Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Zeleno vreme Evrope

Otkako je migraciona kriza potisnuta u drugi plan, ekološka pitanja otvorila su novi front borbe između liberala i desnice, a Zeleni su, kao nova nada političke levice i centra, dobili ulogu svojevrsnog antidota nacionalistima i populistima

Otkako je prosperitetni deo Evrope pitanje klimatskih promena i zagađenja postavio u vrh svojih prioriteta, partije Zelenih u nezadrživom usponu uzimaju glasove tradicionalnim strankama čija dominacija slabi.

Nekada radikalan, socijalno jednosmeran pokret je u poslednjoj deceniji ekološka pitanja sa margine ubacio u središte, drugim temama proširio polja svog dejstva i značajno doprineo seizmičkim pomeranjima na političkoj ploči kontinenta.

Otkako je migraciona kriza potisnuta u drugi plan, ekološka pitanja otvorila su novi front borbe između liberala i desnice, a Zeleni su, kao nova nada političke levice i centra, dobili ulogu svojevrsnog antidota nacionalistima i populistima.

U Evropskom parlamentu, u kome su prisutni od 1984, danas imaju gotovo deset odsto poslanika, što je uspon od 47 procenata. Ključno su doprineli da se zaustavi nalet desnih populista.

U Nemačkoj su na izborima za EP dobili 20 odsto glasova, u Francuskoj 13,5 odsto i postali najpopularnija stranka kod birača do 35 godina, u Britaniji su uzeli 12 procenata.

Svesni da ekološka pitanja ne mogu da se rešavaju unutar nacionalnih granica, Zeleni su prvi koji su, još februara 2004. u Rimu, formirali Evropsku zelenu partiju. Ostale političke federacije, koje su danas okupljene u EP, tek potom su sledile primer tadašnjeg okupljanja 34 nacionalne stranke Zelenih.

U parlamentu podeljenom na dve najveće formacije – centar desnicu i centar levicu – danas su Zeleni grupa koja utiče na svaku odluku, koja je ključno doprinela da novi blok krajnje desnice bude gurnut na četvrto mesto.

„Mi smo jaki u Evropskom parlamentu, ali ne preterujmo. Sa deset procenata dobijete uticaj, ali oni i dalje mogu da odluče da vladaju bez vas i to je ono što najčešće čine”, smatra Filip Lamberts, kopredsednik Zelenih u EP.

Da li to znači da je uticaj Zelenih precenjen, kako stalno pokušavaju da predstave evropski desničari kojima su Zeleni crvena krpa u koridi?

Njihov uspon je neporeciv. Računaju na to da danas sve stranke govore o ekologiji, ali drže da su oni original, a drugi kopije. I dok drugi prihvataju njihove agende, Zeleni proširuju sopstvene i polako se primiču političkom centru.

Da ih birači doživljavaju samo kao aktiviste, a ne kao ozbiljnu stranku, rezultat bi bio marginalan. A nije. Na lokalnim izborima po Evropi 2020. zabeležili su velike uspehe pa imaju gradonačelnike Liona, Strazbura, Marseja, Bordoa, Dablina, Ahena, Kelna, Bona... Njihovi bliski saveznici drže Barselonu, Budimpeštu i Varšavu. U Hrvatskoj su na najboljem putu da uzmu Zagreb i načine prvi ozbiljan prodor na jugoistoku Evrope.

Danas su kao manjinski partneri u nacionalnim vladama Austrije, Belgije, Crne Gore, Finske, Luksemburga, Republike Irske, Severne Makedonije i Švedske i sede na sednicama kabineta pet članica EU.

Liderka nemačkih Zelenih Analena Baerbok nudi generacijske promene i u trci za mesto novog kancelara posle povlačenja Angele Merkel je u značajnoj prednosti u odnosu na kandidata vladajućih konzervativaca iz CDU–CSU Armina Lašeta i još ozbiljnijoj prema kandidatu socijaldemokrata Olafa Šolca. Zeleni su već u vladama pokrajina Hese i Baden-Virtenberg.

Tradicionalni partneri Zelenih, poput socijaldemokrata, širom Evrope dugo su bili na silaznoj liniji, pa su nastale i zeleno-crne koalicije: nekada radikalni aktivisti pragmatski su se okrenuli saradnji i sa strankama centra desnice, ali uvek uz uslov da se prihvate njihove agende koje uključuju biotehnologiju i klimatski neutralnu infrastrukturu.

Uspesi socijaldemokrata u Španiji i po skandinavskim zemljama ulivaju centru levici novi optimizam koji bi Zelene vratio njihovom prirodnom habitatu i – imajući u vidu značaj ekoloških pitanja u razvijenim ekonomijama – Zelenima dao ulogu koju je nekada imala socijaldemokratija.

