Preobražaj „Marine Dorćol” sledeće godine

Petnaest objekata od kojih je jedan u obliku upitnika biće sagrađeno na 4,3 hektara nekadašnje „Marine Dorćol”. Na toj lokaciji, koju je pre dve godine od grada kupila kompanija „Sebre Marina Dorćol” za 3,86 milijardi dinara, ogranak češke „Sebre” grupacije, osim 650 stanova biće dva vrtića i oko 30 lokala različitih sadržaja. To su, zasad, podaci u ličnoj karti budućeg stambeno-poslovnog kompleksa na Dorćolu čija izgradnja počinje u drugoj polovini 2022. i trajaće do šest godina, potvrdio je juče u pisanim odgovorima Nenad Savić iz „Sebre Marine Dorćol”.

U toj kompaniji još ne otkrivaju o kojoj površini kompleksa je reč, ali navode da će ovaj projekat, jedan od tri koji „Sebre” razvija u Beogradu, uložiti oko 300.000.000 evra.

Ideje za transformaciju atraktivne lokacije čiji će prvi komšija biti Muzej Nikole Tesle našle su uporište u nacrtu plana detaljne regulacije linijskog parka koji je na javnom uvidu i čije usvajanje se očekuje krajem jula. Plan je osnov za izgradnju mešovitog gradskog centra na mestu dorćolske marine i nije jedini stambeno-poslovni kompleks predviđen na trasi budućeg linijskog parka, zelenog koridora između Beton hale i Pančevačkog mosta. Uvidom u nacrt tog dokumenta, 650 stanova u „Marini Dorćol” praktično su gotovo trećina od ukupno 1.862 stana koja su stručnjaci Urbanističkog zavoda Beograda predvideli u obuhvatu plana od 66 hektara.

– Na mestu „Marine Dorćol” dozvolili smo izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od ukupno 97.590 kvadratnih metara sa zelenim i rekreativnim površinama. Odnos stanovanja i poslovanja je 80 prema 20 odsto, a maksimalna visina objekata može da bude 44 metra u pojedinim zonama te celine – ističu u Urbanističkom zavodu Beograda.

– Projekat se razvija u skladu sa Planom detaljne regulacije i još je u fazi idejnog projekta. Precizni parametri, uključujući kvadraturu, biće poznati u narednom periodu. Više od 40 odsto površina biće zeleno (parkovi, bašte i ambijenti, drvoredi, staze za pešake i bicikliste). Akvatorijum i parter su takođe namenjeni za javno korišćenje. U parteru će biti smeštena dva vrtića i oko 30 lokala. Parkiranje je rešeno garažiranjem vozila – navodi Savić.

Da bi svoje ideje sprovela u delo, „Sebre Marina Dorćol” moraće da konsultuje gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Jer, pored „Marine Dorćol” nalazi se spomenik kulture Termoelektrana „Snaga i svetlost” u koju će posle rekonstrukcije biti preseljen Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice.

Termoelektrana je građena od 1930. do 1932. godine, prepoznatljiva je po portalnom kranu sa rukavcem koji čini veliku mostnu, rešetkastu konstrukciju i važi za dragulj industrijske arhitekture iako je oronula. Vlasnik „Marine Dorćol” obavezan je da rekonstruiše kran stare centrale i pumpnu stanicu i da uredi privezište za čamce koje će potom predati gradu na održavanje. Direkcija za građevinsko zemljište treba da obezbedi pristup kompleksu preko dve javne saobraćajnice koje su planirane za zapadnu stranu kompleksa.

Budući dorćolski kompleks potpisuju češko-srpski dvojac arhitekata Stanislav Fijala i Jelena Kuzmanović iz partnerskog biroa „Kuzmanović + Fijala”.

Izraelci odustali, Česi grade

Prethodni vlasnik parcela na desnoj obali Dunava bila je izraelska kompanija „Engel Marina Dorćol”, koja je 2006. godine zakupila zemljište i pompezno najavila da će graditi luksuzni kompleks sa modernom marinom, stambene kule, hotel, poslovnu zgradu... Godinu ranije usvojen je Plan detaljne regulacije za taj prostor (još je važeći) koji je predviđao gradnju 76.000 kvadrata sa stanovima, komercijalnim i sportskim sadržajima, zelenim površinama, drvoredom...

„Engel Marina Dorćol” angažovala je Ramija Vimera, izraelskog arhitektu, da projektuje kompleks, ali izgradnju zbog brojnih problema nikada nije započela. Pre pet godina, 2016. „Engel Marina Dorćol” sporazumno je raskinula ugovor o zakupu i time praktično vratila hektare gradu. Direkcija je potom zemljište oglasila tri godine kasnije, 14. avgusta 2019, i posle mesec dana ga prodala kompaniji „MD investments 2000”, odnosno „Sebre Marini Dorćol”.

Ona je sa oko 200.000 evra finansirala izradu idejnih rešenja za linijski park u dužini od 4,6 kilometara koja su izradili mladi srpski arhitekti.