Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PROTOJEREJ-STAVROFOR VELIBOR DžOMIĆ ZA „POLITIKU”

Saborske odluke donose se jednodušno ili glasom većine

(Фото лична архива)

Donoseći odluke, ne u svoje lično ime, već u ime srpske crkve, arhijereji okupljeni na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, čije je ovogodišnje prolećno zasedanje počelo u ponedeljak, i ovog puta rade pod budnim okom javnosti, s vidljivim i manje vidljivim pritiscima, ali i očekivanjima šta bi trebalo, a šta ne da se nađe među odlukama.

Čini se da deo javnosti i pre nego što su počeli zasedanje i rasprava o određenim pitanjima već zna ono što još ni sami arhijereji ne znaju: ko će biti novi episkopi i ko je viđen za člana Sinoda i kada će se o čemu glasati, kada će se Sabor završiti. Najmanje se, izgleda, zna o tome kakvo je, u stvari, telo Sveti arhijerejski sabor, šta ono predstavlja u ustrojstvu crkve i kako prema crkvenim propisima izgleda njegov rad. Konačno, kako donosi odluke koje su vrlo često demantovale „pouzdana saznanja dobro obaveštenih izvora”, a gotovo uvek demonstrirale jedinstvo srpske crkve i o onim pitanjima za koje su „upućeni” tvrdili da vladike imaju nepomirljive stavove.

Sveti arhijerejski sabor je najvažniji organ Srpske pravoslavne crkve, on je Ustavom SPC normiran kao najviše jerarhijsko predstavništvo, zatim kao crkvenozakonodavni organ u pitanjima vere, bogosluženja, crkvene discipline i unutrašnjeg crkvenog uređenja, objašnjava za „Politiku” protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, jedan od najboljih poznavalaca Ustava SPC i dodaje da Sabor ima i određene sudske nadležnosti.

– Sabornost predstavlja jedno od najvažnijih svojstava pravoslavne crkve jer kao hrišćani ispovedamo da verujemo u jednu svetu sabornu i apostolsku crkvu. Arhijerejski sabor jedne pomesne crkve jeste krovni i nezamenljivi izraz crkvene punoće i vidljive sabornosti koja najvažniji i najdublji izraz ima u svetoj liturgiji, a u crkvenoupravnom smislu kroz rad i odluke Svetog arhijerejskog sabora koje su obavezujuće za čitavu pomesnu crkvu. Sabor je i molitveni događaj jer počinje svetom liturgijom kojom načalstvuje crkveni poglavar uz sasluženje episkopa, prezvitera i đakona i uz molitveno učešće vernog naroda – kaže Džomić.

On ističe da se u toku zasedanja Sabora u svim hramovima srpske crkve, uz nadležnog arhijereja, na bogosluženjima pominju i patrijarh i arhijereji koji su sabrani na zasedanju i dodaje da na taj način cela pomesna crkva pruža molitvenu podršku Saboru episkopa na čelu s patrijarhom.

– Shodno sveštenim kanonima, Sabor se sastaje dva puta godišnje, a po potrebi i češće. Svi episkopi su dužni da učestvuju u njegovom radu, a ukoliko su iz nekog razloga sprečeni, dužni su da svoj izostanak opravdaju. Sastav i nadležnosti Sabora precizno su i jasno propisani Ustavom SPC. Saziva ga patrijarh u sporazumu sa Svetim arhijerejskim sinodom, a on je i njegov predsednik i ima tzv. zlatni glas prilikom odlučivanja ukoliko su glasovi pođednako podeljeni. Sabor ima i svoj poslovnik o radu kojim je tačno uređena procedura sednica. Sabor usvaja svoj dnevni red, čiji predlog i materijale priprema Sveti sinod – navodi protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

Međutim, svaki eparhijski episkop u toku zasedanja najvišeg crkvenog tela ima pravo da podnosi predstavke i kandiduje neku temu kako bi se donela i odluka u tom slučaju, objašnjava naš sagovornik.

– Svi znamo kada počinje zasedanje Sabora, ali niko ne može da zna kada se završava, niti koje će pitanje i kada doći na dnevni red – ističe Džomić.

Dodaje i da ovo crkveno telo ima i svoje odbore u kojima se prvo razmatraju prispeli materijali, a ima pravo i da u svoje sednice pozove stručna lica kako bi dodatno, sa stručne strane, pojasnili neku tematiku. Najmlađi eparhijski episkopi su sekretari Sabora i oni vode zapisnik koji, posle svake sednice, usvaja najviše crkveno telo.

– Svešteni kanoni preporučuju da se saborske odluke donose u „jednomisliju”, odnosno „jednodušno”, ali propisuju da, ukoliko nema jednomislija o nekom pitanju, onda „važi glas većine”. Episkopi imaju pravo da izuzmu svoje mišljenje u vezi s odlukom koja je doneta većinom glasova, ali ih, bez obzira na izuzeto mišljenje, saborska odluka obavezuje kao i sve druge članove crkve. Legitimno je i preporučljivo da se arhijereji pre donošenja važnih odluka međusobno konsultuju i razgovaraju. To je jedan od puteva da se dođe do poželjnog „jednomislija” jer je još u Starom zavetu rečeno da je „mudrost u savetu mnogih”. Ali ako nema jednomislija, onda se odluke donose apsolutnom većinom glasova, odnosno 50 odsto plus jedan glas od ukupnog broja članova Sabora – kaže Velibor Džomić.

Što se tiče izbora novih episkopa, naš sagovornik objašnjava da se on vrši na sednici na kojoj obavezno prisustvuje najmanje dve trećine eparhijskih episkopa, a ukoliko se ne postigne jednodušnost o predloženom kandidatu za arhijereja, glasa se tajno i odlučuje apsolutna većina glasova.

– Jedan veliki srpski arhijerej i višedecenijski ugledni član Svetog arhijerejskog sabora, blaženopočivši episkop šabačko-valjevski Jovan (Velimirović), inače sinovac Svetoga Vladike Nikolaja, govorio je u svoje vreme, i to kada je Sabor bio pod velikim pritiscima komunističkog režima, a crkva u stanju gonjenja, da je Sveti arhijerejski sabor „čudno i ćudljivo telo”. Niko unapred ne zna i ne može da zna konačne saborske odluke upravo zbog toga što se donose uz priziv i sadejstvo Duha Svetoga. Tako je bilo, a tako je i danas. Upravo zbog toga su smešna i neodgovorna, ali i totalno diletantska, nagađanja budućih saborskih odluka po nekim medijima koji imaju za cilj da vrše pritisak na Sabor. Stvarnost je uvek pokazala da takvi pritisci ne mogu da imaju uticaja na donošenje saborskih odluka. Crkvene odluke se donose u interesu crkve, a ne u interesu necrkvenih ili izvancrkvenih faktora – naglašava Džomić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Сабор Српске православне цркве данас је на заседању изабрао нове чланове Синода. Свети Архијерејски Синод чине патријарх, као председник и четири епархијска архијереја као чланови. Чланове Синода бира Сабор на две године, и то сваке године по двојицу. Синод ће сада чинити патријарх Порфирије, митрополит дабробосански Хризостом, епископ сремски Василије, крушевачки Давид и епископ зворничко-тузлански Фотије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.