Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SRETO TANASIĆ, predsednik Odobra za standardizaciju srpskog jezika

Javnost nas podržava, ali država neće da nas čuje

Brine nas prvenstveno to što se u ime ideologije, a sa pozicija državne sile, želi ozakoniti jezički inžinjering
(Фотографије Р. Крстинић)

Odbor za standardizaciju srpskog jezika izjasnio se ovih dana u svom saopštenju da je zakon o rodnoj ravnopravnosti, a povodom usvajanja predloga istog, zakon protiv srpskog jezika i da je predsednik republike jedini koji ovo „nasilje nad jezikom”, kako ga nazivaju, može da zaustavi. U razgovoru za naš list, prof dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora i dopisni član ANURS, kaže da su pre ovog poslednjeg teksta dva puta izašli javno sa svojim saopštenjima ili odlukama u kojima su podrobno objasnili da nije tačno da je srpski jezik rodno neosetljiv. Rekli su, takođe, da niko nema pravo da vrši nasilje nad jezikom putem jezičkog inžinjeringa sa pozicije ideologije i upotrebom državne sile, da treba ostaviti srpskom jeziku da svojim stvaralačkim mehanizmima prati promene u društvu, pa i pojavu većeg broja socijalnih femininativa,  te da samo jezički stručnjaci normiraju srpski jezik.

– Stalno istupamo u javnosti; javnost sve to zna i podržava, ali država neće da nas čuje. Tražimo godinama usvajanje zakona o srpskom jeziku i pismu u službenoj upotrebi, čime bi se stvorili uslovi i za suprotstavljanje ovakvom nasilju nad jezikom. Možete misliti: godinama se ne usvaja zakon o srpskom jeziku i pismu, a ovaj se gura po najbržoj proceduri. Gledaju nas u oči i govore kako je to sve u redu, u našem interesu! Ovo nasilje nad jezikom vrše oni koji ne znaju ništa o njegovoj strukturi i zakonima funkcionisanja ili znaju, ali rade na razaranju srpskog jezika kao jednog od stubova srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta – kaže Tanasić uz tvrdnju da je „briga o zaštiti ravnopravnosti samo paravan da se uništi srpski jezik i nacionalni i kulturni identitet, i ne samo srpski već i jezik manjinskih naroda i njihove kulture”. Nije slučajno, dodaje on, što protiv rečenog zakona oštro istupa i akademik Zukorlić, te pita: „Sa čime će ova vlast izaći pred narod uoči izbora?”

I sami ste u saopštenju upotrebili reč „ekonomistkinja”. Reči kao što su  „filozofkinja”, „sociološkinja” „antropološkinja” neki i dalje doživljavaju kao ruženje srpskog jezika. Svojevremno je odbor rekao „ne” reči „borkinja” i to je proizvelo lavinu šala na društvenim mrežama. Teško je naći šta je ispravno a šta ne po sadašnjem normiranju jezika.

Da, te su se reči tu našle, a nisu ni „najružnije” ni najnakaradnije, pa ni rečena „borkinja”. Kad pitamo pre svega žene, različite dobi i društvenog statusa, šta misle o ovom činu brige o njihovoj ravnopravnosti, veće vidljivosti, dobijamo čuđenje, pa i odgovore tipa „užasno”, „gadi mi se”, „ja to nisam”... Da li je to vrhunac brige o našoj ženi? Zašto novac koji neko oko ovoga troši nije usmeren na otvaranje radniih mesta za žene, podršku siromašnijim majkama?

Koje reči, koje bi po zakonu o rodnoj ravnopravnosti ušle u upotrebu, vas najviše brinu ili vas više brine nemogućnost izbora, što ste u saopštenju ocenili kao uvođenje zabrane ?

Brine nas prvenstveno to što se u ime ideologije, a sa pozicija državne sile, želi ozakoniti jezički inžinjering, nasilje nad srpskim jezikom kakvo civilizacija ne pamti, kakvo nisu pokušali ni najgori diktatorski režimi koje istorija poznaje. Okupatori su zabranjivali ćirilicu, a ovi hoće da nam zabrane srpski jezik kakav se razvijao hiljadu godina. A sve što smo stvorili, što nam se događalo zapamćeno je u njemu. Dakle, sve ovo se čini s namerom razaranja srpskog jezika, kulturnog i nacionalnog identiteta, pamćenja, porodice. Teško je tu naći nešto što nas ne brine. Ovde je na delu diktatura manjine u ime ideologije nad ogromnom većinom; je li to demokratija, je li to u skladu sa ustavom? Šta radi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pa ministar za brigu o porodici?

Zašto odbor još češće ne istupa u javnosti, ne samo kad je reč o ovakvim stvarima, nego i protiv recimo elementarne nepismenosti, čiji smo svedoci svakodnevno?

