Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
U MUZEJU JUGOSLAVIJE

Sećanje na mladost i zemlju koje više nema

Veliki broj posetilaca juče je, povodom 25. maja, obišao „Kuću cveća” i odao počast nekadašnjem maršalu, ne zaboravljajući datum njegovog rođendana
Ненад Бјелош из Панчева, Са пионирском марамом у част некадашњег дана младости (Фотографије Ана Вуковић)

Crvene pionirske marame i plave kape i juče su ponovo izvađene iz brižljivo čuvanih škrinja, a nekadašnji Titovi pioniri ni ove godine nisu propustili da obnove zavete nekadašnjem predsedniku – „da će čuvati bratstvo i jedinstvo... i ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir”. Sletovi i štafete odavno su prošlost, ali 25. maj, Dan mladosti i dan Titovog rođendana, za sve njegove poštovaoce i dalje je veliki praznik.

Tako su brojne delegacije iz različitih gradova od ranih jutarnjih časova pristizale u Muzej Jugoslavije da bi obišle grob maršala i njegove supruge Jovanke. Poštovaoci čuvenog predsednika nekadašnje SFR Jugoslavije, neki od njih sada već u poodmaklim godinama, pa čak i poduprti štapovima za hodanje, stizali su do muzeja čak i gradskim prevozom. Vrućina i gužva nisu im smetali pa su tako penzioneri stizali uredno začešljani, u svečanim odelima, okićeni pionirskim značkama i noseći cveće i zastave. Bilo je tu i onih koji za Josipa Broza Tita znaju samo iz priča svojih roditelja, a kako nam kaže Tamara Marković iz Muzeja Jugoslavije, poslednjih godina običaj je da u obilazak „Kuće cveća” zajedno stiže i po nekoliko generacija iz jedne porodice, pa tako bake i deke dovode i svoje unuke da bi im otkrili kako je izgledala njihova mladost.

– Do 13 sati imali smo nešto više od 500 posetilaca. Ovo godine je poseta veća nego prošle, ali i dalje preovladavaju posetioci iz Srbije, dok je znatno manje delegacija iz regiona – objašnjava Markovićeva ističući da su, iako se muzej otvara u 10 sati, prvi posetioci počeli da dolaze već od sedam.

Kako se nekad živelo, kako se radovalo, šta se promenilo i šta smo sve izgubili odlaskom Tita, prebiralo je juče nekoliko bivših brigadira.

Grupa nekadašnjih brigadira 

Nenad Bjeloš iz Pančeva, vođa Ju pokreta „Tito i Srbija”, kaže da je 25. maj za njega vraćanje u mladost i vreme kada je kao učesnik omladinskih radnih akcija gradio Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju koje „nažalost više nema”.

– Imali smo srednju klasu koja je normalno živela od svog rada, imali smo besplatno školstvo i zdravstvo. Sada smo to izgubili i sa većom platom i prihodima jedva preživljavamo – kaže Bjeloš.

I akcijaš Žarko Gvero Gera s nostalgijom se seća prošlih dana.

– Imao si nadu da će sutradan biti bolje i iz godine u godinu je i bilo bolje. Znao si kako da se ponašaš, mogao si da planiraš, završićeš fakultet, imaćeš stan... I ko je radio, tad je i uspevao. Bilo je bezbedno, sigurno, nije se gledalo ko je koje vere i nacije. Nađemo se ovako, ne pitamo se ko smo i šta smo, i družimo se ako smo dobri ljudi – kaže Gera.

S godinama se, bar što se slavlja Titovog rođendana tiče, ništa nije promenilo ni danas, priča Cveće Miljković iz Kraljeva.

– Kao što je i tad bilo, i sada za mene Dan mladosti znači baš to, mladost. Nekada se na taj dan nije radilo i slavio se rođendan predsednika, a isto tako taj datum i sad obeležavam – kaže veseljak neobičnog imena.

Ima, međutim, i onih koji ovaj datum doživljavaju znatno emotivnije od drugih.

– Pričala bih vam, zašto vam ne bih pričala. Ali bojim se da ću da se rasplačem. Prvi put sam ovde posle 25 godina – kaže nam potreseno jedna dama koju zatičemo na maršalovom grobu.

