Petak, 06.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Carski Prizren – grad sa dvadeset Srba

Nekada je u gradu na Bistrici živelo više od 12.000 srpskih duša, sada tek oni koji se sabiraju oko svetinja Srpske pravoslavne crkve
(Фотографије Б. Радомировић)

Prizren, manastir Svetih arhangela – Kad vam se ne posreći da vas od 2.150 sunčanih sati, koliko ih je godišnje u „carskom gradu” na obali Bistrice, ne sačeka nijedan od njih, nego dan kada se nebo i zemlja sastave, još teže vam padne spoznaja da se tek 20 Srba vratilo svome kućnom pragu.

Od 1999. godine, kada ih je bilo više od 12.000 i kada su Prizrenci, starosedeoci, samo sa sa zavežljajem u rukama ostavili ognjišta, crkve, Bogosloviju, krenuli za vojskom ka centralnoj Srbiji– ognjišta su porušena, kuće minirane naočigled vojnika Kfora i vojske NATO-a.

Nekadašnja prestonica srpskog carstva, čuveni trgovinski i zanatski centar, sedište Raško-prizrenske eparhije Srpske crkve, gde su albanski ekstremisti 2004. u martovskom pogromu spalili sve što je ostalo srpsko – čeka sada da joj se Srbi vrate.

Od prošle godine ponovo zvone zvona Bogorodice Ljeviške, zadužbine kralja Milutina, da sabira Prizrence, vernike, koji se upute ka ovom metohijskom gradu.

Unesko je, uz još tri manastira na Kosmetu, uvrstio Ljevišku, kako je svi jednostavno zovu, među zaštićenu svetsku kulturnu baštinu. Za vreme turske vlasti, crkva je bila pretvorena u džamiju, freske prekrečene, prekrivene malterom, izubijane čekićem. Ipak, ostale su da svedoče o „Dušanovom gradu” freske „Hristos čuvar Prizrena” i „Bogorodica Milostiva sa Hristom hraniteljem sirotinje”.

Pred kapijom smo Bogoslovije Svetog Kirila i Metodija, koja ove godine slavi 150 godina postojanja. Ova škola, zadužbina Sime Igumanova, od 1871. godine, kada je počela sa radom kao prva srednja škola na srpskom jeziku na teritoriji tadašnjeg Osmanskog carstva, iznedrila je stotine sveštenika.

Ljubazno nas dočekuje mladić u beloj košulji u dvorištu Bogoslovije, koja ne beše zaključana. Obradova se, reče da je i vladika Teodosije tu, kod rektora, koja je kao i sve srpsko zapaljena u pogromu, kada je i cela Potkaljaja gorela.

Lipti kiša, dok nas s prozora internata gledaju oči budućih sveštenika, generacije mladića koje su se posvetile drugačijem životu od većine mladeži. Čekamo blagoslov, razmišljajući kako imamo sreće da i vladika bude tu.

– Izvinite, ali ne možete da dobijete blagoslov, zbog dece, zbog korone – čusmo glas mladića u beloj košulji, dok se nama pred očima smrači.

Samo smo čuli mladićevo ne i izvinite.

Ne znamo da li nam je teže pao onaj pljusak ili ono „nemate blagoslov”, ali u ušima je samo odzvanjalo mladićevo „izvinite” i njegov tužan izraz lica, kao i krupne crne oči ispod naočara, dok je zvečala kapija Bogoslovije, za koju ne znamo da li ju je on zatvorio ili smo to bili mi.

Svetlana Jovanović Čočanović

Idemo gore ka Potkaljaji, uskim sokakom gde su se vratili tek poneki Srbi. Olovne noge kao olovno nebo. Usput pitamo dvoje, vidi se, zaljubljenih tinejdžera koji su se sakrili na pragu jedne zamandaljene kuće – „gde su ovde Srbi”.

Pogledaše se, a onda, pola na srpskom, pola na albanskom rekoše: „Idite još gore.”

Iznenadi nas srpski jezik među albanskom decom, koja se već 22 godine ne druže, jer ovde srpske, osim u Bogosloviji, poodavno nema.

U Prizrenu su samo stariji, koji se okupljaju oko Sabornog hrama Svetog Đorđa, u centru Prizrena, gde je i Vladičanski dvor episkopa raško-prizrenskog.

Goreo je Saborni hram Svetog Đorđa 17. marta, a gorela je i episkopija. Obnovljeni su 2010. godine. Tu gde je i parohijski dom, uz samu manju Crkvu Svetog Đorđa, dok se preko gleda na Crkvu Svetog Nikole.

Popločana Potkaljaja, do rata srpska četvrt, smeštena je na padini brda, na čijem se vrhu nalaze ostaci prizrenske tvrđave, takozvane Kaljaje.

Učini nam se namah da osećamo miris paljevine iz 2004, kada je svet obišla slika Prizrena u plamenu, gde je svaka kuća, bilo srpska ili turska, imala doksat, gde je svaka avlija mirisala na ruže od kojih se pravio čuveni kosovski šurup, gde je mirisao turski karanfil, božur cvetao najpre tu, zbog blage mediteranske klime, gde je celom dolinom Bistrice vetar nosio miris lavande, koju su vredne Prizrenke stavljale u kredence, šifonjere, gde su srpske žene nadaleko pronele glas „prizrenskog veza”.

Već uz sami kraj Potkaljaje, pred Crkvom Svete Nedelje, kućica dežurnog kosovskog policajca. Pita koga tražimo, pa pozvoni na vrata Svetlane Jovanović Čočanović. Jedna je od malobrojnih Srpkinja koje su se vratile u Prizren posle 2004. godine. Nije napuštala Kosmet ni 1999. godine. Boravila je u kolektivnom smeštaju, sa ostalim nesrećnicima.

