Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: DR TIJANA PRODANOVIĆ

Srbija ima nerealan broj doktorata

S obzirom na naš broj stanovnika i budžet koji se ulaže u nauku, u poslednjih 10 godina beleži se neverovatan i nepotreban porast onih s titulom dr, smatra novosadska profesorka astrofizike i popularna promotorka saznanja o svemiru
Тијана Продановић (Фотографије: Лична архива)

Da nije sledila želju da sazna kakvi su daleki svetovi izvan naše planete, uz ime Tijane Prodanović umesto doktor astrofizike, redovni profesor univerziteta i promotor nauke, danas bi pisalo psiholog ili inženjer. Bila je radoznalo dete čiji je omiljeni crtani film imao animirane junake, koji se pitaju šta je oko njihovog malog univerzuma; obožavala je knjigu „Hiljadu zašto hiljadu zato” i tek u gimnaziji saznala da u Beogradu postoji katedra za astronomiju.

Sve ovo, kada pogleda s vremenskom distancom, bili su znakovi pored puta za uspešnu karijeru. Neobičnu za svetske okvire, a kamoli za malu Srbiju. Postala je naučnik i predavač za svemir.

Prof. dr Tijana Prodanović slikovito, temeljno i s puno ljubavi dočarava šta sve čini naš i druge univerzume. To čini na radost najpre studenata Katedre za nuklearnu fiziku, Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde predaje, ali i đaka širom Srbije s kojima se često druži, istina sada zbog pandemije korone to ne radi uživo, ali – tu je internet.

Istraživački duh

Profesorka Tijana, ipak, priznaje da je teško da odgovori šta bi studirala da nije bilo Katedre za astrofiziku u Beogradu kada je birala indeks.

– Teško pitanje! U to vreme muzika mi je bila druga velika ljubav, što i dalje jeste. Možda bih se usudila da pođem tim putem, mada mislim da bi istraživački duh prevagnuo i da biste sada razgovarali s psihologom ili inženjerom.

Nakon osnovnih studija, na doktorsko usavršavanje otišla je u SAD gde je živela pet godina. Vratila se u domovinu i počela da radi na PMF-u, u rodnom gradu. Ubrzo naša sagovornica, koristeći usvojena znanja, ponajviše neformalni pristup u prezentaciji naučnih podataka, postaje jedno od prepoznatljivih lica domaće nauke širokoj javnosti. Veliki udeo u tome imalo je angažovanje u manifestaciji „Noć istraživača”.

Prethodnih meseci, kako su zbog pandemije obustavljeni susreti s mladom i odraslom publikom znatiželjnom da čuje što više o svemiru, profesorka Tijana prenosi znanje preko video-klipova na društvenim mrežama. O kosmosu i nauci pričala je i u epizodama televizijske serije „Svemir na zemlji” prethodnih meseci emitovanoj na RTV Vojvodina.

– Ne znam da li kod mene preovladava pedagoška crta u odnosu na naučničku, ali mi možda bolje ide – kaže uz osmeh i dodaje da je razlog u tome što naukom ne može da se bavi sama, u vakuumu, a promovisanjem može.

– Kada ste naučnik zavisite od drugih ljudi i sredstava, dok popularizaciju nauke mogu da radim samostalno. Bilo kada, bilo gde, s bilo čim – napominje.

Nauku i pedagogiju smatra usko povezanim, ali dodaje da dobar naučnik ne mora nužno da bude dobar pedagog, dok ako je dobar kao pedagog svaki naučnik će biti sigurno biti bolji u nauci:

– Kad pokušavate nekom nešto da objasnite, postoji više načina. Morate da nađete pravi. Da biste to umeli, morate razumeti suštinu problema, kako taj problem izgleda sa svih strana i ta sposobnost je ključna za istraživački rad i daje najbolje naučnike.

Priznaje da je neformalni pristup u prenošenju znanja usvojila tokom boravka u SAD. Takođe, susret s kulturom preko okeana doneo je i lični šok da su svi ljubazni. Istovremeno je osećala nostalgiju, jer iako su svi raspoloženi za ćaskanje i nasmejani, Tijani je nedostajalo da kad ima loš dan ili je tužna to podeli s nekim. Ali u Americi nije poželjno biti neraspoložen.

