Za pet dana na biciklu pređu 600 kilometara

Jure prestoničkim ulicama na biciklima i motorima, a srećemo ih i u vozilima javnog gradskog prevoza. Kockasti izotermički rančevi koje nose na leđima kriju sasvim obične ljudske priče o tome kako su baš oni postali dostavljači hrane.

U trenutku kada se svet suočio sa pandemijom virusa korona, u martu prošle godine, među onima koji su se našli na prinudnom odsustvu sa minimalnom zaradom bio je i Aleksandar Zečević. Tada se zaposlio kao dostavljač u firmi „Glovo”, a tokom svoje kratke dostavljačke karijere promenio je nekoliko prevoznih sredstava.

– Počeo sam na električnom biciklu koji sam iznajmio od poslodavca. Dešavalo se da me uhvati kiša, čak i da mi na kiši pukne guma. Bilo je to zanimljivo iskustvo i za pet dana prešao sam oko 600 kilometara i oslabio pet kilograma – kaže Zečević za naš list. Uz iskusnijeg kolegu koji je dostavljao porudžbine automobilom, savladao je tajne ovog posla: od korišćenja aplikacije koja je neophodna svakom dostavljaču, preuzimanja robe, dostavljanja porudžbina, pa sve do odnosa sa mušterijama.

Korisnici ocenjuju dostavljače, a one koji imaju najbolje ocene, prema njegovim rečima, poslodavci nagrađuju. Radno vreme je fleksibilno, a kako smatra, ovaj posao omogućava i ljudima bez radnog iskustva da se zaposle. Među dostavljačima postoje oni koji posao obavljaju pešice ili tako što koriste javni prevoz. Za termo-torbu i alternativnu bateriju, kaže, dostavljačima se od plate odbija šest hiljada dinara, a nakon prestanka radnog odnosa, mogu da zadrže opremu.

– Za naše uslove zarada je sasvim dobra. Onaj ko radi šest dana nedeljno, osam sati dnevno, može da zaradi između 1.000 i 1.200 evra mesečno. Zarada zavisi i od prevoznog sredstva, jer sami plaćamo održavanje – napominje naš sagovornik i na osnovu ličnog iskustva tvrdi da je skuter najisplativije sredstvo kada je ovaj posao u pitanju. U toku dana dostavljač najviše može da radi deset sati, napominje, u periodu od osam sati do jedan sat posle ponoći. Firma za koju je svojevremeno radio, kako kaže, ne bavi se isključivo dostavom hrane već funkcioniše kao kurirska služba. U doba korone ovaj posao je procvetao, a on smatra da je pred dostavljačkim platformama svetla budućnost, bez obzira na situaciju sa virusom korona.

– Ljudi su navikli na dostavu i verujem da će i kad sve ovo prođe nastaviti da poručuju hranu i razne druge potrepštine na kućnu adresu – ističe Zečević. Kao dostavljač, pozvonio je na vrata mnogih poznatih ličnosti, ali je jedino Borisa Malagurskog zamolio da se fotografiše s njim. Među njegovim kolegama bilo je ljudi dobi od 18 do 65 godina, Roma, ali i bivših muzičara.

Među dostavljačima postoje i oni koji u ovom poslu vide spoj lepog i korisnog. Jedan od njih je Aleksa Veličković, koji već dve godine radi za firmu „Volt”, a uz glumu, ples i plivanje, bavi se i biciklizmom.

– Radim šest sati dnevno. Ovo je moj izduvni ventil. Koliko se radi, toliko se i zaradi – kaže i dodaje da broj porudžbina zavisi od doba dana, kao i od vremenskih prilika. Među njegovima kolegama, priča, postoje ljudi koji se bave sasvim drugačijim poslovima. Njihovo radno vreme je od osam sati do 15 časova, a posle toga sedaju u automobil ili na motor, običan ili električni bicikl i „pretvaraju se” u dostavljače. Bakšiš, bonusi, ali i fleksibilno radno vreme čine ovaj posao sve više primamljivim i za devojke. O neprijatnim situacijama na terenu, kako kaže, slušao je iz druge ruke.

– Vodim se onom starom da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Dešavalo se da stignem ranije i slatko se ispričam sa mušterijom. Kada se radi o nama koji dostavljamo porudžbine na biciklima i motorima, problem su šine i klizavi pešački prelazi – napominje ovaj mladić. U ovom poslu, kako kaže, vrlo je važna koncentracija, ali i da dostavljač ne precenjuje svoje mogućnosti kada se radi o vožnji. Svestan je da njegove kolege i on ponekad nerviraju sugrađane zato što voze po trotoarima, ali to se dešava zato što ne postoje svuda trake za bicikliste, a vrlo je opasno da se uhvate ukoštac s automobilima.

Pokretni ugostiteljski objekti

Prema podacima Agencije za privredne registre preduzetnici su se tokom 2020. godine najviše odlučivali da pokrenu biznis registrovan za pretežnu delatnost pod šifrom: restorani i pokretni ugostiteljski objekti.

U minuloj godini registrovano je ukupno 29.810 novih preduzetničkih firmi, a njih 1.746 je iz oblasti dostave hrane i pokretnih ugostiteljskih objekata.