Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gde je danas srpski jezik

Dan slovenske pismenosti obeležen konferencijom, a Savet Evrope prihvatio da uvrsti Rutu Svetih Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope
Учесници конференције (Фото: Color Media Communications)

Dan slovenske pismenosti i kulture tradicionalno proslavlja se 24. maja u znak sećanja na Ćirila i Metodija, misionare, kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog pisma – glagoljice. Dan Ćirila i Metodija, kada se prisećamo temelja slovenske pismenosti, inače praznik u čitavom slovenskom svetu, koji se odlukom Vlade Republike Srbije od 2019. godine obeležava i kod nas, navodi nas da se zapitamo koliko smo pismeni danas, u vremenu brzih promena i velikog uticaja društvenih mreža. Stoga je juče održana konferencija „Dan slovenske pismenosti i kulture – Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža – gde je danas srpski jezik?”, a u organizaciji kompanije „Color Media Communications” u saradnji s Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije.

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja, rekao je na otvaranju konferencije da je ovo značajan datum za sve slovenske jezike, a posebno za srpski jezik.

„Na neki način umni ljudi svoj jezik i pismo doživljavaju kao svoju domovinu, čije granice treba da čuvamo, širimo, nepokolebljivom potrebom za širenje znanja i umeća za dobrobit čitave srpske nacije”, rekao je Jokić.

Na pitanje da li se jezik menja i koliko je to važno, Jokić je odgovorio „da prihvatajući tezu da je jezik jednako mišljenje i obrnuto, to nas samo po sebi upozorava da nema razvoja mišljenja bez razvoja i očuvanja jezika”.

„Druga stvar koja je takođe za dobro i pažljivo promišljanje jeste da se jezik menjao, menjalo se i mišljenje, odnosno menjale su se i kulture i načini života. Mi sada imamo tu priliku i taj luksuz da vidimo taj tempo, karakter i načine kako se on preoblikovao, a suočeni smo s ubrzanim i izuzetno velikim brojem informacija i postavlja se pitanje koliko smo u mogućnosti da sagledamo uticaj ove količine informacija, brzine, njihovih karaktera, na promenu jezika i promenu našeg načina života”, dodao je.

Profesor dr Viktor Savić sa Filološkog fakulteta i jedan od predavača na predmetu Istorija srpskoga književnog jezika i saradnika Instituta za srpski jezik SANU sa zadovoljstvom je podelio svežu informaciju da je Savet Evrope prihvatio da uvrsti Rutu Svetih Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope.

„U ovu kulturnu rutu Svetih Ćirila i Metodija ne ulazi samo ono što je direktno vezano za Ćirila i Metodija već i ono što je njihovo nasleđe kod nas. Naveli smo i neke od važnijih lokaliteta, na prvom mestu Sirmijum – Sremska Mitrovica, ovde u Beogradu Saborna crkva sa zgradom Srpske patrijaršije i Muzejom Srpske pravoslavne crkve, zatim Sremske Karlovce, fruškogorske manastire i naravno srpske manastire na Kosovu i Metohiji”, istakao je Savić i dodao da srpski jezik mora da dobije dostojno mesto u obrazovnom sistemu.

„Zakon o jeziku i pismu treba da sadrži samo jednu odredbu, u preambuli, srpski jezik ne podleže ideološkim i političkim promenama nego se razvija u skladu s prirodnim zakonitostima, o kojima pre svega vode računa stručnjaci za srpski jezik. Između ostalog, to su i istoričari jezika jer i oni obezbeđuju stabilnost u jezičkom sistemu izučavajući istoriju, jezičku vertikalu, jer i ovaj trenutak gde mi sada stojimo deo je te vertikale”, rekao je Savić.

Dr Marina Nikolić, šef Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU i jedna od autorki Rečnika pojmova iz perioda epidemije kovida, istakla je da se najviše promena dešava u leksici, da je sistem srpskog jezika stabilan i da ne treba imati brigu da će se njegova stabilnost ugroziti promenama. „Pitanje leksičkih promena je najuočljivije jer novim pojavama moramo dati neko ime. Društvene mreže uvele su čitav dijapazon novih reči. Sinovanje, lajkovanje, to su srpske reči. One imaju strano poreklo, ali vi nemate ni u jednom jeziku ovu glagolsku imenicu koja se završava na -nje već samo u srpskom jeziku”, rekla je Nikolićeva.

Docent dr Lidija Mirkov, sa Fakulteta političkih nauka i predavač na smeru Novinarstvo i komunikologija, istakla je potrebu za odgovornošću čitavog medijskog sistema jer, prema njenim rečima, mediji imaju i prosvetiteljsku ulogu, te se može desiti da čitalac pomisli da je pravilno kada vidi da se u medijima govori na izvestan način, iako se on seća drukčije.

„Tu se postavlja etičko pitanje odgovornosti novinara jer nije dovoljno da novinar izveštava samo istinito, objektivno, faktografski dokazivo, već je potrebno i da se izražava na adekvatan način. To nije samo odgovornost pojedinca već čitavog medijskog sistema”, rekla je Lidija Mirkov.

