Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nedostatak radne snage povećava plate u SAD

Tokom pandemije je mnogo roditelja, a posebno mnogo mama, donelo odluku da napuste posao. Tome treba dodati i dislokaciju mnogih radnika koji su napustili velike gradove, a statistika pokazuje da je pandemija ubrzala odluke mnogih da se penzionišu
(EPA-EFE/Cristobal Herrera-Ulashkevich)

Specijalno za „Politiku”

NjUJORK – Moja prijateljica mi je nedavno ispričala da je njena zubarka još prošle godine imala problema da nađe radnike. Zubarka je došla do zaključka da su uzroci koju su uticali na odluku da se radnici ne vrate na posao bile obaveze prema deci koja nisu mogla da budu u školi zbog pandemije, strah da će dobiti kovid ako se vrate na posao i činjenica da su bili ekonomski obezbeđeni zbog primanja vladine novčane pomoći. Takođe, primetila je, za ljude sa decom predškolskog uzrasta povratak na posao zahtevao bi velike izdatke povezane sa čuvanjem dece, bilo u privatnom aranžmanu ili u obdaništu.

Skorašnje ukidanje mnogih kovid 19 restrikcija i ponovno otvaranje velikog broja firmi u Sjedinjenim Državama, aktualizovali su ovaj problem. Utisak je da mnogo poslodavaca može popuniti radna mesta samo ako ponude veće plate i bolje beneficije u poređenju s onima pre pandemije. Ponuda radne snage i dalje je ograničena zbog straha od zaraze virusom, vladinih novčanih dodatka nezaposlenima i izazova povezanih sa brigom oko ukućana. Pretpostavlja se da je mnogo roditelja tokom pandemije – posebno mnogo mama – donelo odluku da napusti posao. Tome treba dodati i dislokaciju mnogih radnika koji su tokom proteklih godinu dana napustili velike gradove. Takođe, statistike pokazuju da je pandemija ubrzala odluke mnogih da se penzionišu.

„Da se razumemo. Problem u Americi nije u tome što nezaposleni radnici primaju hitne beneficije od dodatnih 300 dolara nedeljno tokom ove stravične pandemije. Problem je u tome što previše poslodavaca u Americi eksploatiše svoje radnike, isplaćujući im nadnice bez beneficija koje nisu dovoljne ni da ih prehrane”, izjavio je prošle nedelje na „Tviteru” Berni Sanders, najveći zagovornik minimalne zarade od 15 dolara po satu.

Na žalost Sandersa i njegovih pristalica, zahtev za minimalne zarade od 15 dolara nema velike šanse da bude odobren od američkog Senata. Za sada savezna minimalna zarada ostaje 7,25 dolara na sat mada viši minimalni nivoi postoje u 29 država i Okrugu Kolumbija.

Međutim, nedostatak radne snage može dovesti do povećanja najnižih plata, efikasno podižući minimalnu zaradu. Kompanije koje se suočavaju sa nedostatkom radne snage nude bonuse i veće početne zarade kako bi privukle nove zaposlene.

„Amazon”, „Kastko” i „Target” dobrovoljno su povećali zarade poslednjih meseci kako bi dostigli ili premašili zaradu od 15 dolara po satu. Oni, usled širenja, moraju da zaposle nove radnike. „Amazon” je nedavno saopštio da će na nekim lokacijama ponuditi bonuse od 1.000 dolara za potpisivanje ugovora kao deo napora da se zaposli 75.000 radnika sa prosečnim platama od 17 dolara na sat, što je dva dolara više od uobičajene početne zarade u Amazonu. Takođe, kompanija je prošlog meseca najavila da će povećati zarade do tri dolara na sat za više od pola miliona radnika, što će koštati „Amazon” više od milijardu dolara.

Vlasnik „Oliv garden” – „Darden restorani” – obavestili su početkom ove godine da će povećati zarade po satu za oko 20 odsto radnika na najmanje 10 dolara na sat, uključujući i napojnice. Drugi poslodavci postaju kreativniji: kraft pivara „Dogfiš hed” u Delaveru nudi gajbu piva novim zaposlenima, navodi „Njujork tajms”.

„Makdonalds” je objavio prošle nedelje da će povećati plate po satu za prosečno 10 odsto za više od 36.500 radnika u radnjama koje su u vlasništvu kompanije, što će prosečnu satnicu do 2024. podići na 15 dolara na sat.

„Tako bel” pojačava beneficije, uključujući 12 nedelja roditeljskog odsustva i 4 nedelje plaćenog odmora za generalne menadžere, navodi „Restoran biznis”.

Analitičari iz „Goldman saksa” smatraju da radnici s nižim prihodima poboljšavaju pregovaračku moć na tržištu rada zahvaljujući dodatnim 300 dolara nedeljno. Oni očekuju da će neusklađenost između ponude i potražnje radne snage potrajati i tokom leta i u kratkom roku povećati zarade za više od 3 odsto, ali da će se one smanjiti do sredine septembra u većem delu Sjedinjenih Država. Do tog usporavanja rasta zarada moglo bi doći čak i pre s obzirom na sve veći broj država, predvođenih republikancima, koje najavljuju kraj nedeljnog dodatka od 300 dolara.

