Nedostatak radne snage povećava plate u SAD

Specijalno za „Politiku”

NjUJORK – Moja prijateljica mi je nedavno ispričala da je njena zubarka još prošle godine imala problema da nađe radnike. Zubarka je došla do zaključka da su uzroci koju su uticali na odluku da se radnici ne vrate na posao bile obaveze prema deci koja nisu mogla da budu u školi zbog pandemije, strah da će dobiti kovid ako se vrate na posao i činjenica da su bili ekonomski obezbeđeni zbog primanja vladine novčane pomoći. Takođe, primetila je, za ljude sa decom predškolskog uzrasta povratak na posao zahtevao bi velike izdatke povezane sa čuvanjem dece, bilo u privatnom aranžmanu ili u obdaništu.

Skorašnje ukidanje mnogih kovid 19 restrikcija i ponovno otvaranje velikog broja firmi u Sjedinjenim Državama, aktualizovali su ovaj problem. Utisak je da mnogo poslodavaca može popuniti radna mesta samo ako ponude veće plate i bolje beneficije u poređenju s onima pre pandemije. Ponuda radne snage i dalje je ograničena zbog straha od zaraze virusom, vladinih novčanih dodatka nezaposlenima i izazova povezanih sa brigom oko ukućana. Pretpostavlja se da je mnogo roditelja tokom pandemije – posebno mnogo mama – donelo odluku da napusti posao. Tome treba dodati i dislokaciju mnogih radnika koji su tokom proteklih godinu dana napustili velike gradove. Takođe, statistike pokazuju da je pandemija ubrzala odluke mnogih da se penzionišu.

„Da se razumemo. Problem u Americi nije u tome što nezaposleni radnici primaju hitne beneficije od dodatnih 300 dolara nedeljno tokom ove stravične pandemije. Problem je u tome što previše poslodavaca u Americi eksploatiše svoje radnike, isplaćujući im nadnice bez beneficija koje nisu dovoljne ni da ih prehrane”, izjavio je prošle nedelje na „Tviteru” Berni Sanders, najveći zagovornik minimalne zarade od 15 dolara po satu.

Na žalost Sandersa i njegovih pristalica, zahtev za minimalne zarade od 15 dolara nema velike šanse da bude odobren od američkog Senata. Za sada savezna minimalna zarada ostaje 7,25 dolara na sat mada viši minimalni nivoi postoje u 29 država i Okrugu Kolumbija.

Međutim, nedostatak radne snage može dovesti do povećanja najnižih plata, efikasno podižući minimalnu zaradu. Kompanije koje se suočavaju sa nedostatkom radne snage nude bonuse i veće početne zarade kako bi privukle nove zaposlene.

„Amazon”, „Kastko” i „Target” dobrovoljno su povećali zarade poslednjih meseci kako bi dostigli ili premašili zaradu od 15 dolara po satu. Oni, usled širenja, moraju da zaposle nove radnike. „Amazon” je nedavno saopštio da će na nekim lokacijama ponuditi bonuse od 1.000 dolara za potpisivanje ugovora kao deo napora da se zaposli 75.000 radnika sa prosečnim platama od 17 dolara na sat, što je dva dolara više od uobičajene početne zarade u Amazonu. Takođe, kompanija je prošlog meseca najavila da će povećati zarade do tri dolara na sat za više od pola miliona radnika, što će koštati „Amazon” više od milijardu dolara.

Vlasnik „Oliv garden” – „Darden restorani” – obavestili su početkom ove godine da će povećati zarade po satu za oko 20 odsto radnika na najmanje 10 dolara na sat, uključujući i napojnice. Drugi poslodavci postaju kreativniji: kraft pivara „Dogfiš hed” u Delaveru nudi gajbu piva novim zaposlenima, navodi „Njujork tajms”.

„Makdonalds” je objavio prošle nedelje da će povećati plate po satu za prosečno 10 odsto za više od 36.500 radnika u radnjama koje su u vlasništvu kompanije, što će prosečnu satnicu do 2024. podići na 15 dolara na sat.

„Tako bel” pojačava beneficije, uključujući 12 nedelja roditeljskog odsustva i 4 nedelje plaćenog odmora za generalne menadžere, navodi „Restoran biznis”.

Analitičari iz „Goldman saksa” smatraju da radnici s nižim prihodima poboljšavaju pregovaračku moć na tržištu rada zahvaljujući dodatnim 300 dolara nedeljno. Oni očekuju da će neusklađenost između ponude i potražnje radne snage potrajati i tokom leta i u kratkom roku povećati zarade za više od 3 odsto, ali da će se one smanjiti do sredine septembra u većem delu Sjedinjenih Država. Do tog usporavanja rasta zarada moglo bi doći čak i pre s obzirom na sve veći broj država, predvođenih republikancima, koje najavljuju kraj nedeljnog dodatka od 300 dolara.

Kovid 19 je promenio svet. Šta nas čeka posle pandemije? Da li ćemo se vratiti na stari način života ili ne? U svojoj knjizi „2030: Kako će se najveći trendovi današnjice sudariti i preoblikovati budućnost” autor Mauro F. Giljen, profesor najuglednije američke škole ekonomije „Vorton” i jedan od najistaknutijih svetskih stručnjaka za globalne trendove, uključujući analizu kako će kovid 19 pojačati i ubrzati svaku od ovih promena, predviđa da će do 2030. godine zaživeti ovakva „nova stvarnost”:

– Biće više robota nego radnika

– Biće više računara nego ljudskih mozgova

– Biće više valuta nego zemalja

– Biće više globalnog bogatstva u vlasništvu žena nego muškaraca

– Srednja klasa u Aziji i Supsaharskoj Africi nadmašiće SAD i Evropu zajedno

– Globalnu ekonomiju će prvi put u modernoj istoriji pokretati potrošači koji nisu sa Zapada

– Biće više baka i deka nego unuka

Savet ovog čuvenog profesora, nedavno imenovanog za sledećeg direktora poslovne škole „Kembridž”, glasi: umesto da se fokusiramo na jedan trend – klimatske promene ili porast neliberalnih režima – razmotrimo dinamičku interakciju između niza sila koje će se susresti na jednoj prekretnici, 2030, koja će, u dobru i u zlu, biti tačka bez povratka.

Novo radno mesto – uzimanje brisa

Interesantno je pomenuti da je kriza javnog zdravlja stvorila nova radna mesta. To su, prema izveštaju Si-En-Bi-Sija, uzimanje brisa u cilju testiranja kovida 19 u bolnicama, staračkim domovima, fabrikama i kancelarijama (plata do 45 dolara na sat); pružanje kućne nege Amerikancima obolelim od kovida 19 (do 25 dolara na sat); pozivi zaraženim osobama da bi im se pružio savet i organizovalo testiranje (do 25 dolara na sat); proveravanje temperature na aerodromima, sportskim stadionima, restoranima, školama, kompanijama itd. (do 25 dolara na sat); pomaganje policajcima koji ispituju žalbe kršenja socijalnog distanciranja i drugih pravila povezanih s kovidom 19 (do 30 dolara na sat); proizvodnja i instalacija ekrana, štitova i pregrada od pleksiglasa koje preduzeća i škole moraju da postave ako žele da bezbedno prime studente, radnike i kupce (do 20 dolara na sat); proizvodnja maski za lice (do 18 dolara na sat) i tehnička podrška u video-platformama koju pružaju „Zum” specijalisti (do 25 dolara na sat).