Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Penzioneri traže izmenu švajcarske formule

Od kada je prošle godine uveden ovaj način usklađivanja penzija, primanja najstarijih su na nivou od oko 46 odsto prosečne plate
(Фото А. Васиљевић)

Statistički podaci da je međugodišnja inflacija u aprilu iznosila 2,8 odsto, kao i da su u tom mesecu povećane cene hrane i bezalkoholnih pića (2,6 odsto), odeće i obuće (1,7), transport (jedan odsto), kao i da su poskupeli voda, električna energija, gas i druga goriva, zdravstvo… otvorili su pitanje koliko penzionera u Srbiji sa svojom prosečnom penzijom od 29.378 dinara može da isprati sva ta poskupljenja, budući da im se primanja usklađuju jednom godišnje. 

Dobra strana je što im je država od početka pandemije virusa korona pomagala kroz jednokratnu podršku, te i ove godine treba da dobiju 50 plus 60 evra. Ali, ni to nije dugoročno rešenje jer ta pomoć ne ulazi u osnovicu za povećanje prinadležnosti. 

Penzioneri već sada znaju da će im se od naredne godine primanja povećati za iznos koji je bio i lani za nešto više od pet odsto, ali s druge strane brine što su penzije sve vreme od uvođenja švajcarske formule ispod 50 odsto od prosečene zarade, što već dovodi u pitanje koliko je kvalitetan život ove višemilionske populacije.

Upitan kako dugoročno rešiti problem visine penzija kako one ne bi mnogo zaostajale za zaradama Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine kaže da je to moguće samo izmenom švajcarske formule i to tako što bi se prinadležnosti ubuduće usklađivale 70 odsto s rastom zarada i 30 procenata s rastom cena na malo. U tom slučaju bi bilo manje verovatno da one padaju ispod 50 odsto u prosečnoj zaradi. 

Na pitanja kakva je praksa u zemljama koje takođe primenjuju švajcarsku formulu, da li i tamo penzije padaju ispod 50 odsto, on odgovara da je njima sasvim svejedno da li se one usklađuju 50 s rastom zarada i isto toliko s rastom cena ili je odnos 70 prema trideset, jer su plate tamo četiri, pet i šest puta veće od srpskih i penzije to prate. 

– Da bi prinadležnosti u Srbiji sa sadašnjih 200 evra došle na 450 one moraju značajnije da se usklađuju s rastom zarada, a sve u cilju da korak po korak dođemo do toga da penzije 100 odsto prate rast zarada – navodi Nenadić.

Na konstataciju da bi to bio veliki udar na republički i budžet PIO fonda, on objašnjava da ne bi i da ako hoćemo ovo da uradimo primanja penzionera moraju da se usklađuju brže od rasta zarada. 

Dodaje da će to uz još veći privredni rast i finansijsku stabilnost moći da se ostvari. Tim pre što se sada znatan deo novca za isplatu penzija izdvaja i iz kase PIO fonda koja je očišćena od svih spornih invalidskih penzionera koji su u ukupnom broju učestvovali sa skoro 40 procenata. Danas je njihovo učešće smanjeno na 15 odsto. Osim toga pooštrena je granica za odlazak u penziju, duže se radi pa se duže i uplaćuju doprinosi, što znači i više novca u kasi penzijskog fonda.

Nenadić kaže da ne gubi nadu što se poboljšana švajcarska formula nije našla u najnovijoj nedavno usvojenoj izmeni i dopuni Zakona o PIO koju su zajedno predlagali sa Savezom penzionera Srbije, naglašavajući da je razlog tome najverovatnije to što su u pitanju bile samo tehničke, a ne suštinske izmene, ali da će i one doći na red.

– Dobro je što je uopšte od prošle godine uvedena praksa usklađivanja penzija s švajcarskom formulom ali odnos 50 prema 50 treba što pre menjati jer je ovako obračunata prinadležnost daleko i od minimalne potrošačke korpe koja iznosi 38.000 dinara a još dalja od prosečne. 

