Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: OD JERUSALIMA DO SINAJA

Sva vrata za Srbe otvorena

Tokom 30 dana boravka u Svetoj zemlji s radošću su nas uvodili u manastirske riznice i pokazivali najvrednije relikvije i dragocenosti
Поглед на стари Јерусалим (Фотографије Небојша Јанковић)

Biti trideset i nešto dana u Svetoj zemlji je blagodatna sreća. Bilo je to poklonjenje svetim mestima gde je živeo, stradao i vaskrsao naš Gospod Isus Hristos – u Jerusalimu, Vitlejemu, Nazaretu, Judejskoj pustinji i Sinajskoj gori.

Kada dođete u Svetu zemlju, u Jerusalim, centar svetskih religija, videćete mnoštvo različitosti, življenje starog i novog. Naoružane Jevreje do zuba, policajce i vojnike, čak i civile s dugim cevima. Zašto je tako, jasno je kada se zna da je Bliski istok prepoznatljiv po terorizmu, kukavički postavljenim eksplozivima. Zato stranac, šetajući uskim ulicama starog Jerusalima u početku oseća nelagodnost, ali kasnije u susretu sa svetinjama strah – iščezava.

Verska povezanost Srba sa Svetom zemljom ima svoju blistavu istoriju od Svetog Save i Nemanjića, dinastije Branković i sultanije Mare – koji su u zlatu pomagali obnavljanje i podizanje crkava i manastira – do današnjih dana i savremenih srpskih hodočasnika. Dakle, na hiljade Srba godišnje poseti Svetu zemlju. U svim svetinjama vrata su nam širom otvorena i s radošću nas uvode u manastirske riznice i pritom pokazuju najvrednije relikvije i dragocenosti.

Jerusalimska ulica

Tri dana duhovnog nadahnuća

Jerusalimske zidine podsećaju na zidine Smederevske tvrđave. Simbol su prošlosti i duhovne moći koja i danas traje. Sve po redu, najpre smo posetili Crkvu Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista, Golgotu, Kamen pomazanja i Hristov grob. Na noćnoj liturgiji, a nakon ispovesti, skoro da smo se svi pričestili.

Na Sionskoj gori, a kod nas u Srbiji Sremski Karlovci su naš nebeski Sion, posetili smo Gornju sobu (mesto Tajne večere Hrista i apostola, zove se još Srpska soba), a koju je otkupio naš sveti Sava. Svetitelj je potom sagradio i manastir Svetog Jovana Bogoslova (pisca „Otkrivenja” koje se danas mnogo čita jer postoji shvatanje da živimo poslednja vremena koja upravo opisuje ova knjiga Svetog pisma). Posetili smo Zid plača, a kasnije i Vitlejem (pod upravom je Palestinaca) i Hram Hristovog rođenja.

Manastir Svetog Save Osvećenog nalazi se u Judejskoj pustinji, između Vitlejema i Mrtvog mora. Ovde monasi žive već 1.500 godina i izgleda kao da je ostalo isto. Nema struje, a u sumrak se pale petrolejke. Nema vodovoda, za piće se koristi flaširana voda ili voda iz jednog omanjeg bunara iz petog veka. Za pranje se koristi kišnica. Jede se jedanput dnevno, uglavnom čorbica od povrća i voća, a za praznik riba i pola čašice crnog vina. Molitva traje od ponoći do zore, a popodne od 17 do 20 časova. U manastir ne ulaze žene.

Manastir Svetog Save Osvećenog

Boravili smo tri dana u manastiru. Nismo u potpunosti poštovali manastirski tipik, jer smo imali blagoslov da iz ranca koristimo našu hranu (isključivo posnu) i tako smo imali dva obroka dnevno. Spavali smo, u krevetima na sprat, u pećini koja je adaptirana u veliku sobu za spavanje. Bez prozora, s metalnim vratima i mrežom. Noću smo bili na molitvi i čitali imena vernika za duhovno i telesno zdravlje na srpskom, ruskom i engleskom, a pravoslavni Arapi čitali su imena na arapskom jeziku. Posle molitve spavali smo, a potom van manastira obilazili mnogobrojne pećine u kojima su živeli monasi podvižnici.

