Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: Veljko ODALOVIĆ, predsednik Komisije za nestale

Za Srbiju je prioritet eshumacija u rejonu Košara

Ovo je jedna od šest lokacija, za koju smo na poslednjoj sednici radne grupe, održanoj 16. aprila ove godine u Beogradu, po ko zna koji put ponovili zahtev prištinskoj delegaciji da izvrši proveru
(Фото А. Васиљевић)

Na video-zapisu napravljenom u rejonu Košara, do kojeg je Komisija za nestale Vlade Srbije došla u novembru prošle godine, vide se pripadnici takozvane OVK kako stoje na telima ubijenih boraca Vojske Jugoslavije i kopaju raku, u koju će ih potom zatrpati. Naši organi predali su taj snimak nadležnima u Prištini, a s dokaznim materijalom o mestu ove masovne grobnice iz 1999. godine upoznati su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Unmik i Euleks. Prištinska strana preuzela je još u novembru obavezu da obavi razgovore s osobama koje bi mogle da preciznije ukažu na mesto gde su pripadnici VJ sahranjeni. Međutim, ekshumacija u rejonu Košara do danas nije započeta.

„Košare su jedna od šest lokacija, za koju smo na poslednjoj sednici radne grupe, održanoj 16. aprila ove godine u Beogradu, po ko zna koji put ponovili zahtev prištinskoj delegaciji da izvrši proveru. Predali smo i zahtev da se ispitaju lokacije Dojnice, Javor, Lapušnik, Baljevac, Budisavci. Na toj sednici je zaključeno da prištinska delegacija hitno nastavi aktivnosti po našim zahtevima. Nažalost, do danas nema nijednog poziva Prištinske delegacije u vezi sa tim”, kaže za naš list Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije. Kako ističe, na istoj sednici radne grupe, Beogradska delegacija je preuzela obavezu da prioritetno nastavi ekshumaciju posmrtnih ostataka na lokaciji Kiževak kod Raške.

Da li je i posle tog aprilskog sastanka u Beogradu bilo kontakata s prištinskom stranom?

Prilikom nekoliko susreta posle sastanka radne grupe, dobili smo uverenja da se radi na pripremi odgovarajućih sudskih odluka koje treba da izdaju organi privremenih prištinskih institucija. Košare su najavljene kao prioritet. Na tom području se u ovom trenutku šest pripadnika VJ vodi kao nestalo.

Postoji li bojazan da su tela poginulih vojnika na Košarama u međuvremenu premeštena na neke druge lokacije, u sekundarne grobnice?

Naše insistiranje za hitno postupanje Prištine, na osnovu čvrstih dokaza o mestu sahranjivanja vojnika, upravo je iz razloga što strahujemo da se ova lokacija na bilo koji način „povredi”, što bi nam opravdano izazvalo sumnju u dobre namere za proveru lokacije. Duboko verujem da je i u interesu Prištine, upravo zbog obaveza koje je preuzela u okviru radne grupe, pred značajnim međunarodnim organizacijama, da što pre napravi plan za proveru traženih lokacija.

Nedavno ste saopštili podatak da se 1.639 osoba vode kao nestale na Kosovu i Metohiji, a da je na početku rada komisije kojom predsedavate, bilo 6.054. Iako je rešeno oko 74 odsto slučajeva, istakli ste da ste nezadovoljni, jer je broj nestalih još suviše velik. U kojoj meri prištinska strana pokazuje spremnost za saradnju u rešavanju ovog pitanja?

Dosadašnje nepostupanje prištinske strane po našim zahtevima izaziva ozbiljnu zabrinutost. To dovodi u pitanje čitav proces traženja nestalih lica. Priština mora imati u vidu da je Radna grupa za nestala lica formirana pod pokroviteljstvom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN i da u radu učestvuju delegacije Beograda i Prištine, kojom predsedava predstavnik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Takođe, moram ih podsetiti da smo se u Londonu, na Samitu zemalja zapadnog Balkana, gde učestvuju i predstavnici privremenih institucija u Prištini, potpisom Zajedničke deklaracije svi obavezali da inteziviramo proces traženja nestalih lica u regionu.

Problematika nestalih lica tema je i dijaloga Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu?

Upravo su obaveze Beograda i Prištine, koje sam naveo, uz otvaranje svih arhiva, bile nešto oko čega smo se dogovorili u Briselu. Napominjem da i Vašingtonski sporazumi, koje su odvojeno potpisali Beograd i Priština, takođe ovu problematiku tretiraju kao veoma značajnu. Zato me i čudi ćutanje Prištine po našim zahtevima.

Kada govorite o zahtevima srpske strane na koje se Priština oglušuje, na koji period se takvo nepostupanje odnosi?

