Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zelena ekonomija i biomedicina novi izvori privrednog rasta

Ана Брнабић на затварању Копаоник бизнис форума (Фото Танјуг)

Naša privreda svoj dalji rast treba da bazira na novim tehnologijama za održivi razvoj i to pre svega na energetskoj transformaciji, zelenoj ekonomiji, digitalizaciji zdravstva i biomedicinskoj tehnologiji, rekla je juče premijerka Ana Brnabić, na zatvaranju Kopaonik biznis foruma.

– Duboko verujem da su prilike pred nama višestruko veće čak i od onih koje smo do sada imali i da će zelena i biotehnološka transformacija po svom obimu biti mnogo veća od digitalne transformacije kojoj svedočimo. Ključna oblast i izvor rasta u skoroj budućnosti jeste spoj biotehnologije i tehnologije čije rezultate već možemo da vidimo od modernih RNA vakcina protiv kovida 19 do novih lekova za najteže forme bolesti kao što je kancer – kazala je Brnabićeva.

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o zdravlju i četvrtoj industrijskoj revoluciji identifikuje tri velika trenda. To su digitalizacija zdravstva, brza evolucija nauke i medicine i rast troškova zdravstva širom zemljine kugle. Svetski ekonomski forum predviđa da će se od ove godine ukupna količina medicinskog znanja duplirati na svaka 73 dana i da će globalno tržište biotehnologije porasti sa 448 milijardi dolara u 2019. na 833 milijarde u 2027. Predviđa se da će na globalnom nivou primena veštačke inteligencije na tržištu zdravstvenih usluga dostići vrednost od 31,3 milijarde dolara u 2025.

– Ovo su ogromne prilike za ekonomski rast i dalji razvoj Srbije. Zbog toga ćemo ove i sledeće godine grupisati naše najbolje kvalitete u kapmus koji će pokrivati oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta. Imaćemo na jednom mestu grupisane Farmaceutski i Biološki fakultet, Torlak i Institut za molekularnu genetiku, dok će u kampusu biti novoformirani institut za veštačku inteligenciju, kako bi sve znanje generisalo novi rast za našu zemlju – najavila je Brnabićeva.

Premijerka je dodala da je pre dva dana slovenačko „Delo” objavilo tekst u kojem piše zašto njihova NLB, koja je kupila Komercijalnu banku, otvara razvojni centar u Beogradu, a ne u Sloveniji i u tom članku je između ostalog navedeno da je Beograd u poslednjih nekoliko godina postao tehnološki centar gde dolaze stručnjaci informacionih tehnologija iz država nekadašnje Jugoslavije. Istog tog dana je u Novom Sadu položila kamen temeljac za zgradu Biosens instituta koji je svojim znanjem i zalaganjem uspeo da postane evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi i to jedini takav centar van granica EU.

– Oba ova događaja za mene pružaju odgovor na centralno pitanje ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma o novim izvorima rasta u izmenjenim ekonomskim okolnostima – rekla je Brnabićeva.

Digitalizacija je u Srbiji zaživela i postepeno našu privredu čini konkurentnijom, državu efikasnijom, a građanima život čini lakšim. To smo videli kroz besprekorno organizovanu vakcinaciju. Posledično, naša privreda je 2020. završila sa minimalnim padom BDP-a. Prvi kvartal ove godine ukazuje da ćemo prevazići projektovani rast od šest odsto, a i april dobro deluje, tako da će verovatno rast u drugom kvartalu biti bolji od očekivanog.

Ovaj privredni rast nošen je rastom građevinske industrije i našim ulaganjima u infrastrukturu. Gradi se više od 330 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, čija je vrednost četiri milijarde evra, a do kraja godine planirani su projekti vredni još dve milijarde evra.

Bitan segment u okviru našeg BDP-a su usluge, koje su postale najvažniji deo naše privrede što omogućava da bude otpornija u ovakvoj situaciju, kakvu smo imali tokom pandemije. Sektori turizma, saobraćaja i ugostiteljstva bili su teško pogođeni, a bankarstvo, informacione tehnologije, stručne usluge pokazali su se izuzetno otpornim.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
И када се пробудите пошто сте целе нођи сурфовали на нету у паузама између два кабинета и два састанка, три пријема у некој од амбасада да ли сте у Бриселу, Сарајеву или у Београду "Србији". Да ли се "кабинетски "живот разликује од нормалног да ли у том мору папира, статистика, окружени аналитичарима, "експертима" и да ли икада изађете на пијацу да ли покушавате да се паркирате, да ли свратите успут до Инфостана да платите рачун...да ли се икада будите из тог свог дигиталног виртелно зеленог сна
nikola andric
Izrazavanje zelja i poruzbina ''visoke tehnologije'' dok nam Kinezi grade puteve, zeleznicu i mostove. Dali postoje ''gradjevinska preduzeca'' u Srbiji? Nekada su gradili po celom svetu pa su. valjda, svi na ''privremenom radu'' u inostranstvu. Postali su visoko tehnicki pecalbari. Cercilu se pripisuje sledeca izreka: '' sposoban politicar zna da objasni zbog cega njegova obecanja nisu mogla biti ispunjena''.
Нанотехнологије
У навали префикса на технологију треба се заиста вратити 21. веку. Где је овде заштита животне средине или како се погрешно сужава на екологију? То кошта итекако и та зелена енергија је корак у том правцу. Премијерка је недавно рекла да људи боље живе па су еколошки освеститили. Они су се тек пробудили и видели у каквом цмећу живе и какав ваздух удишу.
Milanovic
Bravo Ana , nikada u novijoj istoriji Srbije nije postojao ovako inventivan ,vredan i interesima zemlje odan reformator i generator preobrazaja !
Sasa Trajkovic
Поштовани Милановић, да ли је то била иронија или сте заиста мислили то што сте написали... па да ја додам како Србија никада није имала лепшу "лепшег" да не погрешим премијера са више стила и осећаја за свој стајлинг и уопште стил, моду... да ли?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.