Tradicionalno odavanje počasti u Kući cveća (Foto Tanjug/Tanja Valič)

Sentimentalna je i sedamdesetosmogodišnja Dušanka Tauz.

– Ja sam dete palog borca, živela sam u đačkim domovima i bilo nas je toliko siročića... Kao dete sam zato smatrala da je predsednik Tito otac svih nas... Država se tada brinula za nas. Bila sam poslednja generacija dece palih boraca koja su pokupljena da se školuju. Sećam se lepoga, ali i te nemaštine iz koje nas je Tito izvukao. Svega što smo prošli i šta smo dostigli, i on i mi – ističe Dušanka.

Već nekoliko puta je ova rođena Dalmatinka, a sada Beograđanka, dolazila na maršalov grob... Kako kaže, rado dolazi jer uvek pomisli da je baš to možda „zadnji put”.

Juče je pred muzejom sedela u društvu svoje komšinice Danice Arbutine i prisećala se prošlosti.

– Ja sam tu svake godine i kad god dođem kažem „ja sam sad u Jugoslaviji u malom”. Lepo mi je bilo u ono vreme i ja to ne mogu zaboraviti – kaže Danica.

Posetioci Muzeja Jugoslavije, osim što su mogli da odaju poštu drugu Titu, imali su priliku i da uživaju i u različitim sadržajima. Besplatan je bio ulaz na izložbu, u popodnevnim satima za decu je organizovana radionica, dok je dan završen matineom uz muziku nekadašnje Jugoslavije.

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Гледам ове занасењаке на фотографијама -- ниједан није био пунолетан кад је Броз још био жив. Да би се сећали Југославије требало би да сви буду у 80-им годинма живота. Жале државу које нема јер се распала као презрела бундева. Нико не пита зашто је толико људи отишлу на Запад у то доба, да буду гости-радници у мрсном капитализму, и још мрснијој Немачкој? Међунционалних испада је било али се о томе није смело писати, осим "службене иситне". Једно је сигурно: Брозу није место у Србији.
Dusan Martinovic
@ Drug MilanS Moram da primetim "zabetonirano" deluje kao Pavle Korcagin zitak Vam druze Beton. Vas operativni dug je u to vreme oko 16 milijardi da bi zvanicno bankrotirali zemlju na 20 milijardi dollars 1982 izvor Kiro Gligorov covek od koga je pocelo inicijalno zaduzivanje stopa zaposlenosti 23 .4 % Srbija 46% Slovenija lako sve proverljivo.Inace prve dve petoljke hranio Vas je americki narod sa besplatnim sirovinama I potpunim otkupom proizvodnje. Reper poredjenja je bila 1939. Desert godin
Nikola Nesic
Čovek teško shvata šta su to Jugosloveni voleli kod Tita? To što je sve bilo izvesno, u egzistencijalnom smislu, ili što je sad drugačije? Što smo svi živeli u jednoj zemlji, pa je sad više nema? Očigledno da jedan deo ljudi ovde pre svega više vole lidere, nego sopstvenu veru u sebe. Tito jeste bio istorijska figura, ali i benevolentni diktator, Jugoslavija nije bila njegov izum, a ni komunizam, o ostalim gresima nema mesta za priču, ali odsustvo vere u sebe i svoju sudbinu brinu.
Вукашин Марчетић
Они и даље халуцинирају, нек им каже неко да је умро Тито и да те државе више нема.
Bilbija Zeljko
@Vukasine, te drzave nikada nije ni bilo osim u masti. Nikada ta drzava nije postojala, bila je uvek samo fikcija na koju su pretezno Srbi nasedali. Ostali su samo sacekali pravi trenutak da pokazu Srbima da nikada nije postojala. Neki to samo jos nisu ukapirali.
Petar S.
Finansijski dug SFRJ nakon Tita bio je 23-25 Milijardi ondasnjih dolara (ne poredite ondasnje pare sa sadasnjim dugom YU republika jer ondasnji dug danas vredeo vise). Tito je kompletan penzioni fond potrosio na izgradnju Sava Centra da bi se u njemu odrzao samit NEsvrstanih (u Beogradu)! Sve sto ste dobili "besplatno" u vreme Tita, od nekog (ko je primao platu), JE NEKO MORAO DA PLATI! Vikendice su se gradile u radno vreme, a svi primali plate kao da su radili. Ta "Bezbriznost" se placala 90ih

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.