Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od života među oblacima do berze u Beogradu

Arhitekta Dalija Ahmed iz Egipta zaposlila se u Dubaiju u jednoj od najvećih svetskih avio-kompanija, upoznala budućeg muža, srpske gore list, ali je zbog pandemije posle 17 godina rada dobila otkaz. Sada živi i radi u Beogradu i regrutuje medicinsko osoblje sa Bliskog istoka
Далија Ахмед и Синиша Банда са децом (Лична архива)

Dok ispija kafu u svom omiljenom kafiću u Beogradu, četrdesetdvogodišnja Dalija Ahmed iz Egipta priseća se 2003. godine i momenta kada joj je posao u avijaciji promenio život.

– Kada sam se sa 23 godine iz Aleksandrije preselila u Dubai, nisam ni sanjala da ću jednog dana piti kafu i praviti prebranac u Beogradu – kroz smeh govori Dalija za „Politiku”.

Naime, kao svršeni student arhitekture, želela je da putuje i živi u inostranstvu, te se pridružila kompaniji „Emirejts”, sada najvećoj svetskoj avio-kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U isto vreme kofere za Dubai, ali u Beogradu, pakovao je Siniša Banda.

– Upoznali smo se na treningu za novi posao i vrlo brzo smo shvatili da delimo iste vrednosti i poglede na svet. Iz divnog prijateljstva rodila se ljubav koja traje već 18 godina – priča Dalija, pokazujući nam fotografije njihovih sinova, dvanaestogodišnjeg Džejdena i devetogodišnjeg Džuda.

Tokom sedamnaest godina u avijaciji, Dalija je uživala u putovanjima i specifičnom životnom stilu koji nosi posao među oblacima.

– Dolazim iz moderne egipatske porodice, tako da mi je upoznavanje novih kultura lično i profesionalno predstavljalo zadovoljstvo. Moja porodica je prihvatila mog muža kao svog i, zaista, Srbi i Egipćani imaju toliko toga zajedničkog, i jedni i drugi cenimo porodične vrednosti, prijateljstvo i tradiciju, uživamo u hrani i svakodnevnim ritualima – objašnjava lepa Dalija, čiji simpatični srpski govor privlači pažnju gostiju u kafiću.

Ipak, ono što joj je omogućilo posao u Beogradu nije poznavanje srpskog, nego upravo njenog maternjeg, arapskog jezika.

– Tri meseca po dolasku u Srbiju dobila sam posao u internacionalnoj kompaniji koja se bavi trgovinom na berzi i koja je tražila ljude koji govore arapski. Počela sam kao korisnička podrška i napredovala do pozicije menadžera za odnose s klijentima i zaista sam uživala u novom izazovu – objašnjava Dalija, koja je neposredno pre našeg razgovora potpisala ugovor za novi posao, ovog puta u nemačkoj kompaniji.

– Uskoro počinjem s treningom za internacionalnog regrutera medicinskog osoblja sa Bliskog istoka. Kompaniji je bila potrebna osoba koja govori arapski i koja ima iskustva u odnosima s ljudima i razvijanju novih talenata, što je veština koju sam usavršila radeći kao menadžer leta i trenirajući novo osoblje u avio-kompaniji – detaljna je Dalija.

Kako kaže naša sagovornica, ona i njena porodica nisu očekivali da će se seliti iz Dubaija, gde su imali organizovan život gotovo dve decenije.

– Kada je počela zdravstvena kriza, sve je delovalo kao film. Nisam ni pomišljala da ćemo i muž i ja ostati bez posla, pa smo tokom karantina pronašli način da uživamo u zajedništvu i svakodnevnim porodičnim aktivnostima, koje su nam zbog čestih putovanja do tada bile uskraćene – priseća se Dalija.

Dileme su, kako kaže, počele kada je suprug ostao bez posla, a ona nije znala da li će joj ugovor biti produžen ili ne.

– U momentu kada sam saznala da sam izgubila posao osim brige osetila sam i olakšanje. Do tada je sve izgledalo kao neki čudan i loš film kome se ne zna kraj, ali od tog momenta više nije bilo dileme. Mogli smo da stupimo u akciju i nastavimo dalje. Odlučili smo da se doselimo ovde i započnemo novo poglavlje – pojašnjava, dodajući da su se deca sjajno uklopila u novu sredinu i da su u školi prihvaćeni od strane drugara i nastavnika od prvog dana.

Iako prethodna godina i potpuni zaokret u karijeri nisu bili prijatni, dodaje, šira slika je ipak pozitivna.

