Zaboravljeni fabrički bazen sa termalnom vodom

SUBOTICA – U velikim halama, uz zaglušujuću buku mnogih razboja čiji čunjevi neprestano udaraju ostavljajući za sobom prozračnu čipku, kao jedan od najlepših ukrasa, nagnuti nad mašinama i neprestano zauzetim rukama – moguće je samo pretpostaviti da u nekadašnjoj fabrici pozamanterije nije bilo lako raditi. Ipak u takvom ambijentu s početka 20 veka, postojala je oaza – prvi pravi otvoreni bazen sa termalnom vodom koji su koristili radnici.

Fabrika se zvala Akcionarsko društvo „Nonenberg i Šodere”, koje je u Subotici osnovano 1929. godine ukazom Ministarstva trgovine i industrije. Vlastita imena iz naziva – u stvari je u pitanju najpoznatija nemačka fabrika čipke i traka. Nju zajedno sa ovdašnjom Opštom privrednom bankom i nekoliko uglednih privrednika ovde osnivaju, a osnovni kapital vredeo je dva miliona dinara. Većina deonica ipak je u rukama subotičkih krupnih kapitalista, piše istoričar Stevan Mačković u svojoj knjizi „Industrija i industrijalci Subotice 1918–1941”.

Fabrika se nalazila u prostoru nekadašnje austrougarske kasarne, a unutar nje postojao je vatrogasni bazen. „Prema onome što smo mi pronašli u podacima, bazen je za potrebe vojske i vatrogasaca postojao i pre fabrike, a pretpostavljamo da su stepenice, kao i mlaznica, kasnije dodate. Iz ove mlaznice tekla je termalna voda. Mi pretpostavljamo da cevi koje izlaze iz zemlje upravo vode i do te žile termalne vode, ali nikada više to niko nije ispitivao”, govori za „Politiku” Dušan Ivić, direktor fabrike „Mladost”, kako je fabrika čipke dobila naziv nakon Drugog svetskog rata.

Bazen je dimenzija oko 15 sa šest metara, duž njegovog ruba postoji mali ispust za sedenje, dubine je oko metar i po sa blagim nagibom. Za silazak u bazen napravljeno je polukružno dekorativno stepenište. Na suprotnom kraju je betonska „pečurka” iz koje je, kako se pretpostavlja, šikljala termalna voda, baš kao u danas popularnim velnesima.

Pored bazena je i mala tehnička kućica za njegovo održavanje i sve to i danas je vidljivo u dvorištu fabrike „Mladost”. Pouzdanih podataka o ovom prvom otvorenom bazenu u Subotici nema mnogo. U gradu koji toliko žudi za kupališnim prostorima, za ovaj prvi bazen gotovo se i ne zna. U vreme prosperitetnih sedamdesetih godina, nekoliko fabrika u gradu imalo je svoje radničke bazene, koje su posećivali i građani, ali tada je već gotovo prestao da se koristi ovaj u „Mladosti”, te Subotičani za njega ni ne znaju.

Radnici „Mladosti” sa kojima smo razgovarali kažu da samo oni čiji su roditelji ovde radili sećaju se da su kao deca dolazili ovamo na kupanje. Jedna od radnica nam je ispričala da su još krajem devedesetih puštali pomalo vode u bazen, sedeli kraj njega na pauzi i pili kafu. Još šezdesetih godina zabranjeno je kupanje u bazenu, ali jedna od starijih radnica nestašno dodaje da su se ipak još do devedesetih godina radnici, ali samo u drugoj i trećoj smeni, krišom kupali i plivali u bazenu.

Gotovo vek kasnije, u situaciji kada ni grad nema takvu mogućnost, setno zvuči da je postojao fabrički bazen sa termalnom vodom.