– Ne izuvajte se. Hajte unutra, samo da ja sa šporeta skinem mleko – govori Jovanka, rođena u ovoj kući, pre 78 godina, negde u kasnu noć 1943. godine.

– Vratila sam se sa sinom. Tu je on negde. Sišao do čaršije – tiho govori ova  Prizrenka, nekadašnja radnica, kako reče, konfekcije.

Kod nje su ključevi Crkve Svete Nedelje, koja je gorela u martu pre 16 godina.

– Siđem ja svakog dana do grada, to mi je terapija – priča Svetlana.

Govorimo joj da je baš strmo odozdo, ali i klizav sokak, popločan kamenjem, čak i kad je suvo, na šta odmahuje rukom.

Na stolici – čaj i tek uzavrelo mleko, na televizoru – srpski program.

„Ima tu još Srba koji su se vratili, ali možda su sišli do čaršije”, govori Svetlana.

Dve su terase na ovoj kući od čak 138 kvadrata. S obe puca pogled na varoš, na minaret Sinan-pašine džamije u centru Prizrena. Sagrađena je u vreme Osmanskog carstva, od kamena porušenog manastira Svetih arhangela, koji je sagradio car Dušan, gde je i bio sahranjen.

Vidi se i Crkva Svetog Spasa, posvećena Vaznesenju Hristovom, za koju kažu da je najlepša i najvrednija ispod prizrenske tvrđave.

Idemo ka crkvi, zadužbini mladog kralja Marka Mrnjavčevića, iz pesme poznatog, Kraljevića Marka. Sazidana je 1371. godine, malo pre Maričke bitke i malo pre nego što je poginuo njegov otac Vukašin. Crkva je bila, ispostaviće se arheološkim iskopavanjem 1966. godine, posvećena Vavedenju Bogorodice.

Teško je oštećena u pogromu, uništen je freskopis, a gole zidove unutar same crkve upotpunjuje tek poneka ikona, koju donesu Srbi.

– Na Svetu Nedelju, 20. juna, dolazi narod, sečemo slavski kolač. Daće Bog da nas bude više – prekrsti se Svetlana, dok zaključava vrata crkve, a odnekud zapljusnu miris zove izmamljen posle silovitog pljuska koji je namah stao.

Policajac nas pozdravi, na čistom srpskom jeziku, tu gde je samo koji metar niže obnovljena srpska kuća, obojena u žuto. Kuća je Kneževića. Budu oni tu.

Gore ka Crkvi Svetog Spasa ima još Srba. Tu su Mileva, Saša... Jedni od dvadesetak koji su se ponovo skućili u rodnom gradu, u podnožju Šar-planine, u Prizrenskoj kotlini, tu gde već duže duvaju neki teški vetrovi.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slavko
U srpskom Prizrenu 20 Srba a u austrijskom Beču 200.000 Srba.
Srpski patriotizam
Kad čuju za pare, uši zabride. Svi putevi vode u Beograd.
Дејана
Београд је издао овај народ.
klott
A koliko je Srba imao Prizren u srednjem veku? Car Dušan ga nije odredio za središte svoje carevina jer je centar srpstva, već zato što je bio na geografskoj sredini njegove srpsko-grčke carevine. Jer on je sebe smatrao carem Srba i Grka. Činjenica da je Dušan svoje posede i privrednu aktivnost proširio na jug nije mogla promeniti činjenicu da je tradicionalni srspki prostor ostao u Raškoj i u bližim planisnkim predelima.
Boris
@klott Koliko god da je imao, on je srpski (tada standardnih popisa nije ni bilo). Sve su tamo stvorili Srbi, o tome svedoce svi spomenici kulture i religije...
Prisren-od starosrpske reci: Zriti (lep pogled)
Dusanov zakonik odredjuje da se Arbanasi mogu naseljavati na Kosovo. Na svakih cetrdeset srpskih jedna arbanaska kuca. Decanska hrisovulja i poimenicno belezi imena stanovnika u okolini samih Decana, a u Prizrenu tog doba je Arbanasa bilo manje nego kod Decana. Albancenje je bilo najvece u XVII i XVII veku. Posto su turske vlasti naseljavale Arbanase, ali iTurkmene, Cerkeze i druge narode na opustosena srpska imanja napustena u dve velike seobe i pod pritiscima.Tada je Drenica poalbancena.
stari doktor
Tužno. Setih se Šantićevih Prizrene stari, kapije rastvori, po pragovima sagove razgrni, Skerletom teškim doksate ogrni..., setih se poslednje sednice srpske Vlade i Vrhovne komande u Prizrenu u duboku jesen 1915 i poziva srpskoj vojsci i narodu da krene u Golgotu za čast i spas Otadžbine..., setih se pobedonosnog ulaska II puka Jugoslovenske divizije u oslobođeni Prizren u oktobru 1918... I sve to proćerdano pod silom novog, NATO-Sotone. I pomislih, hajd' Jovo nanovo, u Oslobođenje, kad-tad.
svetozar krulj
Na Vojnim akademijama se vekovima izučava kako se može braniti, čuvati i sačuvati Država - Domovina ?! Poslednjih godina otvoreno je MNOGO ,,ODELJENJA ,, na kojima se izučava kako se lako i brzo može i izgubiti Država -Domovina?! Uvek se uzima Izrazit primer kakav ranije nije bio poznat ni u vojnoj ni u Civilnoj istoriji ?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.