Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Počinje nacionalna studija o uticaju kovida 19 na psihu

Kako bi prikupili pouzdane naučne dokaze o tome da li je i koliko je pandemija uticala na duševno zdravlje stanovništva Srbije, u domove mnogih građana ovog leta stići će istraživači projekta koji je odobrio Fond za nauku Republike Srbije
(Фотографије лична архива)

Za manje od dve nedelje, prvih dana juna, na vrata mnogih porodica u Srbiji pokucaće lekari i psiholozi koji će imati poseban zadatak: da otkriju da li je, i kakve je, posledice pandemija virusa korona ostavila na zdravlje.

Tako će u našoj zemlji početi veliki, jedinstveni istraživački projekat, koji je odobrio i koji finansira Fond za nauku. Kako objašnjava rukovodilac ovog projekta, prof. dr Nađa Marić Bojović, psihijatar, cilj studije je da se na reprezentativnom uzorku stanovnika Srbije ispita učestalost psihijatrijskih smetnji čiji se nastanak olako dovodi u vezu s kovidom 19 iako za to još uvek nema dovoljno dokaza. Istraživači će biti na terenu celog leta, do septembra, a slogan ovog istraživanja jeste: postoji mnogo pretpostavki, ali malo naučnih dokaza kako je pandemija uticala na duševno zdravlje stanovništva Srbije – želimo da saznamo istinu!

Nacionalni projekat

– Prema našem najboljem saznanju, ovo je prvi veliki nacionalni projekat epidemiologije psihijatrijskih poremećaja u kome se koristi takozvani kliničko-dijagnostički intervju na uzorku koji će reprezentovati naše stanovništvo. To znači da će obučeni stručni saradnici pokucati na mnoga vrata stanovnika gradova, opština, mesnih zajednica, sela širom cele Srbije da bi se dobio odgovor koliko je ova pandemija, koja je uveliko ušla u drugu godinu, uticala na psihičko stanje. Predviđeno je da istraživanjem budu obuhvaćene samo odrasle osobe, u dobi od 18 do 65 godina – objašnjava osnove projekta koji je nazvan „Cov2Soul.RS” prof. dr Nađa Marić Bojović.

Odgovore na delikatna pitanja vezana za psihička stanja i različite tegobe istraživači će dobijati u razgovoru, sličnom onom koji se vodi u lekarskoj ordinaciji, ali uz primenu kliničkog instrumenta: pažljivo i stručno sastavljenih pitanja koja imaju za cilj da utvrde da li postoje samo naznake ili istinski određeni problemi koji se svrstavaju u psihijatrijske smetnje.

Dr Nađa Marić Bojović (Foto lična arhiva)

Prof. Marić Bojović objašnjava i da je ovaj projekat pre nepunih godinu dana odobren na konkursu Fonda za nauku Republike Srbije za projekte koji treba da ispitaju posledice kovida 19 u različitim oblastima. Izabran je kao jedan od 14 odobrenih projekata među više od stotinu pristiglih, a izuzetno je važno što ga kao nacionalno istraživanje finansira država. To ovom projektu obezbeđuje nepristranost, neutralnost i objektivnost.

– Istraživanje na reprezentativnom uzorku i uz dijagnostičke instrumente (umesto često korišćenih skrining instrumenata i onlajn anketa) polazna je tačka za ispitivanje psihičkog zdravlja nacije, a studija će se sticajem okolnosti odvijati u uslovima i dalje vanrednog stanja, jer je neizvesnost koju nam je nametnula pandemija virusa korona i dalje prisutna. Bilo bi dobro da imamo slične podatke iz perioda pre pandemije, da izvršimo poređenje tada i sada, ali eto, polazimo sada jer se od nečeg moralo krenuti. Mi smo odabrali ovaj trenutak i ovo leto. Da bismo ustanovili i ono što je dobro i ono što je loše, nečije psihičko zdravlje mora da se posmatra i kroz prizmu medicinskih karakteristika ali i kroz socijalni element, odnosno društvene okolnosti u kojima se živi – objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da je pozitivna strana ispitivanja upravo u ovom trenutku i to što ćemo – ako se za dve-tri godine, kada se nadamo da će pandemija korone uveliko proći i kada se vratimo redovnom, normalnom životu, u slučaju da se radi slično istraživanje – moći da uporedimo dobijene podatke.

U timu se nalaze i psiholozi: prof. dr Goran Knežević, viši naučni saradnik Ljiljana Lazarević i vanredni prof. dr Oliver Tošković s Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i prof. dr Ljiljana Mihić s novosadskog Filozofskog fakulteta. Zatim, osim naše sagovornice, tu su i profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu (koji je i nosilac ovog istraživanja), psihijatri vanredni profesor dr Milica Pejović Milovančević i docent dr Olivera Vuković, kao i vanredni prof. dr Zorica Terzić Šupić i asistent Jovana Todorović, koje se bave javnim zdravljem i socijalnom medicinom.

Kada krajem septembra stručni saradnici na terenu završe svoj deo posla, istraživački tim čeka veliki posao analize rezultata i zaključak koliko je pandemija uticala na mentalno zdravlje stanovništva Srbije. Međutim, već i sada psihijatri i psiholozi u svojim ordinacijama uočavaju promene.

Prolazne epizode

Profesorka Marić Bojović navodi da su se izdvojile dve grupe psihičkih teškoća.

