Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: prof. dr ALEKSANDAR POPOVIĆ, predsednik Saveta UB-a

Jasno pravila rešavaju probleme na fakultetima

Činjenica da se sada čine napori da se zakonski reguliše crkveno odobrenje za rad na PBF-u govori da su izbacivanja profesora s njega bila protiv zakona, statuta i elementarnih univerzitetskih normi
Александар Поповић (фото А.Васиљевић)

Studijska godina se približava kraju, a što se tiče Univerziteta u Beogradu (UB), najvećeg u zemlji, ove sezone obeležila su ga tri događaja koja će, iscrtana debljim ili tanjim slovima, ući u istoriju akademske zajednice. Prvi je studiranje na daljinu, pod okovima pandemije. Drugi je izbor rektora krajem ovog meseca. A treći, koji već neko vreme talasa struku i nauku jeste rasprava o opravdanosti postojanja crkvenog blagoslova nastavnicima za rad, a studentima za dobijanje indeksa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF). Bilo je oko toga bura i u nekim ranijim vremenima.

A najnoviju je pokrenulo Ministarstvo prosvete koje je, u jeku pokušaja UB-a da se dogovori s predstavnicima crkve i PBF-a na čelu s tadašnjim vladikom, a sadašnjim patrijarhom, predlogom izmena Zakona o visokom obrazovanju predvidelo da i na papiru ozvaniči akt blagoslova. Stav crkve na našim stranicama nedavno je izneo vladika bački Irinej, a u ime UB-a u intervjuu za „Politiku” o tome govori prof. dr Aleksandar Popović, predsednik Saveta, najvišeg organa upravljanja univerzitetetom.

Šta je za vas događaj koji je najviše obeležio ovu akademsku godinu?

Kao i druge oblasti života, pandemija. Svaki se fakultet, svaki student, svaki nastavnik suočio s različitim problemima. Fakulteti s ozbiljnim eksperimentalnim delom nastave, poput Hemijskog, kojem pripadam, imali su i dodatan problem kako da u uslovima ograničenih okupljanja taj nastavni deo da završe. Trudili smo se da, što je više moguće, očuvamo kvalitet nastave. Njen pad, uzrokovan onlajn realizovanjem jednog dela, nažalost postoji, i nadam se da ćemo u narednim godinama nedostatke u znanju za koje studenti nisu krivi, uspeti lagano da otklonimo.

Posle krize koju su izazvali otkazi trojici nastavnika PBF-a, deo javnosti je pokrenuo pitanje o njegovom mestu na UB-u. Kakav je njegov položaj?

Svakako da je PBF-u mesto na UB-u. Ovaj je fakultet specifičan, kako po oblasti kojom se bavi, tako i po tome da je jedini bio proteran s univerziteta. Preko pedeset godina ga je čuvala i održala Srpska pravoslavna crkva i taj deo istorije fakulteta ne može da ne ostavi trag na njegovo bitisanje. Neophodno je naći ponovo finu ravnotežu između poštovanja elementarnih pravila univerziteta na fakultetu i neophodne uloge SPC u njegovom radu. Ta je ravnoteža narušena odlukama dela SPC koji je praktično naložio, suprotno statutu fakulteta, izbacivanje s fakulteta trojice nastavnika, od kojih je jedan i vladika.

Univerzitet je, logično, stao uz progonjene nastavnike. Činjenica da se sada čine napori da se zakonski reguliše ovo pitanje, bojim se na način koji će otvoriti nove probleme, jasno govori o tome da su ova izbacivanja bila protiv i zakona i statuta i elementarnih univerzitetskih pravila. Nakon svega su svi oni koji nisu apsolutno saglasni s postupcima crkve na PBF-u u ne manje od dva intervjua vodećih episkopa crkve, u vreme posta, ne tako lepim i neistinitim rečima naruženi. Ali, da ne idem dalje, vaskršnja nas svetlost sve obasjava, njoj se moramo radovati.

Da li institucija blagoslova na PBF-u treba da postoji, kako prevazići jaz koji po tom pitanju stoji između UB-a i predstavnika crkve?

