Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Varnice u Pragu posle Zemanovog izvinjenja

Da li se Zeman izvinio Srbiji kao predsednik ili kao građanin
Андреј Бабиш и Милош Земан (ЕПА ЕФЕ - М.Д. -М.К.)

Predsednik Češke Miloš Zeman nakon posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića ovoj zemlji kaže da se Srbiji zbog NATO bombardovanja izvinio lično, ali i kao predsednik države. „Moje izvinjenje Srbiji je izvinjenje predsednika republike za bombardovanje koje se odigralo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, pa u tom smislu je i bilo nezakonito”, rekao je Zeman u intervjuu za Tanjug, odgovarajući na pitanje da li je njegovo izvinjenje bilo lično, kako ga je ocenio češki ministar spoljnih poslova, kao i da li je to izvinjenje i potvrda da je NATO bombardovanje 1999. bilo nezakonito.

U međuvremenu, slično kao šef češke diplomatije Jakub Kulhanek, reagovao je i premijer Andrej Babiš, koji je juče u Lisi nad Labom kazao da se predsednik Češke izvinio srpskom narodu za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine u svoje lično ime, kao građanin. „Sigurno to nije bio za njega lak trenutak, izvinio se kao građanin Miloš Zeman. Razumem da to odlučivanje (da Zeman kao premijer odobri NATO bombardovanje) za njega nije bilo lako”, kazao je Babiš. Češki premijer izjavio je da je prekjuče na iznenadnom sastanku sa Zemanom razgovarao o dvodnevnoj poseti Vučića Pragu i o vakcinaciji protiv kovida 19.

Na pitanje Tanjuga kako je njegovo izvinjenje prošlo u političkim krugovima u Češkoj, Zeman kaže da je i to većim delom primljeno sa simpatijama, dok kod opozicionih stranaka nije prošlo najbolje. „Rekao sam da je to bilo izvinjenje u moje ime, pošto sam tada ja bio predsednik vlade i dao sam saglasnost za bombardovanje”, kaže Zeman i napominje da je, ipak, zadatak opozicije da kritikuje i predsednika države i parlamenta.

Prethodna Zemanova inicijativa 2019. godine, kada je tokom posete Beogradu kazao da će pokrenuti povlačenje češkog priznanja Kosova, iako je unapred bio jasan negativan stav češke vlade, koja po češkom Ustavu jedina kreira i odgovorna je za spoljnu politiku dok tu predsednik nema ovlašćenja, izazvala je u Češkoj kontroverze, između ostalog i zato što je Srbiji samo dao lažne nade, navodi Beta. Za razliku od povlačenja priznanja Kosova, Zemanovo izvinjenje za bombardovanje u Češkoj je primljeno mahom sa simpatijama kao lično priznanje krivice što kao premijer nije imao hrabrosti da kaže „ne” bombardovanju SR Jugoslavije, posebno što je mogao tada da računa na podršku opozicione desnice i njenog lidera Vaclava Klausa i češke javnosti, čija većina je tada bila protiv bombardovanja.

„Srbi su narod koji je prošao kroz veoma težak period i rekao bih da je svaka podrška u redu. Nekakva intervencija svetske zajednice u to vreme je bila nužna. Imam simpatije za Srbe zato što su ostali bez dela teritorije na kojoj se odigravao veliki deo istorije Srbije”, kazao je o izvinjenju predsednik Odbora za spoljnu politiku Donjeg doma parlamenta socijaldemokrata Ondžej Veseli.

Zemanovo izvinjenje češki zvaničnici vide i kao gest koji može da doprinese dobrim odnosima sa Srbijom, a ulog predsednika Češke u te odnose pohvalio je i šef češke diplomatije Kulhanek, upozorivši inače, kao i juče Babiš, da je to izvinjenje u lično ime, a da je prošlost na zapadnom Balkanu tako komplikovana da se treba izvinjavati ne za jednu nego desetine nepravdi. Prema oceni Bete, sami Česi, ali i partneri Češke u Evropskoj uniji, navikli su na ponekad kontroverzne izjave ili inicijative predsednika Zemana i određuju se prema njima u skladu s tim da li ih je razmotrio i dobio saglasnost češke vlade koja je nadležna i odgovorna za spoljnu politiku.

Uz podsećanje da je ranije izjavio da je bila greška to što je Češka priznala nezavisnost Kosova i da će tražiti da se razmotri mogućnost povlačenja priznanja i pitanje Tanjuga da li i dalje misli i veruje li da je kompromis moguć, kaže da je tada kosovska administracija bila predvođena predsednikom (Hašimom Tačijem) koji se mora suočiti s optužnicom u Hagu. Dodaje da ne veruje nijednom predsedniku koji je optužen za takve zločine. „Iako bi trebalo da dođe do dijaloga između predstavnika dve strane, svakako na čelu ne bi trebalo da stoji čovek poput Hašima Tačija”, dodao je Zeman u intervjuu ovoj agenciji, koji je juče emitovan.

Kada je reč o spoljnoj politici Srbije i njenim uspesima tokom pandemije virusa korona, Zeman je rekao da su „neki zagovarači hladnog rata imali kojekakve prigovore i kritike po pitanju vakcinisanja i po pitanju ruske i drugih vakcina, ali da vakcine ne poznaju ideologiju”. „I to što je Srbija nabavila ove vakcine, omogućilo joj je da ubrza proces vakcinisanja i kada se pogledaju evropske zemlje, ona je u vrhu po brzini vakcinacije”, rekao je on.