Sanja Knežević, sa Instituta za digitalne komunikacije i predavač na modulu Social Media Marketing, istakla je da je trenutno veliko otuđenje u društvu, zbog čega se život prenosi na društvene mreže, a što pak za posledicu ima problem i sa gramatikom, i sa pismenošću, i sa komunikacijom, i sa bivstvovanjem u realnom životu i u realnim situacijama.

„Ono što je takođe činjenica i što bi trebalo da znamo jeste da poruka koju pošaljemo kroz društvene mreže, ukoliko je pošaljemo pravim kanalom komunikacije u pravo vreme, ima veću vidljivost nego što bi imala na javnom servisu ili kroz neke štampane medije. Ono što treba da upamtimo jeste da poruka koja je jednom ostavljena na internetu, zauvek je tu”, rekla je Kneževićeva.

„Politika” kao simbol čuvanja ćiriličnog pisma

Marina Jakovljević, dugogodišnja lektorka dnevnog lista „Politika”, istakla je da se moraju pratiti promene u jeziku, ali i da se moraju prilagođavati novinarskom stilu.

„’Politika’ je tokom 117 godina, koliko postoji, bila svedok raznih pojava u društvu, a samim tim je zabeležila i sve promene koje su se dešavale u jeziku duže od veka. Takođe, postala je i simbol čuvanja ćiriličnog pisma. Zadatak nas u lektorskoj službi ’Politike’ jeste da pratimo te promene i prilagođavamo ih novinarskom stilu, ali poštujući jezičku normu i propisana pravila. U tome nismo sami jer pratimo i šta rade nadležne institucije, konsultujemo se sa stručnjacima i primenjujemo doneta pravila ili preporuke. Trudimo se da doprinesemo očuvanju jezičke kulture. Naši čitaoci to očekuju od nas, aktivno prate šta radimo i kakva rešenja nalazimo, često nam pišu ili nas zovu kako bi rekli svoje mišljenje ili sugestiju. Neretko se u ’Politici’ mogu pročitati i autorski tekstovi stručnjaka o jeziku, a naši novinari pišu o aktuelnim jezičkim temama i za sagovornike pozivaju ugledne filologe”, istakla je Jakovljevićeva..

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Dobric
prakrticno kada stupimo u razgovor sa nekim u NJ kazem ime i prezime ,sagovornik nema pojma za moje ime i prezime , moram stati i spelovati svako slovo imena i iposlije prezimena i poslije toga nije u stanju ponoviti ni ime ni prezime ,zatim adresa isto speling i u ostalom ragovoru cest speling na kraju proslo pola sata razgovora od nekoliko recenica , sta sve to treba da znaci u poredenju sa drugim jezicima a pogotovo sa Nasim ,,
Душан
Yotsa Dobrich – Јоца Добрић
Joca Dobric
Da ,stojim iza svojih rijeci uz Vukovo pravilo , kazu engleski jezik ima preko milion a nas preko milion i setohiljada rijeci , preko 60 posto eng. rijeci u sebi ima napisana po dva ili tri i vise slova koja se ne izgovaraju (?) 50 posto rijeci imaju 2-3 slova a izgovaraju se kao jedno , u mnogim rijecima razlicita slova se izgovaraju isto primjer W-V, q-k-c , s-c ,g-j , a posebno a e i o u se razlicito izgovaraju zavisno od pojma , bez nekog hronoloskog pravila sve treba zapamtiti ,
Vlada
Srpski jezik je sa 10-ak miliona govornika suviše mali da bi se zaštitio od promena koje su em neminovne em prirodan proces pošto se jezik koji je živ i dalje razvija i menja. Samo na primer sinhronizacija filmova i stranih emisija bi koštala pravi bogatstvo. To se za ovako malo stanovništva ne isplati. Dobar početak bi bio da država odvoji sredstva za snimanje dečijih i emisija za mlade kao i da se bar crtani filmovi sinhronizacija kako bi se deci dala prava osnova. Sve kasnije je onda lakše.
nikola andric
''I mi konja za trku imamo'' nije adekvatna analogija za iskaze o jezijku. Grci su upotrebljavali ''metalnu analogiju'' za opis ljudskih osobina sto je isto tako pogresna analogija. Logicki pristup jeziku se nigde ne spominje dok je Frege pre 100 godina objasnio da se u bazicnoj ''subjekt veznik i predikat'' recenici razlikuju 4 razlicite logicke interpretacije. U svim prilozima u ovom clanku se vidi vezanost za najprostiju gramaticku formu sa subjektom veznikom i predikatom. Nista bez nje?
Sasa Trajkovic
Језик је културна аутентичност једног народа језик птредставља идентитет једног народа, однос према сопственом језику еквивалент је односу према сопственој култури и традицији... Какав је наш однос према традицији , језику и култури процените сами. Од небриге до "силовања" српског језика се наставља овога пута од геј лобија испада да је језик уз културу највећа колетерална штета наших заблуда. И на крају да будем ироничан цитираћу једну кампању која данас изгледа наивно "лепше је са културом".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.