Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KADRIRANjE

Osećate li razliku

Zašto su na malom ekranu istorijske ličnosti uvek predstavljene poput ikona, poput portreta u muzeju pred kojim mirno stojimo i kojima se divimo? Zašto se ne pravi razlika između romana koji se čita i romana „koji se gleda”?
(Фото Г. Ђукановић)

„Kažu da sam napravio nakazu od države, mason sam, sluga Zapada, grobar svetosavlja... Ja znam da je moja glava meta mnogima...”, uzvišeno, prkosno, gotovo proročki izgovara glumac Ljubomir Bulajić u ulozi kralja Aleksandra u seriji „Kralj Aleksandar Ujedinitelj” koja se emituje na kanalu Nova S. Lepo zvuči – umno, tačno, filozofski, katarzično... Sa temom više nego aktuelnom i atraktivnom, koja nas sve interesuje, bez obzira na to kog kablovskog operatera plaćamo. I ništa tu ne bi bilo sporno, da sve ovo ne izgleda kao kakav citat iz knjige ili istorijske čitanke, što zapravo i jeste, neosporno velikog pisca Vuka Draškovića. Ali, problem nastaje već posle nekoliko minuta praćenja serije, čiju režiju potpisuje Zdravko Šotra, jer sve dramatis persone tako pričaju.  Kao da su na pozorišnim daskama, a ne ispred kamera. Neprilagođeni mediju kojem se obraćaju. Kao da zaboravljamo na to da su svi naši vladari, političari, vojnici, bili oni kraljevi ili sluge, pobednici ili potlačeni – u biti bili samo ljudi... Ne bogovi, ne mudraci, ne filozofi, niti retoričari, a pogotovo to nisu bili u svakodnevnom govoru, u razgovoru sa suprugama, prijateljima, podređenima...  Svi su oni bili poput nas, ispunjeni i bolom i patnjom, i radostima i premišljanjima, sa šprahfelerima i porocima, sa bolom u kičmi ili otečenim venama... Obrazovanje, društvena lestvica, životno iskustvo, prošlost, porodično okruženje, nije im davalo osobine natčoveka, niti ih izmeštalo u neki drugi svet u kojem se samo lepo korenspondira.

Da li autori ovakvih i sličnih nam serija zaista smatraju da su naši vladari, u uvek ispeglanim i uštirkanim odorama, samo stajali zamišljeno na svom balkonu ili nad oltarom, samrtničkom ili bračnom posteljom i trudili se da im svaka rečenica bude milozvučna, stilski i gramatički tačna, ujednačena? I zašto baš te naše vladare nikada ne predstavljaju kao što i jesmo svi mi, ljudi sa manama, kojima se nekada otrgne i psovka, slabost da spas potraže u čašici, koji se prosto bude i odlaze na počinak kao i svi mi... Zašto su na malom ekranu uvek predstavljeni poput ikona, poput portreta u muzeju pred kojima mirno stojimo i kojima se divimo? Zašto se ne pravi razlika između romana koji se čita i romana „koji se gleda”? Oni se ni po čemu drugom, osim po datoj im ulozi u određenom istorijskom trenutku, ne razlikuju od nas, ovozemaljskih, bar ne po svakodnevnom rečniku. Kada bi to autori domaćih serija shvatili, možda bi i gledaocima pomogli da ostanu na izabranom kanalu, da jasnije shvate svu veličinu, patnju, težinu odluka naših junaka... Možda bi s više pažnje pratili dramsku radnju, možda bi zaista nešto i naučili, možda bi na počinak odlazili pametniji, smireniji, s mišlju da su svi ljudi na ovom svetu jednaki, možda neki jednakiji, ali ne i oslobođeni tereta i patnje, ali i ljudskih čovekolikih karakteristika... Istinitost, jednostavnost, životnost – to je ono što nedostaje našim serijama koje obrađuju teme iz srpske istorije. Jer, dramska serija nije istorijska čitanka niti roman. Iz čitanki se uči, romani se čitaju, a serije se gledaju...

Postavlja se i pitanje: zašto je u današnjoj hiperprodukciji zaboravljena uloga dramaturga, koji bi vešto od romana napravio scenario, od lepih, pametnih uzvišenih rečenica – izgovorljive replike prilagođene realnom životu i trenutku. Dramaturg je vešti zanatlija koji ume da barata dijalogom i dramskom situacijom. On će nam pomoći da seriju ne pratimo sa daljinskim upravljačem u rukama, spremni za „beg”...   Pa ne izučava se tek tako ovaj zanat na Fakultetu dramskih umetnosti već decenija! Setite se svih sjajnih šou-programa, serija, filmova, pa čak i obrazovnih emisija iz zlatne ere naše televizije u kojima su dramaturzi bili neizostavni deo ekipe. Osećate li razliku?

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар
Ту ТВ не гледам па ми је жао што не могу да гледам серију. Тај краљ је био јако озбиљан лик. Мада, нисам срећан у вези тога шта нам је урадио. Ипак треба бити свестан да није имао пуно избора.
Данијела
Не могу да верујем да сам рекла нешто толико скаредно да морам трећи пут да пишем овај коментар, јер ми претходна два пута није објављен: Да, примећујем разлику- ова серија није вулгарна, приземна, јефтина имитација уметности и културе каквих је пуно на свим телевизијама и да, хвала господину Шотри на ово мало патетике коју могу да гледам без осећаја стида и срама у кругу породице- осим кад исту прекидају бедне рекламе о хигијенским улошцима и телефонским оператерима! Срамота, стварно!
Dusan Martinovic
Pa kako je trebao da ga prikaze po Vama po Marksistckom Receptu. Sam sebe da kritkuje ili da ga prikazu moralno nebodobnog kako prima drugarsku kritiku. Koliko treba da bude prizeman da bi ga vi razumeli ili da bude isti kao sto ga je neki mali Titic prokazao. Stvorio je Jugoslaviju nazalost zrtvujuci mnogo mladiih ljudi koji su imali buducnost Komunjare iz cijih nacija su dosli njegove ubice razbise je drugi put. Goli Otok je bio jedan od najvecih zlocina komunista pa jos nema films.
Vladimir
Na svako "zašto" iz teksta odgovor je isti: zato jer je serija delo ljudi koji u glavnog lika gledaju kao u boga i niko to ne može da im pokvari.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.