Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Referendum o pravosuđu pre parlamentarnih izbora

Poslanici će se 8. juna izjasniti o predlogu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, čitav proces do kraja treba da obavi isti skupštinski saziv, a izmene se ne tiču drugih delova najvišeg pravnog akta
Фото А.Васиљевић

Za manje od dve nedelje narodni poslanici će odlučivati o predlogu Vlade Srbije o izmeni Ustava u delu o pravosuđu i tada ne bi trebalo da bude iznenađenja, iako je za pozitivnu odluku potrebna dvotrećinska većina – vladajuća koalicija ima i veću podršku u parlamentu.

Iznenađenje bi moglo da dođe na kraju ovog procesa, koji treba da bude okončan referendumom o izmeni Ustava Srbije. Izjašnjavanje građana o izmenama Ustava, naime, može da utiče i na odluku o tome kojih će izbora biti početkom 2022. godine, to jest da li će vanredni parlamentarni izbori biti održani, kako je najavljeno, zajedno s redovnim predsedničkim i izborima za gradsku skupštinu Beograda.

Pošto su im rokovi blizu, činilo se logičnim da referendum bude organizovan istovremeno kada i izbori, što zbog troškova, što zbog podizanja izlaznosti. Zbog toga predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić već u nekoliko navrata ukazuje da se referendum mora zasebno organizovati ako konačna odluka bude da se ide i na vanredne republičke izbore. Proces izmene Ustava, od početka do kraja, mora da obavi isti skupštinski saziv, a kraj je kada narodni poslanici, posle referenduma, proglase nove ustavne odredbe, čime one stupaju na snagu. Parlamentarni izbori, opet, zahtevaju prethodno raspuštanje parlamenta. Jedno s drugim, dakle, nikako ne ide, pa Dačić ističe da je izvesnije da se referendum održi ranije, odnosno do kraja godine.

Kraj 2021. je, inače, rok za završetak ovog procesa prema Akcionom planu za poglavlje 23 u pregovorima sa EU. I kako zvaničnici, poput Dačića i ministarke pravde Maje Popović, često ističu, promena Ustava tiče se isključivo oblasti pravosuđa, odnosno načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, a ne, kako se neki pribojavaju, Preambule u kojoj se spominje Kosovo i Metohija, ili drugih delova najvišeg pravnog akta Srbije.

Na trećem javnom slušanju o promenama Ustava u ponedeljak Ivica Dačić je naglasio potrebu za što širim konsenzusom o novim rešenjima, koja treba da budu „modernija i pravičnija”. Kada je reč o proceduri, sledi posebna plenarna sednica Narodne skupštine 8. juna, na kojoj će se poslanici izjasniti o predlogu vlade o promeni Ustava. Ukoliko ga prihvate, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo će utvrditi tekst amandmana. Ukoliko Narodna skupština usvoji predložene amandmane, u roku od 60 dana bi trebalo da bude održan referendum, naveo je Dačić.

Napomenuo je da je neophodna i izmena Zakona o referendumu kako bi se uskladio s postojećim Ustavom, prema kojem je za uspeh referenduma potrebna većina od broja izašlih građana, a ne, kao ranije, više od 50 procenata od ukupnog broja birača. Može li se, s obzirom na sve što podrazumeva ovaj proces ustavnih promena, očekivati završetak procesa do kraja godine?

Dr Slobodan Orlović, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, kaže da može jer vlast ima potrebnu većinu u Narodnoj skupštini (mora da glasa najmanje 167 narodnih poslanika), a referendum će se održati u naredna dva meseca, posle odluke skupštine o usvajanju promene Ustava. Podseća da sam postupak još nije formalno ni otpočet (imali smo i ranije dva pokušaja, 2011. i 2018. godine), a biće tek kada Narodna skupština donese odluku, najmanje dvotrećinskom većinom, o usvajanju predloga za promenu Ustava. Još uvek smo u fazi inicijative promene Ustava, gde se ispituju formalna svojstva predloga – da li je podnet od ovlašćenog predlagača i u zahtevanom obliku.

