Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski naučnici u potrazi za superbaterijom

Tim naših istraživača radi na razvoju alternativnih materijala koji su dostupniji, bezbedniji i jeftiniji od litijuma, a uz to imaju i manji uticaj na životnu sredinu
(Фото Pixabay)

Da nije njih, tanki mobilni telefon u zadnjem džepu tesnih farmerica nikada ne bi postao deo ulične mode, a za kompjuterom bi u kafićima radili samo konobari. Šalu na stranu, litijum-jonske baterije uistinu su preobrazile svet. Lagane, dopunjive i izdržljive, obezbedile su energetsku autonomiju telefonima i prenosivim računarima, a širom otvorile vrata eri električnih vozila. I što je jednako važno, one su efikasno skladište energije koje su stvorili solarni paneli i vetrogeneratori.

Međutim, baš kao i baterija, ova priča ima dva pola. Na minus strani je ekološka problematičnost eksploatacije litijuma, kao i činjenica da ovog dragocenog elementa u Zemljinoj kori ima mnogo manje od neprestano rastućih potreba. A tu su i problemi vezani za cenu i bezbednost.

Zato se poslednjih godina intenzivno traga za rešenjima koja bi odmenila, a u perspektivi i zamenila litijum u baterijama. Tom talasu pridružio se i srpski projekat „Hajsuperbat“ HiSuperBat). Realizuje ga tim istraživača s Fakulteta za fizičku hemiju BU, Instituta tehničkih nauka SANU i Instituta za nuklearne nauke Vinča, u okviru programa PROMIS, koji finansira Fond za nauku.

Ideja je da razvijemo nove i isplative elektrodne materijale visokog kapaciteta, za primenu u kalcijum, magnezijum ili aluminijum-jonskim baterijama. Bile bi u obliku novčića i opsluživale uređaje za koje nije potrebna velika energija, poput satova, slušnih aparata, kalkulatora, igračaka, merača krvnog pritiska...“, kaže dr Milica Vujković, viši naučni saradnik na Fakultetu za fizičku hemiju, koja rukovodi ovim projektom.

Litijumska groznica u Jadru
Dolaskom kompanije „Rio Tinto”, Srbiju je zatresla litijumska groznica, praćena povišenom ekološkom temperaturom. Investiciona injekcija je za sada na ledu, jer jadarski zeleni front otpora ne popušta pred uveravanjima da će pedesetogodišnja eksploatacija litijuma doneti ekonomsku blagodet bez štete za životnu sredinu.  – Kao neko ko se bavi tom oblašću, naravno da bih volela da „Rio Tinto” pored rudnika izgradi fabriku litijum-jonskih baterija. Ali pitanje je da li se sve to može napraviti na ekološki prihvatljiv način, budući da taj proces podrazumeva korišćenje ogromne količine hemikalija. Zato moramo da budemo krajnje oprezni, pa i skeptični, s obzirom na iskustva s poslovanjem multinacionalnih kompanija na teritoriji zemalja trećeg sveta – upozorava dr Milica Vujković.

Kako objašnjava, hibridni modeli, poput onih na kojima rade, mogu da dubliraju litijum u manje zahtevnim ulogama. Tako bi se svetske zalihe zlaza 21. veka” sačuvale za baterije u kojima litijum nema iole dostojnu u zamenu.

„Svaki vid uštede je dragocen, tim pre što je reciklažom isluženih baterija moguće izvući veoma malu količinu litijuma, a proces izdvajanja je ekstremno skup. Zato je i isplativije ulagati u traženje alternativa. Na tome su angažovani brojni naučni centri i inovacioni timovi velikih kompanija“, kaže dr Vujković, dodajući da je najveći izazov kako da „igrači s klupe” dosegnu energetski kapacitet litijuma, a da se istovremeno ne poveća težina baterije.

Prema njenim rečima, ni to što bi bile teže ne bi dramatično narušilo lakoću i eleganciju mobilnih telefona i laptopova. Problem su potrebe galopirajuće industrije električnih vozila, koja ultimativno zahteva baterije što manje mase i zapremine, a što veće energije. Samo takve mogu da obezbede da četvorotočkaši na struju prelaze dugačke razdaljine. A samo takve su – litijum-jonske baterije.

Naša sagovornica predviđa da će sledeći revolucionarni iskorak na ovom polju biti – vodena baterija. Tačnije, baterija s elektrolitom na bazi vode, koja bi bila bezbednija i jeftinija.

