za ispitivanje, kao i jer su sigurnosne mere oko izbora podataka za ispitivanje su bile „neadekvatne”.

Takođe je prekršen i član 10 Konvencije zbog „nedovoljnih garancija obezbeđenih za poverljive novinarske informacije”.

Sud je, međutim, utvrdio da razmena obaveštajnih podataka sa vladama stranih zemljama ne predstavlja kršenje Konvencije.

Podnosioci tužbi nisu tražili nikakvu odštetu od vlade Velike Britanije već samo utvrđenje da su im prava prekršena.

Oni su, međutim, nakon prvostepene odluke, (praktično uložili žalbu) tražili da se ovaj slučaj iznese pred Veliko veće suda koje će konačnu odluku izreći sledećeg utorka.

(Pixabay/PIRO4D) 

Slučaj protiv Švedske odnosi se na žalbe švedske neprofitne organizacije - Centra za pravdu na zakonodavstvo te zemlje koje dozvoljava masovno presretanje elektronskih signala u toj državi za spoljno-obaveštajne svrhe.

Ova organizacija veruje da su njene komunikacije bile ili će biti presretnute i pregledane putem obaveštajnih signala, koji, kako se navodi u saopštenju suda, mogu da se definišu kao presretanje, obrada, analiza i izveštavanje podataka iz elektronskih signala.

U Švedskoj je skupljanje elektronskih signala jedan od oblika prikupljanja stranih obaveštajnih podataka i regulisano je Zakonom (Signals Intelligence Act).

Ovaj zakon ovlašćuje FRA, vladinu agenciju organizovanu pod Ministarstvom odbrane, da upravlja obaveštajnim podacima putem masovnog presretanja.

Pozivajući se na kršenje prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 Evropske konvencije, Centar za pravdu se sudu još 2008. obratio predstavkom Evropskom sudu tvrdeći da su švedsko zakonodavstvo i praksa u oblasti obaveštajnih podataka kršili i nastavljaju da krše njena prava.

Ova organizacija, međutim, nije pokrenula nijedan postupak pred domaćim pravosuđem, tvrdeći da u Švedskoj ne postoji efikasan pravni lek za njene žalbe na Konvenciju.

Edvard Snouden je 2013. obelodanio masovno prisluškivanje američke Agencije za bezbednost  (EPA-EFE/MIGUEL A. LOPES)

Presudom od 19. juna 2018. godine, prvostepeno veće suda je jednoglasno utvrdilo da nije došlo do kršenja prava iz člana 8 Konvencije, a ova organizacija je potom zatražila da se slučaj prosledi Velikom veću Evropskog suda na odlučivanje.

Prema dokumentima koje je 2013. otkrio Edvard Snouden, gde je obelodanjeno masovno prisluškivanje američke Agencije za bezbednost (NSA), britanska obaveštajna služba je glavni akter u nadzoru svetskih komunikacija.

Snouden se nalazi u Rusiji, gde mu je, prema pisanju medija, prošle godine vlada Ruske Federacije odobrila stalno prebivalište, pošto je prethodno imao privremeni azil.

Program prisluškivanja telefona pokrenut nakon terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001, a funkcionisao je u tajnosti sve dok ga Snouden nije razotkrio u javnosti 2013.

Mediji pišu da je prema tom programu, NSA (bez pravnog naloga) prikupljala „metapodatke” – milijarde poziva i poruka dnevno, a sve sa navodnim ciljem da se prate osumnjiceni za terorizam.

Ovo nije jedini program NSA koji je Snouden razotkrio.

Tu je i, kako podsećaju mediji, PRISM uz pomoć kojeg NSA prikuplja komunikacije s interneta preko različitih kompanija, ukljucujuci „Majkrosoft”, „Gugl”, „Fejsbuk”, „Jahu” i „Epl”. Snouden je rekao da je to izvor broj jedan za analiticke izveštaje NSA, prenosi Tanjug.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš M
Trebali ste da napišete i da V Britanija, uz SAD, Australiju, Kanadu i N Zeland, čini grupu (država) "5 Eyes". Sve one vrše masovan nadzor svakojakih elektronskih komunikacija i uredno razmenjuju skupljene podatke.
Jovan M.
U Kini toga nema. Tamo se uživo prati svaki pokret svakog građana, na pešačkom prelazu ko potrči pre vremena na velikom bilbordu se pojavi njegova slika i ime iz državne banke podataka. I sve to ulazi u sistem bodovanja: ko nešto kritički objavi na adresu Velikog Brata, ima odlične šanse da već sutradan ne može da podigne novac sa svog računa niti dobije kredit. Ako to ponovi, sprema mu se popravni logor na par godina. "Social Scoring", tako ga Peking zove.
Бранислав Станојловић
Глупост или безобразлук? Уједињено Краљевство је СЛОБОДНА земља и тај тзв "суд" 4ог Рајха (који НИЈЕ ДРЖАВА) нема никаквог овлашћења у овој земљи!
Бранислав Станојловић
Jovane, Уједињено Краљевство се "брекситом" изричито ослободило надлежности тога тзв "суда".
Jovan M.
Svaki internacionalni sud im pravo da vodi procese i sudi o svemu što je u njegovoj jurisdikciji u svim zemljama koje su tu njegovu jurisdikciju priznale pristupom njegovom statutu. Kako je UK u ovom slučaju jedna od tih zemalja, .... ps. Ne brinite se: u Kini koja ima najveći svetski sistem praćenja svakog pojedinačnog građanina (!) ... ovakav proces nije moguć. pps. To ponavljanje o rajhu je bespredmetno i besmisleno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.