Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
LjUBITELjI PRIRODE

Za pticama traga, pa ih – crta

Slikar iz Vršca Javor Rašajski godinama istražuje ptičja staništa i vrste, a potom sve to objavljuje u knjigama
Јавор Рашајски (лево), патуљасти орао (Фотографије из архиве Ј. Рашајског)

Slikarstvo mu je osnovni posao, a ptice velika ljubav. Da bi ih video, a potom i nacrtao, pa sve to objavio u knjigama, vršački umetnik Javor Rašajski već godinama gazi sneg, vodu, blato, savlađujući močvare, proplanke, šume, dubodoline, planinske vrhove. Sve zbog – ptica.

Majstorski je crtač i veliki zaljubljenik u šumska prostranstva. U njegovom ateljeu dominiraju slike ptica, na policama su knjige, opet o pticama. Jedna od tih knjiga onomad se pojavila u izdanju novosadskog „Tiskog cveta”, a nosi naziv „Ptice Nacionalnog parka Tara”. Pre toga je među koricama sačuvao ptičije carstvo na Svetoj Gori, Vršačkim planinama, na Fruškoj gori, u Banatu.

Fazani i buljina

Mape ptičjih staništa

– O pticama sam objavio osam knjiga – ponosno će u razgovoru za „Magazin”. – Nema mesta gde su njihova staništa, značajni rezervati, a da ih nisam pohodio. Neka i više puta. Uradio sam i kartu o pticama Srbije, o tome gde živi svaka od 333 vrste, a koje se mogu videti.

Izuzetno je marljiv umetnik. Aktivno izlaže od 1980. godine. Do sada je uradio ili ilustrovao oko 80 knjiga od kojih su mnoge iz orintologije, što će reći nauke o pticama. Najveći deo vremena provodi u prirodi, na terenu. Sa slikarskim priborom na leđima traga za pticama, posmatra ih, crta, beležeći podatke o svakoj vrsti. Na Tari je, u poslednje dve decenije, uspeo da registruje 150 vrsta, saopštavajući istovremeno njihovu veličinu, stanište, migracije, procenu brojnosti, gde se i kako gnezde.

– Tekstovi u knjizi, kraj svake vrste ptica, u obliku su informacije koje se ne sreću u sličnim vodičima, s posebnim akcentom na trend populacije, procenu brojnosti, s lokacijama i ilustracijama – pokazuje svoje najnovije delo. – Da je bogatstvo Nacionalnog parka „Tara” veliko svedoči i podatak po kome gotovo polovina od ukupnog broja ptica u Srbiji obitava upravo u ovom kraju. Osim ptica, ovde ima i oko 1.156 biljnih vrsta, što je gotovo trećina ukupne flore Srbije.

Žutarica

Zna ovaj umetnik gotovo svaku stopu na Tari. I na drugim planinama. Naravno, sve zbog ptica. Nije mu teško da se pentra po kanjonima i klisurama, da čuje njihov poj, da ih vidi, a potom i nacrta. Mogao je i da ih fotografiše, ali je želeo da ih, rukom umetnika, ostavi u trajnoj uspomeni. Na dobrobit istraživača, nauke, ljubitelja prirode. Knjige koje je o tome objavio veliko su nacionalno blago. Njemu zahvaljujući, prvi put se pojavila precizna mapa s podacima gde i koje ptice žive na našem podneblju.

Dobitnik je mnogih priznanja, između ostalog i nagrade Rumunske akademije nauke i umetnosti. Živi na relaciji Vršac–Beograd, mada je ponajviše na terenu.

Tara kao raj

– Geografski položaj i nepristupačnost zbog specifične konfiguracije planine, pre svega kanjona, uvala i litica, najviše su doprineli da se očuvaju staništa i da opstane veći broj biljnih i životinjskih vrsta – prenosi svoja istraživanja. – Zbog toga je Tara 2000. godine prepoznata kao međunarodno značajno područje za ptice. Veliki tetreb, troprsti detlić, kamenjarka, crvendać, buljina, siva žuna, običan popić, puzgavac, drozd imelaš, mala muharica, fazani neke su od ptica koje žive na ovoj planini.

Crvendać

Utvrdio je i njihove najznačajnije lokacije. I, sve to pomno zabeležio u knjizi: Stolac, Sedaljka, Zvijezda, Tisovo brdo, Krnja jela, Čemerište, Zaovinsko jezero i druga. I za običnog čitaoca je zanimljivo, a kamoli za one koji se time bave što je pojasnio i veličinu ptica. Prva mera označava ukupnu dužinu, od vrha kljuna pa do repa, a druga dužinu krila u rasponu.

Što reče naš sagovornik, ove ptice u prostranstvu Tare uvek polete. Najveći broj direktno na njegov crtež.

KNjIGE OSTAJU ZA POKOLENjA

Rašajski je crtanje učio kod profesora Aleksandra Lukovića. Ptice koje posmatra, pa crta od velikog su značaja i za evropsku ornitološku literaturu. Njegove knjige su namenjene školskoj omladini i studentima biologije, turistima, stručnjacima, a pre svega zaljubljenicima u ptice i nepregledna planinska prostranstva. Njihov cvrkut ga odmara, baš kao i pentranje po dubodolinama, proplancima i šumama.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.