Kovid 19 je promenio svet. Šta nas čeka posle pandemije? Da li ćemo se vratiti na stari način života ili ne? U svojoj knjizi „2030: Kako će se najveći trendovi današnjice sudariti i preoblikovati budućnost” autor Mauro F. Giljen, profesor najuglednije američke škole ekonomije „Vorton” i jedan od najistaknutijih svetskih stručnjaka za globalne trendove, uključujući analizu kako će kovid 19 pojačati i ubrzati svaku od ovih promena, predviđa da će do 2030. godine zaživeti ovakva „nova stvarnost”:

– Biće više robota nego radnika

– Biće više računara nego ljudskih mozgova

– Biće više valuta nego zemalja

– Biće više globalnog bogatstva u vlasništvu žena nego muškaraca

– Srednja klasa u Aziji i Supsaharskoj Africi nadmašiće SAD i Evropu zajedno

– Globalnu ekonomiju će prvi put u modernoj istoriji pokretati potrošači koji nisu sa Zapada

– Biće više baka i deka nego unuka

Savet ovog čuvenog profesora, nedavno imenovanog za sledećeg direktora poslovne škole „Kembridž”, glasi: umesto da se fokusiramo na jedan trend – klimatske promene ili porast neliberalnih režima – razmotrimo dinamičku interakciju između niza sila koje će se susresti na jednoj prekretnici, 2030, koja će, u dobru i u zlu, biti tačka bez povratka.

Novo radno mesto – uzimanje brisa

Interesantno je pomenuti da je kriza javnog zdravlja stvorila nova radna mesta. To su, prema izveštaju Si-En-Bi-Sija, uzimanje brisa u cilju testiranja kovida 19 u bolnicama, staračkim domovima, fabrikama i kancelarijama (plata do 45 dolara na sat); pružanje kućne nege Amerikancima obolelim od kovida 19 (do 25 dolara na sat); pozivi zaraženim osobama da bi im se pružio savet i organizovalo testiranje (do 25 dolara na sat); proveravanje temperature na aerodromima, sportskim stadionima, restoranima, školama, kompanijama itd. (do 25 dolara na sat); pomaganje policajcima koji ispituju žalbe kršenja socijalnog distanciranja i drugih pravila povezanih s kovidom 19 (do 30 dolara na sat); proizvodnja i instalacija ekrana, štitova i pregrada od pleksiglasa koje preduzeća i škole moraju da postave ako žele da bezbedno prime studente, radnike i kupce (do 20 dolara na sat); proizvodnja maski za lice (do 18 dolara na sat) i tehnička podrška u video-platformama koju pružaju „Zum” specijalisti (do 25 dolara na sat).

 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мики
Ма само кад у Америци није у питању нестручност, неискуство, неправедност, незахвалност и дискриминација шефова последњих петнаестак година. Велико хвала председнику Доналду Трампу и људима који су били уз њега и довели економију до веома високог степена у ком нема провизије код брокера путем интернета приликом купопродаје акција (хартија од вредности).
sasa
Molim te, gde si otvorio racun za kupovinu bez provizija.
Petrovic (NJujork)
NIJe tacno !! gdja Gordana moguce nije ekonomista, bolje da ne pise tj ne prepricava clanke i probleme koje NE razume. Ovako ce ljudi da dodju do pogresnih zakljucaka. Kako NEdostatak radne snage povecava cenu rada kada je NEzaposlenost i dalje 6.1% ? Smanjuje se NEzaposlenost ali NEjednako po drzavama. Ukida se dodatna nadoknada za nezaposlene zbog covid pandemije i ljudi traze nove poslove. Problem poslodavaca je sto ne mogu da nadju onaj profil koji ima treba u datom momentu i onda vise placa
Katarina V
Ne mora neko da bude ekonomista da bi pratio vesti sa cinjenicama iz oblasti ekonomije. Sta u clanku nije tacno? Statistika? To se lako moze proveriti, bar u danasnjem svetu. Stopa nezaposlenosti se nije promenila? Inflacija nije porasla? Bajdenov skorasnji govor na tu temu vas demantuje. Vasa zapazanja su generalna i uglavnom neprecizna, ili netacna. Bilo bi dobro da procitate ceo tekst, a ne samo naslov i koristite uljudniji ton u pisanju, cak i ako ste zaista ekonomski ekspert.
LaCosta
Kada se uporedi sa evropom, stvarno je sramota drzati minimalnu platu na tako niskom nivou i hvaliti se kako imas uspesniju ekonomiju. To je tacno polovina od minimalca u Nemackoj.
Milos miokovic
........ neznam' ali familija se javlja, kaze nikad gore u SAD........
Mike Kovian
L.A., e jesi me nasmejao, svaka čast!
L.A.
Jeste li sigurni da Vam je familija u AMERICI? Da nisu u onoj Juznoj?
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.