Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ustavni sud presudio da nije svaki građanin mogući donor organa

To znači da će za najmanje još šest meseci biti odložena primena odredbe o darivanju organa umrlih osoba bez saglasnosti, a zbog transplantacije
На Одељењу за трансплантацију срца К линичког центра Србије (Фото А. Васиљевић)

Ustavni sud Srbije utvrdio je da sve odredbe člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje se odnose na darivanje organa umrlog lica, nisu u saglasnosti s Ustavom. Najviši sud Srbije takođe je utvrdio da su neustavne i sve odredbe člana 28 Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva. U oba slučaja Ustavni sud je odložio objavljivanje navedenih odluka u „Službenom glasniku Republike Srbije” za šest meseci od dana njihovog donošenja.

Kako se navodi na sajtu Ustavnog suda, u spornom članu 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa navodi se, između ostalog, da se ljudski organi s umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja „ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog”.

Drugi stav neustavnog člana zakona glasi: „Izuzetno od stava 1 ovog člana, ako umrlo lice nema srodnike iz stava 1 ovog člana, ljudski organi s umrlog lica mogu se uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva.” Utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana. Ustavni sud utvrdio je neustavnim i član 28 Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji propisuje da se tkiva s umrlog lica „mogu uzeti radi primene ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog”.

U spornom članu takođe se navodi: „Izuzetno od stava 1 ovog člana, ako umrlo lice nema srodnike iz stava 1 ovog člana, tkiva s umrlog lica mogu se uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva.” I ostala četiri stava istog člana 28 zakona proglašena su neustavnim.

Kako saznajemo u Ustavnom sudu Srbije, članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa, po kome smo svi mi donori organa nakon smrti – osim ako se drugačije ne izjasnimo tokom živoga, proglašeni su neustavnim jer nisu u skladu s pravnom sigurnošću jedne zemlje. Inicijativu za podnošenje ustavnosti Zakona o presađivanju organa podnelo je nekoliko udruženja građana i jedna politička partija.

Podsećanja radi, novi Zakon o presađivanju ljudskih organa, donesen je u julu 2018. godine, a ovim propisom predviđeno je da je svaki građanin Srbije potencijalni donor organa – osim ako se tome izričito ne suprotstavi tokom života, obraćajući se Upravi za biomedicinu i osim ako se u trenutku smrti transplantaciji njegovih organa izričito ne protivi roditelj. Da bi se izbegla svaka mogućnost zloupotrebe, zakon precizno definiše stav da je darivanje organa dobrovoljno i bez finansijske naknade, kao i da se transplantacija organa može izvršiti samo u slučaju moždane smrti osobe.

Donošenju ovog zakona „kumovala” je statistika koja svedoči da se Srbija po broju donora i transplantacija nalazi na dnu evropske lestvice. Naime, za razliku od Španije koja ima 47 donora, Hrvatske koja broji 37, Belgije koja ima 29 donora, Slovenije koja ima 19 i Mađarske koja registruje 17 donora na milion stanovnika, naša zemlja ima svega tri donora na milion stanovnika. Prema parametrima Eurotransplanta, u Srbiji, koja ima oko sedam miliona stanovnika, trebalo bi da bude obavljeno najmanje 70 transplantacija srca, 200 jetri i skoro 450 transplantacija bubrega svake godine. U 2019. godini, koja je prethodila pandemiji korone, samo jedanaest porodica dalo je saglasnost da se uzmu organi njihovih najmilijih i zahvaljujući njima je spaseno 27 života. Tokom 2018. godine uspešno su obavljene transplantacije 38 bubrega, 16 jetri i pet srca, zahvaljujući kojima su produžena 64 života. Procene govore da više od hiljadu ljudi u Srbiji čeka „najvažniji poziv u životu” lekara koji će ih obavestiti da su stigli na red za transplantaciju bolesnog organa.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Elena
Pravo pacijenta da mu se presadi tuđ organ nije iznad prava drugih da odbiju ustupanje svojih organa. Ne može se pravo prvih podrazumevati unapred a pravo drugih uslovljavati i ograničavati. Ljudsko telo je čovekova najličnija svojina i nije niti može biti vlasništvo ili pravo nikakvih institucija i esnafa. Medicina kao uslužna zanatska delatnost nema šta da traži u pravnoj nauci a kamoli da pravni poredak podređuje svojim potrebama. Ljudsko telo fizički nije predmet poslovnih robnonovčanih o
Saša
U Italiji: 1. Pokojnik se za života izjasnio kao donor - uzimaju se organi. 2. Pokojnik se za života izjasnio da ne želi da bude donor - ne uzimaju se organi. 3. Pokojnik se za života nije izjasnio da li želi da bude donor - srodnici odlučuju o doniranju organa.
Nada
A šta je sa verskim razlozima? Jevreji tumače smrt sa prestankom rada srca, muslimanima je bitna saglasnost, a neke verske zajednice se protive i transfuzijama?!
nikola andric
Cuda od zakona. Zakoni se interpretiraju kao Biblija ili Kantovi kategoricki imperativi. Kako mogu pravnici da sude o medicinskoj nauki? To potseca na inkviziciju u Galilejevo doba dok je trias politica uvedena kao bi se crkvena vlast i dogme odstarnili iz drzavne uprave.
Милица
Право је наука изнад свих могућих других струка које морају да се ставе у службу Права, и зато ниједан еснаф, појединац или група лица не може да себи подређује и узурпира правну науку. Моје тело је моје апсолутно недељиво и неотуђиво право и уопште ме не занима да га уступам медицинском еснафу. Такође нико од нас није дужан да се изјашњава о својим личним стварима нити ико други може да одлучује о томе унапред и уместо нас. Ово је напокон победа Права над самовољом еснафа у белом.
Вуксан Маринковић
Поклонодавац- дародавац по дефиницији јесте особа која својим активним изјашњавањем даје поклон-дар. Пасивно дата сагласност(ћутање је знак одобравања???) је проблематична у старту због тога што се власник није изјаснио, па самим тим и није дао сагласност. То је, принципијелно, законски легализована отимачина. Ако би се тај принцип легализовао у друштву би настао пакао и свеопшта отимачина свега и свачега и потпуно ни нестала правна сигурност. Дакле, мора постојати активно изјашњавање.
Aleksandar
Mešate babe i žabe. Organi ne mogu biti predmet ugovora o poklonu. Doniranje organa ne može biti obligacioni odnos - to kaže zakon ali i zdrav razum. Samim tim, ne bi došlo do nestanka pravne sigurnosti kada su obligacioni odnosi u pitanju. Doniranje organa je posebna tema za sebe i zahteva poseban vid uređivanja. To su objektivne stvari. Subjektivno, podržavam odredbe o pretpostavljenjom pristanku uz mogućnost odbijanja, kao što je i predloženo jer nemamo dovoljno donora.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.