Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rat koji svima odgovara

Zašto se jedanaestodnevni rat u Gazi, koji je pokrenuo svojevrsni referendum u celom svetu sa pitanjem da li ste za Palestince ili Izraelce – dogodio baš sada? Bilo je i ranije prekomerne upotrebe sile izraelske policije i provokacija ekstremnih Palestinaca. Ali sada se sklopilo nekoliko faktora koji su učinili da jedan mali novi rat može da promeni situaciju.

NIJE VREME ZA IZBORE: Prvi parlamentarni izbori u Palestini posle 15 godina trebalo je da budu održani juče, ali su odloženi zbog spora oko glasanja u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. I Hamas je shvatio da podržavajući Palestince u Jerusalimu naglo povećava šanse za pobedu ne samo u sektoru koji je u potpunosti pod njegovom kontrolom već i na Zapadnoj obali, gde vlada Fatah Mahmuda Abasa.

Zauzvrat, i Fatah se pod hitno morao suočiti sa zadatkom brzog sticanja popularnosti. Abasovu reputaciju ozbiljno je ugrozio stav Hamasa da preslabo odgovara i da se premekano nosi sa izraelskom državom. Fatah nije raketirao Jerusalim i Tel Aviv, ali je dobrodošlo opšte osećanje identifikacije sa siromašnim palestinskim porodicama koje su izložene izraelskim vazdušnim udarima. Ko je organizovao napad na izraelske policajce u istočnom Jerusalimu – ne može se sa sigurnošću znati. Usledio je brutalan odgovor, a onda je Hamas izdao ultimatum.

Što se tiče Izraela, posle martovskih izbora još nije formirana vlada, iako je na pragu bilo formiranje koalicije u koju bi svi ušli kako bi osujetili novi politički trijumf Benjamina Netanijahua. Kada je rat ponovo izbio, delili su se ministarski resori. Međutim, teško primirene nesuglasice između levih snaga, centrista, desnog centra i arapskih poslanika – buknule su posle svakodnevnih sirena za uzbunu i hiljade raketa upućenih ka izraelskim gradovima.

NACIONALNI INTERES: SAD su uvele sankcije ruskim brodovima koji rade na završetku „Severnog toka 2”, ali su od sankcija izuzele kompaniju koja rukovodi ovim projektom i njene menadžere. Državni sekretar Entoni Blinken je u toku sastanka sa Sergejem Lavrovom rekao da je ovakva odluka u njihovom nacionalnom interesu. U prvi mah ono što se pomalo slavilo kao ruska i nemačka pobeda ne mora da znači i dobijen rat.

Bela kuća je odlučila da u ovom trenutku Evropu, odnosno Nemačku, ne dovodi u bezizlaznu situaciju. Rusija je isturila svoje brodove koji mogu da podnesu američke sankcije i povukla brodove „Gaspromove flote”, koji bi sankcije vodili direktno do „Gasproma”. Tako je „Akademik Čerski” promenio vlasničku strukturu i posredno olakšao posao Nemačkoj jer bi kupovina gasa od firme pod sankcijama bila direktno kršenje sankcija. Amerikanci sada ne kopaju u tom pravcu, brodovi rade punom parom i nastaviće do novembra, barem što se vremenskih prilika tiče. Ali zakonodavna inicijativa republikanaca, koji zahtevaju totalne sankcije, može lako da prođe Kongres i stajaće na stolu američkog predsednika. On može a i ne mora da potpiše taj zakon.

KO SE BOJI SAMITA: U vreme kada se na predlog Džozefa Bajdena dogovara sastanak sa Vladimirom Putinom, Bela kuća je povukla lukav potez koji izgleda kao detant: s jedne strane, Stejt department uvodi sankcije protiv „Severnog toka 2”, a s druge, Bela kuća je „dobar policajac” koji ih olakšava, ostavljajući mogućnost da se predomisli u bilo kom trenutku. Vodeći se razlozima nacionalne bezbednosti, zakon može da bude i suspendovan i primenjen – što će zavisiti od daljeg razvoja situacije i sa Rusijom i sa Evropom.

Rusi su i dalje uzdržani prema održavanju samita Putin-Bajden dok mediji licitiraju gde bi on mogao da bude održan. Države sa spiska tema koje su Lavrov i Blinken „pretresli” u Rejkjaviku s jednakim zanimanjem očekuju utanačenje svih detalja. Ukrajina je već jako zabrinuta da je, ne samo zbog ublaženih američkih sankcija prema „Severnom toku 2” – puštena niz vodu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

софи
Најмањи заједнички именилац свих ратова и сваког облика ратовања јесте обавезно присуство САД. Мислим да су се мало заиграли.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.