Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Haos razorene Gaze

Suviše je dug spisak onoga što je izraelska vlada tokom 11 dana ovog asimetričnog sukoba nazivala „nenamernim” žrtvama
Малишани у Гази славе прекид ватре (Фото EPA-EFE/Haitham Imad)

U saopštenju ureda izraelskog premijera kratko se kaže da je kabinet bezbednosti jednoglasno usvojio preporuke da prihvati egipatsku inicijativu za bezuslovni prekid vatre. Palestinske grupe Hamas i Islamski džihad potvrdile su primirje koje je stupilo na snagu juče u dva sata ujutru.

Time je prekinut najteži izraelsko-palestinski sukob od rata u Gazi 2014. uz bilans 232 poginula Palestinca, među kojima 65 mališana, i 12 Izraelaca, uključujući dvoje dece.

Gaza se još oporavljala od teških rana zadobijenih tokom rata 2014, a generacija Palestinaca rođena u traumi ponovo posmatra razaranje koje je postalo deo pejzaža pojasa koji je pod izraelskom kopnenom, pomorskom i vazdušnom blokadom od 2007.

Tragedija se pretvorila u sastavni deo života 2,1 milion ljudi od kojih su većina, po klasifikacijama UN, izbeglice. Mala teritorija, najgušće naseljeni deo sveta, zatrpana je stotinama hiljada tona ruševina. Palestinci tumaraju ulicama zaobilazeći ili preskačući ostatke zgrada koje su porušili izraelski projektili i bombe.

Hamas procenjuje da je šteta najmanje 250 miliona dolara, a da su štete nanete infrastrukturi uskratile struju i vodu za oko 800.000 ljudi u enklavi koja ima jednu od najvećih stopa nezaposlenosti na svetu, a 80 odsto ljudi oslanja se na međunarodnu pomoć da bi preživelo.

Zbog oštećenja vodova, snabdevanje strujom svedeno je na tri-četiri sata dnevno, što je upola kraće nego u „normalnim” vremenima. Samo jedno raketiranje je bez vode ostavilo više od 140.000 ljudi u gradu Han Junis. Generatori su od male koristi zbog nestašice goriva koju su Izraelci onemogućili zatvaranjem komercijalnog prelaza Kerem Šalom, pa prve količine po ubrzanom postupku stižu preko egipatskog prelaza Rafa.

Nestašice električne energije ozbiljno su poremetile sistem vodosnabdevanja, pa je najdirektnije ugroženo 95 odsto stanovništva pojasa. Tri glavna postrojenja za desalinizaciju vode, koja snabdevaju 400.000 ljudi, prestala su da rade, a 100.000 kubika netretirane vode dnevno se vraća u more. Kanalizacione pumpe takođe ne rade pa preti opasnosti od zaraza. Izraelski vazdušni udari uništili su 10.000 metara podzemnih cevi.

UN saopštavaju da je oštećeno šest bolnica i 11 medicinskih centara. Bombardovanja su ozbiljno oštetila kliniku Al Rimal u kojoj se nalazila glavna laboratorija za testiranja na kovid 19 koja je obustavila rad. U bombardovanjima je ubijen i doktor bolnice Al Šifa koja je upravljala naporima za suzbijanje pandemije. Oštećena je i klinika koju vode Lekari bez granica.

Prvi bilansi pokazuju da je više od 1.300 stambenih objekata uništeno ili toliko teško oštećeno da je neupotrebljivo. Prema procenama UN, više od 75.000 stanovnika Gaze ostalo je bez domova ili je moralo da ih napusti pred intenzivnim bombardovanjima. Blizu 13.000 objekata je delimično uništeno.

Stotine privatnih poslovnih prostora i ureda raznih nevladinih organizacija je teško oštećeno, među njima i predstavništvo katarskog Crvenog polumeseca. Tri džamije su sravnjene sa zemljom, a još 40 zajedno sa jednom crkvom je pretrpelo velike štete.

Poljoprivredni sektor pretrpeo je milionske dolarske štete, a trgovina i industrija procenjuju gubitke na 40 miliona dolara. Ozbiljne štete pretrpelo je 50 škola, nekoliko obdaništa kao i Institut za siročiće. Stradale su i jedna velika knjižara i izdavačka kuća.

