Četvrtak, 29.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODLAZAK MILENE JEFTIĆ NIČEVE KOSTIĆ

Uvek se vraćala rodnom Banatu

Sa podjednakom ozbiljnošću svoj umetnički rukopis ispisivala je kako u slikarstvu, tako i u kostimografiji i kreiranju lutaka
(Фото: Архива куће легата)

Milena Jeftić Ničeva Kostić, slikar, kostimograf i scenograf, preminula je preksinoć u Beogradu ostavivši za sobom bogati umetnički opus. Svojim izmaštanim kostimima, scenografijama i lutkama ova jedinstvena umetnica dala je poseban pečat scenskoj iluziji, pokazavši koliko je tanana linija između likovnog i pozorišnog stvaralaštva.

Rođena 1943. godine u Tomaševcu, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je završila postdiplomske studije na odseku za scenski kostim. Svoje legate za života Milena Jeftić Ničeva Kostić zaveštala je Galeriji Matice srpske i Kući legata, kojoj je 2006. godine poklonila svojih 30 originalnih radova, a pre nekoliko meseci i stan-atelje, u kojem je živela i stvarala.

Multimedijalnost ove umetnice ogleda se u njenom dugogodišnjem radu, u kojem je sa podjednakom ozbiljnošću svoj umetnički rukopis ispisivala kako u slikarstvu tako i u kostimografiji i kreiranju lutaka. Lutkarskim iluzijama počela je da se bavi davne 1969. u Malom pozorištu „Duško Radović”, ostvaviši za sobom brojne kreacije kojima se posebno radovala najmlađa publika.

– Slike liče na lutke, lutke na slike. To se posebno primećuje kod mojih radova iz ciklusa „Bele slike” u kojem su zastupljene figure sa fizionomijama bez puno crta, sa dečjim rukopisom, jer sam tu „belu” fazu radila na osnovu sećanja iz detinjstva, lutke su imale primitivnu formu obrađene u ,,zakrpama” tople i veoma su radovale decu. Sa druge strane, kada sam radila ciklus „Cvetanje”, u isto vreme sam kreirala kostime za „Fausta” u režiji Mire Erceg u Narodnom pozorištu u Beogradu, tako da sam Margaretine haljine pravila od svilenih margareta, pa se pozorišni kostim, kao logičan sled povezao sa slikama iz ciklusa „Cvetanje”. Nekako paralelno, radila sam i predstavu „Pobuna lutaka” u pozorištu „Boško Buha”, u kojoj sam scensko odelo za dva patuljka rešila cvetnim aranžmanima na haljinama, kapama – govorila je u jednom od retkih intervjua za „Politiku” Milena Jeftić Ničeva Kostić koja je zazirala od javnih nastupa i medijske pažnje.

 U svojim radovima ova darovita umetnica uvek se vraćala rodnom Banatu odakle je, kako je govorila, hranila kreativnu i životnu energiju.

– Naravno da kroz svoje radove pričamo o sebi, jer sami sebe najbolje i poznajemo. Ne izmišljam ništa što nije ovozemaljsko, ili viđeno. Radim ono što vidim svojim očima, i što je ostalo u mom sećanju, u ovom slučaju u pitanju su oranice koje vidim svaki put kada idem u Tomaševac, a i kada ne boravim tamo stalno su mi u podsvesti ti motivi –govorila je.

Milena Jeftić Ničeva Kostić gradila je svoju karijeru ne robujući formama, predrasudama, obaveznim proporcijama, modi, tehnici... Pozorišni reditelji i te kako su voleli da sarađuju sa ovom specifičnom autorkom, koja je nažalost godinama unazad odbijala da radi kostime.

– Scensko odelo se više ne razlikuje od svakodnevnog života. Zato sam i otišla iz pozorišta, jer je kostim savremen, muškarci nose odela, žene haljine, ali je sve konfekcijsko i bez emocije, bez lepote. Osušeno, bez mašte! Otišla sam jer nemam šta da izmaštam. Pozorišni kostim mora da govori o delu, ulozi, epohi, a savremeni kostim je postao neka vrsta tendencije sporta i kiča. Kič može i da uveseli, ali glumci na sceni uglavnom nose trenerke i patike, svečane ili ne, u svim varijantama. Više nema autentičnog odela, verovatno zato što mali narod želi da se poistoveti sa većim narodima. Gledaju preko granice, internet ne ispuštaju iz ruke. I ranije su se naše žene odevale u Beču, Pešti, nikad nismo imali autentičnog kreatora. Čitava moda se diktira iz jednog centra, a zavisi ko to kako obrađuje – govorila je Milena Jeftić Ničeva Kostić, izražavajući posebno žaljenje što je lutkarstvo u Srbiji na margini i što mu se ne pridaje značaj kakav ima u zemljama u okruženju.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Arsenije Jovanović
Nezamenljiva, neuporediva, neprepoznata kao najdarovitija među kostimofkinjama, razbacana u životu i u poslu pa je svoj slikarski dar tek delimično iskoristila, moja pozorišna najbolja saradnica, njeni kostimi za predstavu Makbet u Narodnom pozorištu mogli bi biti pseban mali muzej sa stalnom postavkom, neka Milena traje kao stalna postavka naše likovne umetnosti ...
Zorka Papadopolos
Juce posetih muzej Cepter. Rastuzio me je utisak, da su nasi umetnici uglavnom vredno pratili vodece svetske umetnicke tendencije. A onda se setih neobicne Milene Niceve. I stize vest...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.