Pod njihovim pritiskom Evropska unija je najavila „Zeleni dogovor” po kome bi EU do 2050. trebalo da bude oslobođena štetnih emisija ugljen dioksida i da blizu trećine svojih fondova potroši na borbu protiv klimatskih promena i zaštitu čovekove sredine.

Novi pragmatizam Zelenih, svojevrsna mešavina aktivnosti civilnih društava i etabliranih partija, očigledno ima odziv, mada su neke njihove odluke neočekivane. Poput podrške zabrani nošenja islamskih pokrivki za glave muslimanki u školama Austrije, ili protivljenja troškovima koje je EU izdvojila za borbu protiv pandemije.

Najveći problem Zelenih je što su i dalje evropski severozapadni fenomen gde očito lakše šire novu svest o svakodnevnom životu: šta jesti, kako se obući, kako putovati, kako se grejati. U južnoj, centralnoj i istočnoj Evropi fokus je na ekonomiji i zapošljavanju.

Iako je Budimpešta dobila zelenog gradonačelnika, na istoku kontinenta njihova agenda ne zanima mnogo ni političare ni građane. Gvozdena zavesa kontinentalnih podela živi u nekoj transformisanoj formi.

Poljska nije za Brisel poslala nijednog zelenog zakonodavca, a zajedno sa Estonijom, Mađarskom i Republikom Češkom pokušavala je da blokira evropski „Zeleni dogovor”.

Ipak, u zemljama koje ne poznaju istorijske legate borbe protiv nuklearnih elektrana, što je bila odskočna daska Zelenih, stvari se polako menjaju. Zeleni najveću podršku imaju među mlađim, univerzitetski obrazovanim profesionalcima.

U Srbiji su to upravo oni koji najviše napuštaju zemlju, ali srećom ih zamenjuju obični ljudi koji sve teže dišu, kojima preti da ostanu bez vode za piće i navodnjavanje, kojima će oduzeti kuće i zemlju radi rizičnih tehnoloških postupaka iskopavanja retkog metala.

U Italiji, kao i u Španiji, mogli bi da naprave značajan uspeh na evropskim izborima 2024. No, glavna uporišta i dalje ostaju Nemačka i Francuska koje bi mogle da ispune želju da se Zeleni u narednom sastavu Evropskog parlamenta broji trostrukom cifrom.

Pandemija je pokazala koliko su neophodne promene u politici. Pandemija će proći, a ključna klimatska i ekološka pitanja sa agende Zelenih ostaju. „Socio-ekološka transformacija” je neizbežna. Zeleno vreme Evrope se približava.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан...
Код еколошких покрета битно је уочити њихов критички став према индустријском друштву, при чему је најважнији аспект те критике онај који захвата суштину друштвених односа, указивањем да они воде не само краху тог друштва већ и могућој катаклизми човечанства. У тој димензији еколошки покрети указују на суштину друштвених односа, а не само на проблем заштите природе. Стога еколошка проблематика постаје политичка проблематика, а еколошки покрети теже да постану и политички покрети.
Deus
Zeleni pokreti su najobicnija podvala. U pitanju su u sustini levicarske agende koje su takodje vid manipulacije drustvom. Levicari nam uvek prodaju pricu kako nam je drzava neprijatelj a desnicari kako nam je neprijatelj negde preko granice. I jedna i druga agenda na Zapadu sluze za homogenizaciju etnicki sve sarolikijeg drustva radi njegove kontole.
Sasa Trajkovic
Европа је одавно требало да поцрвени од стида али како су морал и етика одавно прогнане са запада као нешто ДЕ моде... Зелена агенда је само прање савести али и много више од тога то није питање само еклологије већ и економије... да појасним Кинеска и Руска технологија се проглашавају за "прљавом" и самим тим непожељна дакле није конкуретна западној... друго Европа је у кризи морала и идентитета нема више политичких идеја које они нису компромитовали... сада друштво треба хомогенизовати.
ObicnaBaba
Ume li neko da izracuna po drzavama KOLIKO KO u procentima ucestvuje u zagadjenju zivotne sredine i da to LEPO OBJAVI SVETU pa da se onda vidi KOGA cemo da pritiskamo. Ovako GALAMA oko zagadjenja je SAMO jos jedno sredstvo da se zagorcava zivot malim drzavama celog sveta. NAMA prete zatvaranjem termolekrtana a ONI NEMILICE RASIPNICKI trose energiju i stvaraju nevidjene kolicine otpada od obicnog djubreta do radioaktivnog otpada.
Бен
Градоначелник Франкфурта је “Зелени” град тешке индустрије који загађује као цијела СРБИЈА.Холанђани возе бицикло па ипак по глави становника загађују заједничку атмосферу три пута више него Срби.Излазност на последњим градским изборима у Француској гдје су “зелени” освојили неколико великих градова је 30% па се доводи у питање легитимитет тих избора.Зелена прича је актуелна да се не говори галопирајућем порасту криминала,исламског фундаментализма ,50милиона незапослених пост ковид итд

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.