– Kada radite u avijaciji, ograničeni ste godinama starosti. Sa pedeset bih verovatno izgubila posao, a bilo bi tada mnogo teže započeti nešto novo. Stil života internacionalne posade je fantastičan, ceo svet vam je na dlanu, tako da bih se teško odlučila da svojevoljno napustim sve to. Ovako sam bila prinuđena da iskoristim sve svoje veštine i talente, naučim nove stvari i krenem u drugom pravcu, uživajući u redovnom snu i dnevnim aktivnostima, što nisam mogla proteklih sedamnaest godina – pojašnjava.

U Srbiji joj se, osim supruga, najviše dopadaju hrana, kafa i vreme. Nedostaje joj more, ali, kako kaže, uživa u jednostavnom životu i smenama godišnjih doba i to je nešto što nije iskusila godinama. Volela bi da u Beogradu postoji arapski supermarket i više restorana arapske kuhinje.

– Ipak, moja svekrva Ankica je toliko dobra kuvarica koja sve to nadoknađuje. Ona je živela s nama u Dubaiju i mi sada živimo sa njom u Beogradu. Zahvaljujući njoj, nikada nisam brinula da li su mi bezbedna deca dok sam bila na putu – ističe Dalija, insistirajući da tradicionalni mit o sukobu svekrve i snahe u njenom slučaju nikako ne važi.

Siniša se pridružuje razgovoru, dodajući da su kao porodica postali jači i bliskiji, ali da im internacionalni stil života ipak nedostaje. On još uvek nije pronašao posao i nije siguran da li će porodica dugoročno ostati u Srbiji.

– Za sada prihvatamo situaciju i prilagođavamo joj se. Ipak, očekivao sam da će povratak biti bolji. Došli smo usred zime i pandemije i sve je nekako „ni na nebu ni na zemlji”, ne samo za nas nego i za sve druge – objašnjava on.

Smatra da kompanijama u Srbiji nedostaju profesionalnost, detalji i širina vidika. Kako smatra, strane kompanije traže jeftinu radnu snagu, a domaće kompanije ne prepoznaju potencijal naših ljudi koji su radili i živeli u svetu toliko dugo.

– Imam utisak da mogu da pružim mnogo, posle sedamnaest godina iskustva kao menadžer kabine u internacionalnoj kompaniji, ali za sada nisam dobio odgovarajuću šansu – objašnjava Siniša, pomešanih emocija, dodajući da ga, iako voli svoju zemlju, opšti nedostatak profesionalizma i brige za okolinu svakodnevno iritira.

Simpatični par se još uvek nije odlučio gde će ostariti i u kom pravcu će krenuti, ali svojim primerom pokazuju da se uz porodičnu ljubav i bliskost sve prepreke lakše prevazilaze i nijedan cilj nije nedostižan.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божа
Валда ће се коначно појавити у Београду камилино млеко, какво се продаје у супермаркетима у Абу Дабиу и Дубаиу.
Боривоје Банковић
Мени је ово тужно. Даш им најбоље године живота а онда те испљуну као сажвакану жвакаћу гуму. Проћи ће и ова криза, а Далију и Синишу неће позвати да се врате. Узеће нове младе људе, жељне успеха и напретка, спремне на ринтање и одрицање... до нове кризе. Што рече Никола Пашић: "Спаса нам нема, пропасти нећемо". Срећно, Далија и Синиша.
Rade
Arhitekta pa stujardesa. Arapski supermarket, kako to izgleda... Naravno da im je Srbija posle Dubajia samo privremeno sklonište. Pozdrav iz Rijada.
SamoSeobaSrbinaSpasava
Nedavno sam poslao CV jednoj firmi javljajuci se na oglas za pukog IT tehnicara iako sam bacelor apsolvent (mnogo vise od tehnicara -srednjoskolca). Odbijen sam uz podatak da je konkurisalo 178 osoba za to radno mesto. Ovde posla prosto nema dovoljno. Za drzavnu firmu mi traze 5000e za poziciju tehnicara. Nadu gubim i verovatno cu morati u Nemacku na gradjevinu. Kad vec mora da se fizikalise onda to neka bude tamo gde imas bar neka prava, platu i kasnije penziju
Gavran
Isti problem sam imao pre 50 godina. I otišao u Nemačku ali ne "na gradjevinu" nego u klimatizovani biro kao inženjer. I tebe će kao IT tehničara dočekati "ka' vladiku" i dobićeš deset puta veću platu nego kod nas. pusti ti ove naše "rodoljube". Sa devizama ćeš biti korisniji domovini nego oni sa svojim parolama.
Драган П.
Баш лепо. Сви би да буду менаџери по "интернационалним компанијама". Срећно с тим.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.