Po pitanju oblasti u kojima postoji najveći potencijal za unapređenje saradnje dve zemlje i da li ubrzani ekonomski napredak Srbije otvara vrata za nove češke investicije, kaže da Češka ima brojne investicione projekte u vezi sa Srbijom. Uveren je da će taj proces biti nastavljen. „Ubeđen sam da nije dovoljno samo da se izgovaraju tople reči u vezi s ekonomskom saradnjom, već da ona treba na neki način da se usidri”, naveo je Zeman. Dodaje da je veoma zadovoljan razvojem ekonomskih odnosa Srbije i Češke kada je reč o trgovinskoj razmeni i investicionim projektima.

Inače, kada je Zeman 2019. bio u poseti Srbiji, potpisana su dva sporazuma o saradnji, u oblasti odbrane i u oblasti inovacija, veštačke inteligencije i robotike. Kaže da se saradnja u tim sektorima uspešno odvija. Podseća da je do 2019, pre kovid krize, spoljnotrgovinska razmena dve zemlje bila utrostručena, u periodu od nekoliko godina i ističe da je to odličan rezultat, ali i da nema razloga sumnjati da ta saradnja ne bi mogla i dalje da napreduje.

 

Zahvalnost srpskom narodu za 1938. i 1968.

Miloš Zeman poručio je, kako je rekao, ponosnom srpskom narodu da nikada ne podlegne zastrašivanju, s bilo koje strane, kao i da se uvek ponaša ponosno. „Želeo bih da srpskom narodu zahvalim za podršku koju nam je pružio 1938. godine (posle potpisivanja Minhenskog sporazuma, kojim su Velika Britanija i Francuska, da bi umirile Hitlerove apetite i ratne namere, ustupile Nemačkoj deo savezničke Čehoslovačke, tzv. Sudetsku oblast naseljenu većinom Nemcima) i za podršku 1968. godine (kada je došlo do sovjetske invazije na Čehoslovačku zbog ’Praškog proleća’ (perioda političke liberalizacije u Čehoslovačkoj). Čak 70.000 Srba je 1938. godine bilo spremno da se bori za Čehoslovačku”, naveo je predsednik Češke.

 

Nismo kolonija, treba da nastupamo samopouzdano

Na pitanje da li smatra da Srbija zaslužuje veće razumevanje Zapada za insistiranje na svojim državnim i nacionalnim interesima u rešavanju kosovskog problema i da li je imao možda neki savet za predsednika Vučića, Miloš Zeman kaže da je njegov savet Vučiću bio da ne podleže bilo kakvim pritiscima, s bilo koje strane, kao i da nastoji da održi dobre odnose sa svim značajnim partnerima. Povodom konstatacije da je EU u raspravi o zapadnom Balkanu pokazala izvesnu dozu samokritičnosti kada je reč o angažmanu i motivisanju regiona za prijem u EU i pitanje da li on očekuje neke konkretne promene po tom pitanju i gde ih vidi, kaže da ga je predsednik Vučić obavestio da se vode razgovori o pristupanju Srbije EU i da su već i zatvorena određena pregovaračka poglavlja.

„Ja bih samo preporučio da Srbija u tim pregovorima nastupa samopouzdano, a ne sa servilnošću. Osim toga, EU ima određenih prigovora u vezi i sa Poljskom ili Mađarskom, ali mi nismo kolonija i treba da nastupamo samopouzdano”, poručio je Zeman.

 

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pavkovic Ognjen
Sad jos neka svi isplate odstete Srbiji, uz izvinjenje …
alex roth
cehoslovacka,sada samo ceska,nije nikada bila prijateljska zemlja srpskome pravoslavnom narodu jer je kao super katolicka drzava bila veliki protivnik pravoj hriscanskoj veri tako je prijateljsku posetu svetenika nekadsnjih cirila i metodija iz ohrida u svome katolickom besnilu htela da ubije da isti nisu uspeli,glavom bez obzira da pobegnu.poznato je da za vreme nemacke okupacije tamo nije postojao pokret otpora kao u srbiji.englezi su poslali ljude da ubiju nemackog komandanta okupirane ceske
Andjela
Au na državnim medijima su se danima ložili i likovali na Zemanovu izjavu (privatnu). Inače Zeman je tada bio predsednik vlade. Kad je toliko brinuo o našem narodu što nije podneo ostavku na mesto predsednika vlade? Pere svoju biografiju isto kao i ovi naši. Nestade Srbija načisto, jer oni od ubistva Đinđića sve resurse Srbije troše na pranje njihovih biografija....Srbija sve propalija i propalija....
Мали Ђокица
@Некаква интервенција светске заједнице у то време је била нужна. Баш колико и интервенција СССР на Чехословачку. Само што ми нисмо потписали захтев за бомбардовање Чехословачке.
tja
Ne kaze se dzabe u narodu da jedna lasta ne cini prolece. Niti se u narodu każe da ta lasta predstavlja moralni ugled svim drugim lastama u svetu koje jos uvek ne zele da lete kroz Srbiju, da sve druge treba da se ugledaju na ovu lastu i da promene misljenje o Srbima. Narod ce samo reci da dok je letela, "izgubila se u vremenu i prostoru".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.