Prof. dr Andrija Savić predsednik Saveza penzionera Srbije navodi da je teško očekivati da će se način usklađivanja penzija svaki put kada padnu ispod 50 odsto menjati do kraja godine. Ista je stvar i kada je reč o predlogu saveza da se prinadležnosti ubuduće usklađuju 70 odsto s rastom zarada i 30 procenata s rastom inflacije, kako bi se obezbedilo sporije smanjivanje učešća penzija u odnosu na zarade. Ovaj predlog polazi od toga da su prinadležnosti ekonomska, a ne socijalna kategorija, pa kao takva mora da obezbedi dostojanstveni život za korisnike i ne bi smela da padne ispod određenog parametra, naglašava on. 

– U januaru ove godine prosečna penzija usklađena po švajcarskoj formuli za 5,9 odsto učestvuje u prosečnoj zaradi sa 46,5 procenata, a jasno je da se će učešće smanjivati narednih meseci i godina, jer je to predodređeno primenom ove formule. Zbog toga za penzionere nije povoljna švajcarska formula već je potrebno smanjiti uticaj potrošačkih cena, a povećati uticaj zarada. Naš predlog neće izazvati finansijske teškoće, jer je prisutan povoljan rast BDP-a, koji to omogućava, a finansijski izdaci nisu bitnije povećani. Kao primer navodimo ukoliko je u toku godine kretanje inflacije dva odsto, a zarada osam procenata, prema švajcarskoj formuli usklađivanje penzija bi iznosilo pet odsto, a po dostavljenom predlogu, to jest po poboljšanoj švajcarskoj formuli 30 odsto potrošačke cene i 70 procenata zarade, usklađivanje penzija bi iznosilo 6,2 odsto – zaključuje Savić. 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

spasoje
Pogledao sam samo prvih sedam naslova iz rubrike "ekonomija", ni jedan o poplavi posupljenja zadnjih petnaestak dana. Kada bi počeo da nabrajam samo nove cene namirnica. trebala bi mi jedna strana "Politike". Ovu vruću temu skoro svi mediji zaobilaze, sem jednog časopisa koji pokušava da na tu temu otvori dijalog, ali ga niko ne čuje. Izgleda da ćemo ove "jednokrate pomoći" trostruko vraćati preko poskupljenja.
Studio Greg
Ako bi se skresali oni troškovi koji opterećuju budžet a koji su suvišni i nepotrebni (raznorazni korisnici para iz Budžeta koji ne doprinose ama baš ništa punjenju istog), ako bi se smanjio broj direktora u raznoraznim institucijama, broj zaposlenih u raznim birokratskim aparatima koji se bave svojim poslom jedanput, dvaput godišnje u vidu nekih uopštenih saopštenja) ako bi se ukinuli hronični gubitaši od kojih niko nema nikakvih koristi i td. onda bi ostalo dovoljno para za povećanje penzija.
Иван Грозни
Земља у којој се убрзано смањује број становника и становништво стари има другачије приоритете од земаља у које се исељавају млади и талентовани људи.
Marija
Nazalost nebavi se niko ni sa penzionerima niti mladima a pogotvo zaposlenima u privatnom sektoru narociteo u trgovinskim prodavnicama. To je cisto izrabljivanje.
Milan...
Nekoliko pojmova razotkriva drustveni odnos koji pominjete: kapitalizam; ekspotacija; asimetrican proizvodni odnos; najamni rad I kapital; visak vrednosti I profit; prisvajanje rezultata tudjeg rada; otudjenje; fetisizam robe; prekarijat; univerzalni konsensus I masovni konformizam...
slobodan
Dok se drzava bavi penzionerima, mladi odlaze. Imaju i pravo sto idu.
Studio Greg
Naprotiv, veliki broj mladih još uvek živi od penzija svojih roditelja ili deka i baka jer nemaju stalno zaposlenje. Ako bi se zanemarilo pitanje povećanja penzija onda ni ti mladi ne bi imali od čega da žive pa bi postali socijalni slučajeva u svojim tridesetim godinama. Sve je to povezano. Ako osoba ima više od trideset godina, završila visoke škole i još uvek nema stalno ili bilo kakvo zaposlenje onda to govori o nečem sasvim drugom, a pre svega o potrebi reforme školstva.
Kole
Sigurno da nam je žao i da je loše što mladi odlaze, siguran sam da postoji način da se mladi ljudi zadrže i da se oni koji su već otišli vrate nazad, ali ne razumem, kakve to ima veze sa poboljšanjem švajcarske formule.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.