– Prva je usko vezana za samu infekciju virusom korona. Procenjujemo da ima između 10 i 15 odsto pacijenata koji neposredno nakon zaražavanja mogu da dožive simptome koji liče na psihozu, ali to na sreću nisu teški oblici poremećaja (primarne psihoze), već kratke psihotične epizode sekundarnog tipa. Reč je samo o kasnim posledicama jedne vrste infekcije mozga ili reakcije na nedostatak kiseonika, poremećaj elektrolita i neke medikamente, i te epizode su prolazne, dakle, uspešno se leče – navodi naša sagovornica.

U drugoj grupi su se izdvojile osobe s anksiozno- depresivnim stanjima, poremećajem spavanja i koncentracije kao posledicom čak i najblažih vidova infekcije usled kovida 19.

Psihijatrima se javljaju i osobe koje imaju specifičan simptom, a to je osećaj „magle” u glavi: one se žale da ne mogu jasno da misle, da imaju problem s pažnjom, koncentracijom i pamćenjem i da osećaju da ne mogu da se vrate svojim svakodnevnim aktivnostima iako je bolest u telu prošla.

Kriza i šansa

– Kovid 19 možemo da posmatramo i kao krizu i kao šansu. Naravno, ne treba previše objašnjavati zašto je kovid veliko iskušenje, kriza i za fizičko i za psihičko zdravlje, ali pandemija je u živote nekih ljudi donela i promene koje nisu nužno negativne. Naprotiv, ljudi su počeli više vremena da provode sa svojim porodicama nego što su to činili ranije. Mnogi su shvatili da su putovanjima i susretima s ljudima na različitim skupovima pridavali veći značaj, da su živeli prebrzo, ne udubljujući se u suštinske stvari. U doba pandemije dobili smo priliku da te aspekte svog ranijeg života kritički sagledamo i da možda smisao tražimo u drugim osobama, stvarima, pojavama. Neki ljudi su dobili šansu da rade od kuće iako nikada nisu mislili da je to moguće, našli su način da zarađuju, da svoj posao rade na drugačiji, možda i zanimljiviji način – ukazuje prof. dr Marić Bojović.

Pandemija, ispit za svakog

Prof. dr Nađa Marić Bojović podseća da se tokom kriznih stanja pojedinci udružuju da bi pomogli jedni drugima, stvarajući osećaj pripadnosti i zajedničkog identiteta s bližnjima.

– Nema sumnje da su u poslednjih godinu i više dana na posebnoj vrsti ispita i pojedinac i društvena zajednica, jer upravo je udruživanje nešto što je postalo ugroženo tokom intenzivnog sprovođenja socijalne distance, što ne treba poistovećivati s fizičkom distancom. Heterogenost efekata pandemije na duševno zdravlje ne treba gubiti iz vida. Posmatrajući tok pandemije od prvog talasa nadalje, podaci iz nekih delova Evrope registruju pad učestalosti stanja poput posttraumatskog poremećaja, anksioznosti i depresivnosti povezanih s kovidom 19, što može da bude posledica psihološke adaptacije i opadanja egzogenih pritisaka tj. stresa (smanjen intenzitet „uzbune” u javnosti, kao i proređivanje uznemirujućih prizora koji su pratili početak pandemije u medijima) – navodi naša sagovornica.

Od ranije se zna da teške kolektivne traume ipak ostavljaju manje duševne ožiljke nego teške individualne traume (npr. seksualno zlostavljanje), a razlog je, makar delimično, u tome što socijalna povezanost štiti od doživljaja ugroženosti.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesna Caravesa257ab
Ti simptomi su samo deo šire slike bolesti Sindroma hroničnog zamora ili Mijalgičnog encefalomijelitisa. Okidač tih bolesti je bilo koji virus , ne iskljucivo korona. Ali celokupna strucna medicicinska javnost je godinama potpuno neobaveštena o ovoj bolesti , zatvarajući oči pred patnjama pacijenata, stigmatizući ih i uporno odbijajući da se informišu sta svetska medicina zna o bolesti (koja je preteška.) Nema to veze sa depresijom i anksioznošću
del toro
Zanimljivo da nisu spomenuli i marketinsku agenciju kao sponzora projekta.
Katica
Red bi bio da i nasi dobiju pare da sprovedu studiju. Zasto samo njihovi da dobijaju pare? Imamo i mi strucnjake za nacionalne studije.
Srboljubomir
Gospodjo @Katica, vi sigurno placate premalo racuna. I sta vam to dodje nasi/njihovi? Sto se mene tice nijedni nisu moji. Iznad svega, od koga vi mislite da ce ova prelepa ekipa da dobije pare za tu svoju nazovi studiju?
Ljubomir Ćulibrk
Mislite na masovnu histeriju zvanu Covid 19 !?
Milan...
Nacionalna studija o uticaju COVIDA na psihu je veoma potrebna, i dolazi u pravi čas. Posle realizacije projekta javnost treba podrobno obavestiti o rezultatima istraživanja. Dodao bih samo to da, budući da se radi i o socijalnom kontekstu duševnih bolesti i neuroza u vreme pandemije, u timu bi trebalo da učestvuje i sociolog odnosno više sociologa koji se bave socijalnom patologijom kao posebnom sociološkom disciplinom.
Бранислав Станојловић
Пре свега Milane треба писати ћирилицом, а са бригом Православног свештеника о ДУШИ нема потребе са се бринемо о "психи" (што је у ствари грчки ДУША). Какве "нације", какве "неурозе", какви "социолози", какав "социјализам", какви бакрачи?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.