Ono što je odmah usvojila od američkog načina razmišljanja bilo je u vezi s obrazovnim sistemom. Nastava i odnos profesora i studenata često je neformalan. Predavanja zanimljiva. Vrlo je bitno mišljenje studenta, jer predavači dobijaju ocene od njih (takva praksa je kod nas zaživela kasnije). Studenti imaju mogućnost izbora različitih aktivnosti. Ceni se kad je neko vredan, trudi se, konstantno radi. Na nastavu se redovno dolazi, nema kampanjskog rada, već se svakodnevno završavaju zadaci, prate predavanja, i to je garancija za prolaznu ocenu, dok se još više uči za ispit.

– U akademskom svetu poštuju ono što generalno neguju u poslovnom: bitno je da dobro radiš, a to ko si, odakle si, da li radiš u kancelariji, od kuće, noću, danju, nije bitno, dok god završavaš radne zadatke. Forma im nije toliko bitna koliko suština, dok je kod nas često obrnuto – podvlači prof. dr Tijana Prodanović.

Uz profesorski angažman ne odustaje ni od naučnog rada i, kako kaže, danas se u Srbiji može baviti naukom, ali je pitanje na kom nivou.

– Uvek sve može, kao što možete da kupite cipele za 200 dinara, ali i za 2.000 evra. Istraživačima, koji su u praktičnim oblastima, potrebna je laboratorijska oprema, sirovine, potrošni materijali, tako da su u većem problemu od onih koji su se odlučili za neke teorijske oblasti. Nas, teoretičare, ograničava trenutna izolacija. Bavljenje naukom se načelno podržava, ali postoji puno stvari koje otežavaju rad naučnika – primećuje Tijana.

Svesna je da je budžet za nauku u našoj zemlji mali, da ne može biti veći s obzirom na ekonomske prilike, ali veći problem nastaje zbog načina njegove raspodele. Primećuje prisutan socijalni princip: svima pomalo, kako niko ne bi ostao bez posla.

– A nauka u svetu je vrlo kompetitivna i tako treba da bude. Jeste tužno kad se ne dobije posao, ali to je realnost. Pogledajte samo broj doktorata u poslednjih 10 godina. Neverovatan porast. To nije održivo, nije potrebno! S obzirom na naš broj stanovnika, na veličinu sredstava koja se ulažu u nauku, broj doktorata i istraživača jednostavno nije realan – smatra naša sagovornica.

Kriza naučne pismenosti

Naše podneblje iznedrilo je jednog Teslu, Pupina, Milankovića. U brojnim laboratorijama širom sveta rade naši uspešni naučnici na aktuelnim i važnim svetskim projektima. S druge strane, uz hiperprodukciju doktora nauka svih oblasti, u društvu, čini se, vlada kriza naučne pismenosti. Vodimo polemiku da li virus korona postoji, da li su vakcine potrebne i slične teme. U čemu je problem?

– Naučna pismenost se kod nas popravlja, ali i dalje mora planski da se radi na naučnom opismenjavanju što je kako nas, tako i druge u svetu pandemija opomenula. Jer, svedočimo velikom broju ljudi koji negiraju postojanje virusa, negiraju zaštitne mere. Nauka je globalno u krizi zbog gubitka autoriteta. Sve je više pseudonauke na internetu. Način da se to prevaziđe isti je kao i prilikom rešavanja bilo kog problema. Konstatovati problem; napraviti plan za rešavanje i sprovoditi rešenje. Nažalost, trenutno smo na nivou sporadičnih akcija, pojedinih naučnika, stručnjaka koji, kao i ja, iz lične želje, pričaju o nekim temama i stvarima, bez sistemske podrške. To nije dovoljno, samo je flasterčić na ranu koja prilično krvari – ukazuje na problem naša sagovornica.

Deci je važno približiti nauku na zanimljiv način – detalj s manifestacije „Noć istraživača” (Foto: A. Vasiljević)

Slobodno vreme Novosađanka posvećena nauci, radu sa studentima i onima koji su opčinjeni svemirom provodi u krugu najbližih – porodice i prijatelja, koji imaju pozitivan stav prema nauci i neguju kritičku misao. To je, otkriva, njen mali mehur.