Sveti Sava Osvećeni (438–532) ostavio je zaveštanje da se posle njegove smrti jednom princu, kada bude došao u manastir, preda njegov štap i Bogorodičine ikone. Naš Sveti Sava je bio taj princ, a ovo se dogodilo 700 godina posle smrti sveca. Takođe, srpski monasi su upravljali ovim manastirom 130 godina, tokom 16. i prvih decenija 17. veka.

U Judejskoj pustinji, u kanjonu Vadi Kelt, visoko na liticama nalazi se manastir Svetog Georgija Hozevita. Od našeg mesta polaska udaljen je oko sedam kilometara. Prema manastiru, prateći kanjon i stazice, pošli smo pešice. Na delu puta preprečila nam se nabujala rečica Vadi Kelt, na čijoj su se obali igrala deca iz obližnjeg beduinskog sela. Čim su nas videla, počela su da nam prave prelaz preko rečice nabacajući poveće kamenje. Nisu uspela da nam naprave stazu, izuli smo se i pregazili potok, a oni su od nas zaradili nekoliko desetina dolara.

Isposnik Blaža u pustinji

Stazice su nas potom dovele do pećine, nalik gnezdu na litici, u kojoj živi jedan isposnik Blaža, Srbin iz Makedonije, inače iskušenik u manastiru Hozevita. Ovde već desetak godina vodi usamljeni život u molitvi. Retko kome otvara svoju isposnicu. Naravno, nama je otvorio i pola sata govorio o duhovnom životu.

Manastir Svete Katarine (Sinaj)

Dva dana smo proveli u manastiru Svete Katarine na Sinaju, koji se nalazi na 1.300 metara nadmorske visine. I ovim manastirom su nekada Srbi upravljali i bogato ga darivali, pre svih, opet naš Sveti Sava. Zbog terorista, manastir čuvaju naoružani beduini. Prvog dana bili smo na Svetoj liturgiji i obišli Nesagorivu kupinu. Sutradan, ujutro, oko pola dva, pošli smo na vrh Sinaja – tamo gde je Mojsije od Boga dobio kamene ploče s Deset zapovesti. Manje hrabri su ostali u manastiru, a u povećoj grupi bilo je nas Srba, Rusa i Grka. Vodiči su nam bili beduini. Imali smo oružanu pratnju i strogu zabranu da se ne izdvajamo iz grupe, a ko nije mogao da izdrži uspon, za prevoz je koristio kamilu (cena je 15 dolara). Usput smo imali kratke pauze, da predahnemo i popijemo čaj, kafu ili neki drugi napitak. Penjanje je bilo vrlo naporno. Pre izlaska sunca, oko pola pet ujutru, bili smo na vrhu Sinaja (2.225 metara), na čijem vrhu su pravoslavna crkva i omanja džamija. Osim nas pravoslavaca bilo je i nekoliko desetina Arapa muslimanske vere. Oko pet sati pojavilo se prvo rumenilo sunca, a s vrha se pružao beskrajan pogled na obližnje planine.

Ko greši, odmah plaća

U manastiru Svetog Save Osvećenog strogo je zabranjeno fotografisanje. Ipak, jedan od nas krišom je fotografisao mošti Svetog Save Osvećenog, koje se nalaze u staklenom kivotu (njegovo telo je očuvano). Sutradan, kada mu se foto-aparat pokvario – „sam od sebe”, shvatio je svoju grešku i sve nam ispričao.

Rađanje sunca na vrhu (Sinaj)

Srpski jezik se čuje

Tokom našeg boravka u manastiru Svetog Save Osvećenog boravio je i arhiepiskop katarski Makarije, inače Grk po nacionalnosti. Kada smo čuli da on s jednim od nas tečno govori srpski, mi ga pohvalimo da lepo govori naš jezik, a on nama kaže: „Ma, nije valjda.” Kasnije nam je rekao da je studirao bogosloviju u Beogradu.

Na litici

Na putu za manastir Hozevita sreli smo stado koza, na čelu je bio beduin, iza njegova unuka. Iako je reč o kanjonu i strmim liticama, i znajući da spretne koze lako idu takvim putem, začudili smo se da to isto može i devojčica stara jedva pet godina. Pitali smo se ko od nas bi smeo da pusti dete blizu litice i dubine pedesetak metara, da li bi naše dete bilo tako vešto da se slobodno kreće po ivici kanjona. Njen deda je sve vreme bio spokojan i netremice gledao u nas.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.