„Do pre nekoliko godina činilo se da je tako nešto naučna fantastika, ali je u radovima kineskih istraživača teorijski dokazano da je ovakav koncept moguć. Naravno, do realizacije ima još mnogo problema. Pre svega, kako napraviti vodenu bateriju napona tri do četiri volta. U sadašnjoj fazi, on ne prelazi 1,5 volti. To znači da bi trebalo spojiti dve, tri vodene baterije u mobilnom telefonu, kako bi se zamenila sadašnja jonska od 3,7 volti. E sad zamislite električni Tesla automobil koji ima 6.800 ćelija, kako bi izgledala ta zamena. Nema načina da sve to stane pod haubu, plus bi vozilo bilo preteško – dočarava naša sagovornica zašto litijum-jonske baterije imaju siguranu budućnost, makar onu doglednu.

Ipak, istraživači alternativnih mogućnosti ne odustaju, uvereni da između energetskog čekića i ekološkog nakovnja postoji model koji bi bio prihvatljiv po oba osnova.

– I naš tim deli taj entuzijazam. Naravno, svesni smo da će baterijsku sutrašnjicu kreirati multinacionalne kompanije i zemlje s moćnim naučnim potencijalom. Mesto Srbije zavisiće od toga koliko će država, ali i inostrani investitori, biti spremni da ulože u ovu oblast. Idealan početak bio bi formiranje istraživačkog centra za baterije, stožera okupljanja ne samo domaćih već i naučnika iz regiona. U perspektivi, zašto da ne, i stručnjaka iz Amerike, Evrope i naravno Kine, od kojih naročito mnogo možemo da naučimo – zaključuje dr Milica Vujković.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Dr. Дејан Илић, Србин је један од највећих светских капацитета за батерије, билокакве, био је председник управног одбора Немачке VARTE три пута биран за предузетника Немачке.
Радојко
Литијум се овде представља као једина алтернатива за батерије електричних аутомобила, што не одговара стању у свету. Већ се производе батерије за електричне аутомобиле на бази натријума, јевтине, незапаљиве и безопасне алтернативе литијума, чије ископавање не доноси трајно уништење животне средине (треба погледати слике из Чилеа).
Milan Matić
Rešenje je svakako u primeni ne baterija, nego gorivnih ćelija na vodonik. Trenutno nisu potpuno savršene jer se ne ulaže dovoljno u istraživanje koje koče proizvođaći baterija i naftna industrija. Uprkos tome, već se koriste u podmornicama, svemirskoj stanici, kamionima, autobusima, automobilima, sada već i u železnici. Vodonik kao gorivo postaje veoma jeftin, a proizvod rada gorivnih ćelija je čista voda.
Боривоје Банковић
Водоник као гориво ограничава елеменарна физика. Количина енергије употребњена за добијање, сабијање, превоз и складиштење водоника чини да је његова ефикасност око 30%, односно да на киловат уложене енергије добијете око 300 вати енергије искористиве у вожњи. У случају литијумске батерије искоришћеност је око 75% а процес је неупоредиво једноставнији. Поред тога, водоник захтева и скупу инфраструктуру док је за пуњење батерија потребно само поставити пуњаче на постојећу електричну мрежу.
Miško
Нико им изгледа није јавио да батерије у облику новчића за сатове већ постоје, а не знам ког би другог габарита и биле за такву примену. То је безначајна категорија у односу на аутомобилске батерије. Него нешто не могу да замислим да најбогатије светске компаније, типа Епл, Тесла, Самсунг које су уједно и највећи потрошачи батерија и које улажу енормне новце у истраживања које воде светски експерти у бранши, и нису досада нашли одрживу алтернативу, да ће их надмашити “домаћа памет”.
Filip Mišić
ovo prosto ne mogu držati za reč, srpski visoko-obrazovni sistem stoji u svakom smislu iza razvijenih zemalja, a najpre Kine...
Anabela
Nice bas tako. Imamo mnogo ljudi koji su vec radili na slicnim projektima u inostranstvu. Ne bi bas te tehnologije trebalo smatrati za "neosvojive", one su pristupacne nasem znanju, posebno ako istrazivanja nisu preskupa. Veoma je vazno verovati u sebe i sopstvenu sposobnost da se uspostavi domaci know-how u saradnji sa nasim strucnjacima iz zemlje i inostranstva i pokrenuti novi institut u koji bi ulozila drzava i privatnici. Najbolje bi bilo prvo osnovati Srpsku razvojnu banku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.