Neki od zahteva datiraju još iz 2005. godine. Košare su najbolji primer. S druge strane, Beograd je preuzeo obavezu da što je pre moguće završi ekshumaciju posmrtnih ostataka na lokaciji Kiževak. Prva faza je trajala od 30. novembra do 11. decembra 2020, a privremeno je prekinuta zbog loših vremenskih uslova. Tom prilikom poslati su uzorci na DNK analizu sa do tada ekshumiranih posmrtnih ostataka Međunarodnoj komisiji za nestala lica. Dobijena je potvrda identiteta za dve osobe albanske nacionalnosti. Druga faza ekshumacije započela je 5. maja ove godine i biće okončana sredinom naredne nedelje. Ovo je još jedna izmeštena grobnica za koju je komisija došla do informacija u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije. I na krajnje transparentan način započela aktivnosti na ekshumaciji.

Da li je rešavanje sudbine nestalih lica moguće bez otvaranja arhiva međunarodnih organizacija, kao i OVK?

Pitanje arhiva, domaćih i međunarodnih, aktuelizovano je na svim skupovima koje sam već pomenuo – na sastancima radne grupe, u Londonu, Briselu, Vašingtonu. Godinama ukazujemo da bez novih informacija proces traženja nestalih lica ulazi u fazu u kojoj će biti vrlo malo ili nimalo rezultata. Porodice nestalih i Srba i nealbanaca, kao i porodice nestalih Albanaca, od svih nas očekuju više informacija, više rešenih slučajeva.

Koliko dokumenata je naša strana priložila u procesu otvaranja arhiva?

Beograd je u okviru radne grupe predao Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, koji predsedava radnoj grupi, više od 2.400 dokumenata koja su pronađena u našim arhivama, a koja mogu da pomognu u traženju nestalih lica. Predati su radni izveštaji, spiskovi, skice lokacija i druga dokumenta. Na osnovu naših dokumenata do sada se isključivo radilo. Najnoviji primer, uz pronalazak lokacije Kiževak, jeste i pretraga muslimanskog groblja u Kosovskoj Mitrovici. Tamo je u drugoj polovini 2020. pronađeno šest tela, a prema našim informacijama, radi se o kosovskim Albancima.

U kojoj meri se Priština odazvala na inicijativu za obelodanjivanje dokumentacione građe?

Oni uporno negiraju postojanje svojih arhiva, odnosno arhiva takozvane OVK. Ali dva filma koja su prikazana u Prištini, u vezi sa pogibijom naših vojnika na Košarama, surovo ih demantuju. Što se tiče međunarodnih arhiva, do pre nekoliko godina nije bilo skoro nikakvog pomaka. Stvari su počele da se menjaju tek kada su i Beograd i Priština, zajedno sa porodicama Srba i Albanaca, zatražili otvaranje međunarodnih arhiva. Uz podršku koju smo dobili u Londonu, Briselu i Vašingtonu, počeli su da pristižu određeni dokumenti koje poseduju Haški tribunal, Kfor i NATO. Očekujemo mnogo više, jer smo svi mi ubeđeni da u tim arhivama ima mnogo važnih informacija o nestalim licima, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Kako odmiče rešavanje pitanja nestalih na prostoru bivše SFRJ?

Proces je u evidentnom zastoju, jer je veoma mali broj rešenih slučajeva. Inače, na prostoru nekadašnje Jugoslavije, uključujući i sukob na KiM, prema evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u ovom trenutku 10.001 osoba se vodi kao nestala.

Šta su razlozi zastoja ovog procesa?

Razlozi su različiti. Najčešći je nepostupanje strana po preuzetim obavezama. Ovom problemu se mora pristupiti sa više odgovornosti. To je i civilizacijsko i humanitarno pitanje. Porodice imaju pravo da od nas očekuju više. One imaju pravo da saznaju sudbinu svojih najmilijih, a to očekuju od nas koji se bavimo traženjem nestalih lica. Posebno zabrinjava to što se u mrtvačnicama širom prostora bivše Jugoslavije, uključujući i mrtvačnicu u Prištini, nalazi više od 4.000 pronađenih tela ili delova tela, a do sada njihov identitet nije utvrđen.

Gde se na teritoriji centralne Srbije traga za posmrtnim ostacima žrtava oružanih sukoba devedesetih godina?

Već sam govorio o lokaciji Kiževak kod Raške, gde se u ovom trenutku sprovodi istraga po zahtevu našeg Tužilaštva za ratne zločine i naredbi Višeg suda u Beogradu. U septembru prošle godine, po zahtevima Prištine, s njihovim predstavnicima obišli smo lokaciju Štavalj u okolini Sjenice. Zajednički smo konstatovali da Priština treba da dovede svedoka na lokaciju i pokuša da bliže identifikuje mesto koje bi bilo provereno. Takođe, u prištinskim medijima se pojavila izjava osobe koja je označila okolinu Surdulice kao mesto na kojem bi mogla da se pronađe izmeštena grobnica sa KiM. Tužilaštvo za ratne zločine proverava tu informaciju.

