Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

I psihički poremećaji povezani su sa stresom

Kao posledica stresnih događaja nastaju respiratorne, kardiovaskularne, gastrointestinalne i kožne bolesti, sindrom hroničnog zamora, autoimuni poremećaji i maligna oboljenja
Pexels

Gotovo da nema osobe koja nije izgovorila rečenicu da je pod stresom. Ipak, većina ne zna šta je zapravo stres i kako se može izaći kao pobednik u susretu s njim.

Dr Bojana Pejušković (Foto: lična arhiva)

Docent dr Bojana Pejušković, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, naglašava da je stres opšta reakcija, odnosno skup nespecifičnih reakcija organizma na bilo koji zahtev za prilagođavanje izmenjenim uslovima spoljašnje sredine. Cilj je održavanje unutrašnje homeostaze koja je neophodna za preživljavanje. Ovakva reakcija predstavlja „opšti adaptacioni sindrom”. Onda kada je organizam primoran da koristi sve svoje adaptivne, odnosno odbrambene mehanizme, govori se o stresu, odnosno o opštem adaptacionom sindromu.

Sve što nas ne ubije – ojača nas, govorio je čuveni filozof Fridrih Niče. Tako je stres koji nam pomaže u ostvarivanju ciljeva i realizaciji želja – dobar, stimulativan i naziva se eustres. Negativan stres ili distres praćen je brojnim neprijatnim simptomima, remeti nas u funkcionisanju i ostavlja negativne posledice kako po naše mentalno, tako i fizičko zdravlje – naglašava dr Pejušković.

Pored psihičkih poremećaja koji su povezani sa stresom, postoje i telesne bolesti koje su u vezi s njim. Mnoge somatske bolesti se smatraju posledicom stresa: respiratorne, kardiovaskularne, gastrointestinalne, sindrom hroničnog zamora, kožne bolesti, erektilna disfunkcija, autoimuni poremećaji, ali i maligna oboljenja. Novija istraživanja pokazala su da su specifični i nespecifični faktori uključeni u progresiju karcinoma i da psihosocijalni stres preko imunosupresije igra značajnu ulogu.

– Psihički poremećaji povezani sa stresom su oni koje je moguće identifikovati ne samo po simptomima i toku već i na osnovu jednog ili drugog od dva uzročna uticaja – izuzetno stresogenih ili značajnih životnih događaja. Drugim rečima, smatra se da ovi poremećaji nastaju uvek kao direktna posledica akutnog teškog stresa ili kontinuirane traume, da su oni primarni uzročni faktori, to jest da se poremećaj ne bi javio bez njihovog postojanja. Posttraumatski sindrom obuhvata čitav spektar poremećaja, sa simptomima koji su reakcija na stres, odnosno traumu. Posledice traume mogu biti ozbiljne i izazvati posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), depresiju, povišen broj samoubistava, povišeno nasilje i agresiju. Ovi poremećaji mogu da se jave udruženo, pri čemu traumatizovana osoba može da manifestuje različite kombinacije posttraumatskih fenomena u različitom vremenskom periodu – kaže dr Pejušković.

Depresija, somatizacioni poremećaj, generalizovana anksioznost i promene ličnosti mogu se, takođe, razviti kao posledica psihološke traume. Veliki broj studija potvrđuju povezanost stresa i depresije. Depresiji često prethode stresori ili stresne situacije, a prethodeći stresori mnogo češći su kod depresivnih osoba nego u opštoj populaciji. Jedna studija čak navodi poseban tip depresije koji je identifikovan kao stresom izazvan i opisuje se kao „anksioznost/agresija vođena depresijom”.

– Simptomi stresa su brojne psihičke i fizičke reakcije, odnosno sve ono što nam predstavlja psihofizičku teskobu i ugrožava nas ili onesposobljava u svakodnevnom funkcionisanju. Važno je osluškivati sebe i svoje telo i obratiti pažnju na poruke koje nam šalje. Sprečavanje i smanjivanje reakcija na stres u interesu je očuvanja kako našeg mentalnog, tako i fizičkog zdravlja. Stres je složen psihoneuro-endokrino-imunološki proces i jačanjem svojih mentalnih kapaciteta lakše se borimo protiv stresa, umanjujući njegove posledice, čuvamo i svoj imunitet. Unapređivanjem strategija za prevladavanje stresa unapređujemo svoje opšte i celokupne adaptacione potencijale, kao i kvalitet života – kaže naša sagovornica i dodaje da borba protiv stresa podrazumeva i izlaganje stresu, a samim tim i veću otpornost u suočavanju s narednim stresnim ili traumatskim događajima.

Ona objašnjava da rezilijentnost podrazumeva kapacitet da se nosimo sa stresom – da se „savijemo”, ali ne i „slomimo” tokom traumatskog iskustva. To je proces adaptacije na traumatski događaj i njegove neprijatne posledice. Može se objasniti i kao psihološka otpornost, odnosno psihološki imunitet. Jednim delom se nasleđuje, ali veliki uticaj imaju i faktori sredine. Na neke od njih možemo da utičemo, što znači da možemo da unapredimo sopstveni kapacitet za prevladavanje stresa. Naša sagovornica napominje da možemo da naučimo da postanemo otporniji jer je život beskonačan niz opstanaka…

– Nesanica može biti rezultat trenutne preopterećenosti usled sticaja aktuelnih životnih okolnosti, ali i simptom nekog poremećaja. Treba uzeti u obzir koji je tip nesanice u pitanju – da li postoji problem s usnivanjem, noćno buđenje ili rano jutarnje buđenje. Takođe, treba uzeti u obzir da li pored nesanice postoje i neke druge psihičke tegobe, kao i to koliko dugo nesanica traje. Za početak potrebno je uspostaviti ritam i higijenu spavanja. Ukoliko se nesanica nastavi, potrebno je potražiti pomoć psihijatra – napominje dr Pejušković.

Pitanje je i kako pandemija kovida 19 utiče na povećanje nivoa stresa kod ljudi?

– Pandemija kovida 19 predstavlja globalni stresor. Istraživanja pokazuju da izrazito nepovoljno deluje ono što ranije nije doživljeno, kao i ono što je neočekivano. Stresori visokog intenziteta i dugog trajanja deluju takođe nepovoljno zato što izazivaju jaču stresnu reakciju i lakše dovode do sloma adaptivnih snaga. Posebno stresogeno deluju one stresogene situacije čiju je evoluciju i dužinu trajanja nemoguće predvideti, pa to demorališe osobu. Međutim, kada je uzrok stresa traumatski događaj koji predstavlja ozbiljnu pretnju sigurnosti, odnosno fizičkom, psihičkom i socijalnom integritetu same osobe ili njenih bližnjih, reč je o traumatskom stresu, odnosno psihološkoj traumi. Pandemija virusa korona jeste pojava koja može da ugrozi zdravlje, bezbednost i život velikog broja ljudi i predstavlja traumatski stres. U ovom slučaju u pitanju je kolektivno traumatsko iskustvo – kolektivna trauma – navodi naša sagovornica.

Brojne organizacije nude pomoć i podršku u stresnim situacijama, posebno u aktuelnoj borbi s pandemijom i posledicama koje ona ostavlja. Pomoć i lečenje na raspolaganju su u svim ustanovama kako primarne, sekundarne, tako i tercijarne zdravstvene zaštite.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.