Baš zato što je profesionalno u prirodnim naukama, u trenucima dokolice najviše voli da se posveti nečemu drugačijem: muzici, umetnosti, temama iz domena društvenih nauka.

Odrasla na Limanu

Tijana je Novosađanka koja je zbog školovanja i usavršavanja jedan deo života provela van rodnog grada. Najpre u obližnjem Beogradu, a potom u Ilinoisu u SAD. Vratila se, ipak, gradu u kome je rođena. Šta u njemu najviše voli i na koja mesta obavezno odvodi goste iz inostranstva kada dolaze u Srbiju?
– Liman, definitivno. Tu sam odrasla, tu živim. Strancima najčešće pričam o spoju različitih kultura, uticaja. Obavezno idemo do Dunava, na Petrovaradinsku tvrđavu i naravno na dobru lokalnu hranu.

Tiktok kao obrazovni kanal

Od trenutka kada su se pojavile do današnjeg masovnog prisustva, odnos prema društvenim mrežama kao potencijalnim kanalima edukacije pod stalnom je lupom. Dr Prodanović, međutim, „Fejsbuk”, „Instagram”, „Tviter” i sada „Tiktok”, platformu posebno popularnu kod mlađih osoba, vidi kao izuzetno korisne mreže.

– Odnedavno sam se upustila u vode „Tiktoka” i prilično sam oduševljena. Smatram da je ova mreža trenutno najbolja za promociju nauke i tek uzima maha. Svi koji se bave edukacijom trebalo bi da iskoriste ovu platformu. Nema tu samo plesa, pesme, izazova, sadržaja za decu. Ima na njoj korisnika pa i najmlađih, željnih kvalitetnih edukativnih sadržaja i zato ne treba to propustiti kao način da se dođe do njih i širi znanje – kaže naša sagovornica.

Teorije zavere

U medijima i na društvenim mrežama bujaju teorije zavere. Sumnja se u postojanje virusa korona, mnogi polemišu da li je Zemlja lopta ili ravna ploča, odbija se vakcinacija.

 – U tome je suština problema: nauka i naučnici su izgubili autoritet i zato se suočavamo s ovakvim pitanjima. Teoretičara zavere je bilo uvek, u približno istom procentu kao i sada. Danas oni imaju internet kao platformu, na kojoj šire ideje i predstavljaju svoje „dokaze” većem broju ljudi, na prijemčiviji način nego što mi naučnici radimo. Zemlja je sfernog oblika, a ne ravna ploča. Još stari Grci su to dokazali, samo što mi naučnici moramo biti svesni da poverenje ljudi u naučne tvrdnje više nije zagarantovano našim titulama. Poverenjem i autoritetom moramo to da potvrđujemo – podseća dr Tijana Prodanović.

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Андрија
Није проблем велики број доктора, проблем је у фалсификовању диплома, фалсификовању студирања. Ако би сви постојећи доктори имали праву диплому која долази из правих студија а да студије није измишљене или да докторски рад није прекопиран не би било проблема. Ради се о проблему контроле квалитета студија и докторирања односно докторске дисертације. Ако би сви доктори били чисти по том питању, онда њихов број не би представљао проблем. Такође приватни факултети имају нижи ниво контроле код нас.
ivana
Srbija nema dovoljan budzet za nauku i nema dovoljan broj naucnika po glavi stanovnika i nema socijalnu sigurnost za mlade naucnike. Nemojte mesati doktorate kupljene i stecene ko zna gde i kako sa pravim doktoratima i onda terati mlade doktore nauka iz zemlje, a sve samo zato da biste, prividno se boreci za nauku, a zapravo za dodatnu zaradu fakulteta od samofinansirajucih studenata, izdejstvovali broj doktoranata na budzetu. Treba vratiti socijalni princip,jer cemo tako spreciti odliv mozgova.
Darko
Doktoranti bi trebalo da budu samo njih nekoliko najboljih u svakoj generaciji.
Cika LJuba
Jeste li citali Nusica?
Lili Vu
Ma NARODE.... posle MEGATRENDA itd....... niko vise na ovoj planeti NE VERUJE NASIM DR TITULAMA !!! Na zapadu svi traze ponovne ispite !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.