Ukazuje i da nije nužno da se Zakon o referendumu promeni pre izmene samog Ustava jer bi se primenile neposredno odredbe Ustava. „U Ustavu je propisana većina potrebna za punovažnost referenduma, a to je većina izašlih birača. Dakle, u Ustavu nema odredbe o minimalnom potrebnom broju birača da bi referendum bio zakonit – hipotetički, da izađu tri birača i dvoje glasa za, referendum bi bio pravno valjan – ali nelegitiman”, kaže prof. Orlović za „Politiku”.

Kako dodaje, legitimitet, kao saglasnost građana, veoma je važan u postupku promene najvišeg pravnog akta jer je Ustav izraz opšte volje pa bi stoga većina građana, kao i poslanika, morala da podrži ustavne promene. „Ovo ’morala’ nije pravni uslov već je upravo uslov pristanka naroda, njegovog prihvatanja Ustava”, ističe Orlović i na pitanje da li bi, recimo, milion građana bio dovoljan da se ne sumnja u legitimnost procesa, kaže: „Po mom mišljenu, milion građana u Srbiji ne može da da potreban legitimitet ustavnim promenama, smatram da je minimalno 40 odsto birača, ako ne i većina, neophodno za to. Ako bi tek manjina građana podržala ustavne promene, smatram da bi se otvorilo pitanje poverenja vladi.”

Da li će, međutim, organizatori referenduma uspeti da objasne tako velikom broju građana značaj ovih ustavnih izmena? Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da hoće. „Bez obzira na to što su ranije teme za mobilizaciju birača bile drugačije, bile su nacionalne i političke par ekselans, i ova tema je izuzetno važna, samo što je za tako nešto potrebna jedna vrlo promišljena kampanja. I potreban je odgovor na antikampanju, koja se takođe može pojaviti iz dnevnopolitičkih razloga. Ali mislim da nijedna vlast, posebno ne ova vlast koja ima određeni vrlo jasan istančan njuh za dnevnu politiku, neće krenuti u taj posao bez prethodne medijske i političke pripreme”, kaže Stanković za naš list.

Dovodeći u vezu referendum s parlamentarnim izborima, kaže da izbori mogu da budu kalendarski i tehnički odloženi, a da od izjašnjavanja građana na referendumu može indirektno da zavisi stav građana o poverenju vlasti. „Ako referendum uspe, u smislu da ima značajnu izlaznost, a to je svaka izlaznost preko 50 odsto, onda vlast nema mnogo razloga za brigu kada je reč o njenom rezultatu na republičkim izborima. Ako uopšte tih izbora bude”, napominje on.

Dodaje ocenu da ova vlast nema nekog velikog razloga da se plaši kada je reč o sposobnosti da mobiliše značajan deo biračkog tela, kako god da odluči o vremenu održavanja referenduma i izbora. „Mislim da su izazovi ove vlasti drugde – oni su u domenu krize izazvane koronom, Kosova i ekonomske situacije. Politički izazovi tipa budućih izbora ili referenduma u ovom trenutku nisu na tom nivou ozbiljnosti iz prostog razloga što ova vladajuća koalicija dominira biračkim telom i može te procese da usmerava onako kako ona proceni da je najbolje”, zaključuje Stanković.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Neverovatno ! Nijedna srpska vlast nije uvela deobu vlasti po principu trias poliitca a sad se setila pod pritiskom EZ i to referendumom. Sta srpski narod zna o nezavisnom sudstvu kad ga nikad nije imala? Tamo gde se sudije plase politicara nema pravde . A obrnuto tamo gde se politicari plase sudija postoji ta ''pravna drzava''. Ko bira sudije? Oni koji poznaju sudski posao pa time isto tako znaju ko je od sudija najsposobniji. Dakle sudska vlast predlaze sudije a parlament ih imenuje.
Jos jedna ujdurma
Nije njima za verovati, mute nesto ozbiljno, kad hoce da se sakriju iza referenduma tj. da na gradjane prebace odgovornost.
Теофан
Прирема се велика превара. По ставу 6 члана 203 акт о промени Устава Србије Устав Скупштина Србије усваја двотрећинском већином укупног броја посланика. Скупштина може одлучити по истом ставу да и грађани потврде тај акт на референдуму. Али превара је у томе што о промени преамбуле Устава (да су Косово и Метохија саставни део Србије) по ставу 7 истог члана мора да се распише референдум па је очигледно да ће властодршци да организују да се на референдуму провуче и измена преамбуле Устава.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.