Možda ste i u pravu: potrebno je da se čujemo i više, ali mi često ukazujemo na jezičku zapuštenost svake vrste, pa i na elementarnu nepismenost. Eto, skrećemo pažnju na urušenost lektorske službe u sredstvima informisanja, izdavačkim kućama, državnim institucijama. Posebno smo poslednjih godina ukazivali na nedopustivo mali broj časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama. Je li logično: svi kritikujemo nepismenost, a imamo više nego dvostruko manje časova srpskog jezika nego što je broj časova nacionalnih jezika u većini evropskih država. Odgovornost za to je na srpskoj državi. Izašli smo i sa zahtevom da se srpski jezik uči na svim fakultetima kako bi akademski građani bolje poznavali srpski književni jezik i bili funkcionalno pismeniji. To je studentska organizacija BU podržala, a odbio je KONUS! Nećemo odustati od tog zahteva. Po mnogo čemu izgleda da (u) državi Srbiji srpski jezik nije važan.

Šta je danas najveća pretnja srpskom jeziku?

Mnogo je izazova, mnogo i pretnji, a najveći uzrok tome, pa i pretnja srpskom jeziku, jeste nebriga srpske države, rekao bih: potpuna neodgovornost države za status srpskog jezika kao nacionalnog jezika u Srbiji. U državi nema utvrđene jezičke politike, a u odgovornim državama jezička politika je u centru nacionalne i državne politike. Ona se osmišljava i sprovodi u dobroj saradnji jezičke struke i države. Odbor za standardizaciju srpskog jezika, kao najviše svesrpsko i sveinstitucionalno telo koje je osnovano i radi toga, ukazuje, govori i piše, javno i direktno državi. Nažalost, u našoj državi još ne postoji svest o tome. Neki poslednji istupi iz države u vezi s jezikom ukazuju na bolno odsustvo takve svesti, pa i ovo naturanje rečenog zakona svedoči to. Za to vreme provodi se tuđa jezička, time i nacionalna, politika. Predsednik države je više puta govorio kako je zaštita srpskog jezika prioritet; ovaj zakon se očito gura njemu iza leđa. Ako država nije odlučila da prizna nezavisnost srpske južne pokrajine, nema razloga ni da ovaj antiustavni zakon usvaja ovako munjevito na štetu srpskih nacionalnih interesa. Uz protivljenje jezičke struke, pravnika, sociologa, javnosti, pa i Srpske pravoslavne crkve – uz protivljenje zdravog razuma. Šta još treba pa da predsednik skupštine i poslanici skinu taj zakon sa dnevnog reda i vrate na temeljitu doradu, uz uvažavanje mišljenja Odbora za standardizaciju srpskog jezika – i svih gore pominjanih.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Olga
Bili smo jedan veliki evropski narod od 25 miliona gradjana, na pragu EU. Govorili smo jedan isti jezik od bugarske do talijanske granice. Imali smo dva svuda priznata pisma : cirilicu i latinicu. Onda su stigli nacionalisti i sve to razbili. I sad svako brani i stiti svoje "mlijeko" od tudjeg "mleka" i svoj "hleb" od tudjeg "kruha". Mada jos uvek, od Pirota do Pirana, govorimo isti jezik.
Зоран Маторац
Срби ће ћирилицу почети да користе тек кад им то буде забрањено.
Г. Јозић
Српска лингвистика је данас катастрофална. Она је сва у противуречностима. Она треба да се бави нормирањем српског књижевног језика, а и даље се бави сербокроатистиком. Нормира српски језик на два писма, а онда тражи да их држава "исправи“ у закону. Она прави Речник српскохрватског језика! И, на крају, трагична српска језичка наука тражи рестриктивност у роду. Практично, хтела би да жене немају право у језику на свој (женски) род. Они хоће да сам ја "проефсор". Ја сам, наравно, "професорка".
Slaviša Jasnić
Stefan Nemanja je u monaštvu zapisao"nijedan narod ne možeš uništiti ni ognjem ni mačem nego jezikom.Prvo mu napadni jezik jer samo tako ga sigurno možeš probiti i uništiti".
Modesty
Pored rodno senzitivnih imenica, čija primena ruži naš jezik, imamo još i: 1) od pre par godina popularnu akcentuaciju sa TV (koju nisu koristili niti koriste Andrić, Desanka Maksimović, Dragoslav Mihajlović...) i 2) nađite srpske reči za chatbot, distributive ledger technology, quibit, cloud computing, quantum technology...
Зоран Маторац
Још неколико примера накарадних акцената који парају уши: паЦИјент, тесТАмент, парЛАмент, оЧИгледно,КÒНкретно, еФЍкасно. ИнвВÈстӣтор, кореПÈтӣтор, ИнДÒнēзија, лабоРÀтōрија, опсерВÀтōрија, конзерВÀтōријум, ауДЍтōријум. Најгори су они који затомљују значење сложеница: јуГОзапад, маМОграф. И то све на РТС-у!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.