Izneću svoj lični stav. Treba da postoji za izbor nastavnika, za prvi izbor, na način na koji je to do sada statut fakulteta i predviđao, a smatram da oduzimanje blagoslova može da postoji, ali da ne može da podleže slobodnoj volji jednog vladike ili Sinoda. Moraju postojati jasno napisana pravila i razlozi zbog čega nekom ko je prethodno blagoslov dobio, on može biti oduzet, koje telo ga oduzima, kome se neko kome je blagoslov oduzet u drugom stepenu može žaliti i kako univerzitet, možda kroz zajedničko telo sa SPC, može da utiče na konačnu odluku.

Šta će presuditi u trci za rektora i vidite li već pobednika?

Ne bi bilo pristojno da ja koji sam na čelu Saveta govorim o pobedniku, zato što pobednika i poraženih ne treba, ne sme da bude i neće ih biti. Univerzitet je naša zajednička kuća, njoj svi, bez obzira na sve naše razlike, pripadamo. Imao je UB u svojoj prošlosti toliko izbora za rektora i nijedan od njih nije doživljavan dramatično, ne bi trebalo ni ovaj da bude takav. Jasno je da je univerzitetska javnost, i podrškama institucija, i glasanjem na Senatu, dala ubedljivu većinsku podršku gospođi Popović. Iskazano je i poštovanje, brojem glasova koje je dobio, gospodinu Đokiću i njegovom programu. Svakako je otvorena rasprava u institucijama ukazala i na to šta u budućnosti treba raditi i kojim putem univerzitet treba da ide.

Aktuelna rektorka je već u dva kruga odnela većinu glasova, ali za sobom vuče balast krivične prijave koju je protiv nje, po raspisivanju izbora, podnela Državna revizorska institucija (DRI). Da li joj to odmaže i da li je čudno poklapanje dva pomenuta događaja?

Prvo o suštini: čak i po nalazu DRI, ni jedan jedini dinar nije ukraden, niti zloupotrebljen, a sama DRI u slučaju neuporedivo većih i drastičnijih prekršaja, u smislu i njihovih karaktera i iznosa, nije podizala krivične prijave. Radi se o tehničkim, formalnim propustima i oni su ispravljeni. Sa aktom Državne revizorske institucije su upoznati i Senat i Savet UB-a i nije postojao ni jedan jedini član ovih tela koji bi zahtevao da se pokrene bilo kakva procedura protiv aktuelne rektorke. Poveo bih je ja, i to prvi, da sam video ma kakvu zloupotrebu. Interesantno je da su tabloidi pokrenuli svoju kampanju, a da niko iz DRI nije odgovarao za odavanje službenih podataka. Kao da je nekome, inspiratoru cele priče, kampanja protiv rektorke odgovarala. Možda da se ne bi kandidovala za novi mandat.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Коме треба да пошто-пото веома специфичне (по материји коју изучавају) и посебне (по структури наставног кадра) факултете (као што је Богословија или Војна Академија), на силу гурају у састав БУ?!? За равноправност диплома довољно је да се пропише минимум општих предмета који се морају изучавати, а остало препустити Цркви и Војсци! Тотално је апсурдно и смешно ђаконе и питомце-кадете, називати студентима и одузимати им аутентичност! Или то и јесте циљ? Само питам...
Професор
Изгледа да не познајете довољно систем високог образовања. Војну академију нико не гура у састав УБ, она је део Универзитета одбране, односно у систему војног школства. Да би дипломе биле равноправне, војне школе мора да се акредитују по цивилним прописима. Што се тиче ПБФ, ту је у питању традиција јер је Богословски факултет један од првих факултета на Универзитету. Нико не прави питање око наставних програма, али права запослених и студената морају бити иста као на осталим факултетима.
nikola andric
Cudna ''teorija''. Probleme svuda ''proizvode'' ljudi. Nije jasno kako pravila mogu to da promene. Cuda od zakonodavstva? Ako je to tako svaki problem se moze lako resiti. Recimo davanjem prava radnicima i gradjanima tako da je radnicka klasa na vlasti a da ostali gradjani imaju ista prava. Nije poznato da je Ustav iz 1974 (alijas ''Kardeljev Ustav'') usrecio Jugovice i pored ''bezbroj'' prava poklonjenih ranicima& gradjanima. Zboravljeno je samo naznaciti ''mesto'' na kome se ostvaraju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.