Iščekivanje primirja u Gazi

Sukob u pojasu Gaze primiče se pregovornom kraju, politike oslonca na oružju ponovo su doživele bankrot, a po svemu sudeći biće ovo samo još jedna krvava epizoda izraelsko-palestinskog sukoba kome se ne vidi rešenje. Sve se, već gotovo ritualno, završavalo po formuli: mir u razmenu za mir. 

Izrael je izveo stotine vazdušnih i nekoliko kopnenih udara, Hamas ispaljuje hiljade raketa od kojih su neke uzdrmale mit o neprobojnosti „gvozdenog štita”, palestinske mahom civilne žrtve se umnožavaju. 

Nijedna strana nije u stanju da proglasi priželjkivanu pobedu – što više boli Izrael nego Hamas. 

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu namerava da još nekoliko dana kapitališe na najtežem sukobu poslednjih godina sa namerom da stvori imidž trijumfa i da opoziciji oteža pregovore o formiranju nove vlade. 

Ipak, neće moći da se ogluši o pozive na obustavu vatre koji stižu iz Bele kuće i evropskih prestonica.

Ko je šta ostvario tokom proteklih deset dana? 

Uoči svake od ovakvih operacija izraelski lideri obećavali su da će uništiti Hamas i obezbediti stabilan mir Jevrejima, ali ovoga puta su bili iznenađeni. Netanijahu je fokusiran na Iran, a Gazi je dodelio drugi stepen opasnosti. Zato nije očekivao da će oslabljen i izolovan Hamas, u znak podrške Palestincima u istočnom Jerusalimu, raketama napasti Sveti grad, Tel Aviv i mnoga jevrejska naselja na jugu zemlje.

Lider desničarskog Likuda oslonio se na ono što najbolje zna: da svom silinom superiornog oružja uzvrati po pojasu Gaze. Hamas je svakako uzdrman rušenjem mreže tunela, ali pogrešna procena, pojačana obaveštajnim neuspehom, značila je da armija nije imala sve prave ciljeve čije bi uništavanje ozbiljno uzdrmalo Hamas. Činjenica da svakog dana iz pojasa lete baraži raketa znači da lanseri nisu bili otkriveni. Vojska jednostavno nije znala kako da parališe Hamas.

Najnovije operacije Netanijahu je pretvorio u borbu za lični prestiž, pa je odbio ponudu za primirjem i najavio da će se napadi na Gazu nastaviti sve dok se ne uništi duga lista izraelskih ciljeva. Što je rizična kalkulacija.

Hamas po ko zna koji put nije uništen, a izraelska vlada je pokazala da nema jasan i ostvarljiv cilj. Netanijahuov saldo je negativan.

Uspeo je da ujedini frustrirane Palestince s obe strane Zelene linije i probudi ih iz višegodišnje apatije. Dok je situacija u Jerusalimu sada mirnija, izraelske vojne vlasti brine rastuća tenzija po Zapadnoj obali koja je dovela do novog „Dana gneva”. 

Prvi put se Izrael na sopstvenoj teritoriji suočio sa „Tiktok” generacijom mladih izraelskih Arapa koji su predvodili proteste i sukobe sa Jevrejima kakvi nisu viđeni dve decenije i pozvali na generalni štrajk širom zemlje. U gradu Lodu produženo je vanredno stanje.

Ponovo je desničarski premijer uspeo, kao i tokom rata u Gazi 2014, da na sebe navuče gnev značajnog dela sveta zbog ubijanja palestinskih civila od čega su više od šezdesetoro deca. Rušenje zgrade u kojoj su se nalazila dopisništva Al džezire i Asošiejted presa pojačava osude zbog prekomerne upotrebe sile. Američka administracija zatražila je od Izraela objašnjenje, a državni sekretar Entoni Blinken je izjavio da ga informacije koje je dobio nisu ubedile u prisustvo Hamasa u zgradi. 

A Hamas? Radikalni palestinski pokret pozicionirao je sebe kao branitelja svete jerusalimske džamije Al Aksa, ojačao svoj uticaj u uporištu rivalskog Fataha na Zapadnoj obali i osnažio šanse svom kandidatu da predsednika Mahmuda Abasa nasledi u budućnosti.

Netanijahu se oslonio na staru adresu. Iako mu je predsednik Džo Bajden poručio da podržava primirje, šef Bele kuće se prema Izraelu uveliko ponaša u skladu sa politikom Donalda Trampa. Američka administracija je tri puta blokirala donošenje rezolucije Saveta bezbednosti UN. Grupa demokratskih članova Kongresa odustala je od zahteva da SAD do daljnjeg obustave isporuku Izraelu precizno navođenih raketa vrednu 735 miliona dolara.

Uz sve promašaje, Netanijahuu bi bilo najbolje da prihvati posredovanja Egipta ili UN, ili da pozove na hitan prekid vatre i tako Bajdenu uruči mali poklon. Ali, koliko je još dana potrebno za takvu odluku to samo premijer zna. Nije lako definisati kraj igre kada nije postojao početak. 

Izrael će morati da izvlači neke nove pouke iz sukoba koji je naizgled delovao kao i raniji, ali je pokazao da se Palestinci ne mire sa sudbinom koju pokušavaju da im iscrtaju Netanijahu, Bajden i lideri Egipta i Zaliva.

Serija događaja pokrenuta u jerusalimskom predgrađu Šeik Džarah ponovo je razotkrila nasilnu stranu izraelskog kolonijalnog projekta, a Gaza je po svemu sudeći jedna od najneuspešnijih i najkonfuznijih operacija gotovo bespomoćne izraelske vlade. 

I podeljena palestinska vođstva bi morala da izvuku lekcije Fataha i Hamasa i da pokušaju da prevaziđu podele oslanjajući se na ispoljenu volju naroda, a ne na ministarstva u Ramali ili bunkere po Gazi.

Možda je, posle 73 godine, došlo vreme da međunarodna zajednica ozbiljno pokuša da reši najduži konflikt savremenog sveta.