Čak 33 medijska prostora su potpuno uništena, uključujući dopisništva američke agencije AP i televizije Al Džazira  – sve pod nedokumentovanim tvrdnjama da su se unutra nalazili palestinski „teroristi”.

Izraelci su kao legitiman vojni cilj imali uništavanje Hamasove mreže tunele. Moguće je pod to podvesti i bombardovanje 74 prostorije Hamasa i policijskih stanica, ali suviše je dug spisak onoga što je izraelska vlada tokom 11 dana ovog asimetričnog sukoba nazivala „nenamernim” žrtvama u Gazi.

Previše za armiju koja raspolaže najsavremenijim precizno navođenim raketama i brižljivo prikupljanim obaveštajnim podacima. Ponovo će se aktivirati optužbe da se Izrael prema Gazi odnosi kao prema „velikom zatvoru na otvorenom”.

Međunarodni krivični sud trebalo bi da otvori istragu o Izraelu i Hamasu pa neka se utvrdi kolika je i kakva čija odgovornost. Problem je u tome što ni Izrael, ni njegov najveći zaštitnik, Sjedinjene Države, taj sud ne priznaju.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SLOBODAN MIKAVICA
@Pedja suvise si mlad i rasudjujes na tvoj nacin, ali reci mi kad bi ti zivio u Gazi(vise lici na geto)ili u na drugoj palestinskoj teritoriji gde Izrael samovoljnio uzima komad po komad njihove teritorije krejirajuci svoje kolonije na opste cutanje svijetske javnosti: Kako to mogu da rade? Pa lijepo, iza njih je SAD. Nesto sto lici na nasu teritoriju Kosovo pod kisobranom NATO, SAD,EZ-uglavnom. I nezaboravi palestinske rakete su rakete ocajnika,znaju oni dobro da su izgbljeni pred jacim.
Немања О.
Јевреји хоће да отму локацију Ал Аксе као што су отели део Палестинске земље.
Мики
Ромеја је постојала а не Византија или некакво Источно Римско Царство. У Светом Писму постоји карта и Палестине и Израела од пре око 3000. година тако да није баш умесно поредити са Косовом. Палестинци у то време нису причали Арапским језиком који тада није ни постојао. Данашње границе Србије су биле тада у Мезији а Мези (прасрби) су у Европи успешно и једини стали на пут Персији да заузме како Мезију тако и целу Европу.
Дан
Jevreji su bili na toj teritoriji pre 3000 godina a oterali su ih Rimljani ! Arapi su došli tek u 8 veku, tu je bila Vizantija ! Na mesti Al Akse je bio jevrejski hram Cion koji su srušili Rimljani i ostavili samo Zid plača !! I Oni imaju pravo na jerusalim kao i mi na Kosovo! Dogodine u Prizrenu je od jevrejskog dogodine i Jerusalimu !! Jevreji najduže pamte, mi 500 godina oni 2000 ! Molim objavite.
Prikaži još odgovora
Иван Грозни
Толико о победи Палестинаца.
Pedja
Opet isto. Ni slova o uzroku. Da nisu nasumično i prvi gaďjali gradove u Izraelu raketama, ne bi nikome falila ni dlaka sa glave. Ne može nekažnjeno da se uništava tuďja imovina i životi, a posle - jadni mi, vidite šta nam rade, mi smi njih bombardovali samo sa 4.000 raketa, ali oni baš preteruju kad hoće da nas u tome onesposobe, pa mam ruše tunele, gadjaju lansere, skladišta municije, fabrike oružja... Kako ih nije sramota!
Zora
@pedja. Izraelska taktika da "skuva" palestince vise ne radi. Svi koji razmisjaju kao Vi bice iznenadjeni kad saznaju da svetska stampa uglavnom okrivljuje Izrael za prekomernu uptrebu sile i sto je jos vaznije, surov tretman Palestinaca uopste, sto je dosad , precutkivano. Naprimer,procitajte NYT, tradicionalno pro- lzraelski nastrojen.
Јасмина
Срамно понашање државе и народа који зна шта значи живети у гету ... Господину Пеђи одговор - Израелци Појас Газе држи у нечувеној изолацији готово 15 година, а Западну обалу и Јерусалим су практично анектирали, без обзира на њихов екстериторијални статус. Они су испровоцирали немире крај Ал Аксе. Палестинци имају једнака права на ту земљу колико и Јевреји.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.