Ima li zahteva i iz Hrvatske za proveru određenih lokacija na teritoriji Srbije?

Imamo tri aktivna zahteva i više puta smo hrvatskoj strani uputili pozive da zajedno proverimo te lokacije. Radi se o groblju u Sremskim Karlovcima, prostoru nekadašnje kudeljare i mesnog groblja u Bogojevu, kao i o mesnim grobljima uz tok Dunava, od Smedereva do Hidroelektrane „Đerdap 1”. U cilju rešavanja slučajeva nestalih lica, komisija je izvršila provere i izviđanje terena na sve tri lokacije. Komisija i nadležni organi će i ubuduće urgentno postupati po svim zahtevima koji nam budu dostavljeni, iz bilo kog izvora.

Predsednik Vučić je davno predao Zagrebu spisak nestalih Srba na području Hrvatske, da li je rasvetljena njihova sudbina?

Predsednik Vučić pridaje izuzetnu važnost problematici nestalih lica. Svi nadležni državni organi su stavljeni u funkciju prikupljanja novih informacija. Na svim sastancima zvaničnika Srbije i Hrvatske ova problematika je postavljena kao prioritetno i humanitarno pitanje. Na jednom od poslednjih sastanaka u Zagrebu predsednika Vučića sa tadašnjom predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, na predlog predsednika Srbije dogovoreno je da se spiskovi nestalih dodatno urede, vodi propisana evidencija i da to bude u funkciji traženja svih nestalih. Spiskovi su u dobroj meri uređeni, utvrđena je zvanična evidencija koju vodi MKCK, ali postoji evidencija koju vode i organi Republike Srbije i Republike Hrvatske. Uvažena je i činjenica da postoji i naša operativna lista 648 lica srpske nacionalnosti, građana Republike Hrvatske, čiji nestanak nije prijavljen prema kriterijumima MKCK. U službenoj evidenciji komisije vodi se 369 državljana Republike Srbije, vojnika bivše JNA i lica za koje su porodice zahtev za traženje podnele preko tadašnjeg Jugoslovenskog crvenog krsta, kao i 593 nestala lica srpske nacionalnosti, građana Republike Hrvatske čije porodice su kao izbegla lica trajno regulisala status u Republici Srbiji.

Susret predsednika Aleksandra Vučića i predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koji pominjete, bio je u februaru 2018. Šta se od tada događalo?

Proces je u ozbiljnom zastoju. Poslednja identifikacija srpskih žrtava je bila u oktobru 2019. Hrvatska strana je izvestila kako im je DNK laboratorija oštećena prilikom zemljotresa u martu 2020, kao i da će nakon renoviranja zgrade i stavljanja u funkciju nove opreme organizovati identifikacije posmrtnih ostataka žrtava. Imajući u vidu navedene razloge, naša komisija je krajem aprila 2021. uputila dopis hrvatskoj strani sa predlogom da za one slučajeve nestalih lica čiji su posmrtni ostaci ekshumirani i koji bi mogli biti identifikovani, a čije porodice žive u Srbiji, komisija preuzme tela, izvrši završnu identifikaciju i o tome ih obavesti. Do danas nismo dobili odgovor. U mrtvačnicama u Zagrebu, Osijeku i Rijeci nalaze se posmrtni ostaci 878 neidentifikovanih osoba, oko 400 tela su nesporno žrtve srpske nacionalnosti, stradale u akcijama „Bljesak” i „Oluja”. 

Konkretno, koji su zahtevi naše Komisije za nestale upućeni hrvatskoj strani?

To su evidentiranje preostalih neprijavljenih slučajeva nestalih lica, ubrzanje ekshumacija 36 registrovanih grobnica, gde su sahranjena lica srpske nacionalnosti, stradala u akcijama „Bljesak” i „Oluja”. Takođe, ubrzanje identifikacija posmrtnih ostataka žrtava, rešavanje slučajeva nestalih pripadnika JNA, dostava spiska lokacija na kojima su ekshumirani posmrtni ostaci čiji identitet još nije utvrđen, kao i terenska provera svih lokacija za koje je komisija predala informacije. Insistiramo i na doslednom poštovanju potpisanih međudržavnih dokumenata o saradnji u ovoj oblasti.

Kada je održan poslednji bilateralni sastanka i koje teme su bile u fokusu?

Bilo je to u oktobru prošle godine u Beogradu. Tada smo izvestili hrvatsku stranu o devet masovnih grobnica na teritoriji Hrvatske, koje će biti u narednom periodu predmet provera. Dogovoreno je i da se održi radni sastanak na kom bi se razgovaralo o radnim pravilima i procedurama za realizaciju postojećeg pravnog okvira za saradnju i dogovorila dinamika rada u budućem periodu. U skladu sa tim, komisija je hrvatskoj strani uputila predlog za održavanje ovog sastanka u januaru ove godine, ali odgovora nije bilo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.