Petak, 23.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” NA GRADILIŠTU PRIŠTINSKE BAZE IZNAD MITROVICE

Desant bagera na Crnušu

KBS ne odustaje od pravljenja „crne tačke” regiona. Pored naoružanih stražara, zatekli smo vojne džipove i rovokopač
(Фото Биљана Радомировић)

Kosovska Mitrovica – Posle skoro dva meseca od našeg prvog odlaska na brdo Crnuša u ataru južne Mitrovice, kada je Priština najavila izgradnju najveće baze KBS-a na ovoj lokaciji, malo se šta na prvi pogled promenilo na ledini gde je strelište i gde bojevo gađanje izvode Kfor, Euleks, Unmik i KBS. Ali, sudeći po rovokopaču (velikoj utovarnoj lopati) u središtu poligona gde su postavljeni zakloni strelišta, a koji u prvi mah liče na poluotvorene kontejnere, formacija pod prištinskom komandom već priprema zemljište. Po nezvaničnim prognozama albanske javnosti, ova baza bila bi operativna najkasnije za pet godina.

 

Zemljište od 191 hektara za izgradnju baze dala je opština južna Mitrovica, uz jednoglasnu odluku odbornika, krajem marta. Samo 16 dana pre toga pripadnici KBS-a otišli su u prvu međunarodnu mirovnu misiju u Kuvajtu, na zahtev američke centralne komande. Inače, odmah pošto je gradonačelnik južne Mitrovice Agim Bahtiri obnarodovao vest da će se krenuti s izgradnjom baze koja će, po rečima vojnih analitičara, predstavljati „pretnju za zapadni Balkan”, NATO se brže-bolje ogradio izjavom da su „odluku o izgradnji baze donele kosovske vlasti”.

Naime, i ako se NATO, odnosno Kfor, svih ovih godina pozivaju na Rezoluciju 1244 SB, gde isključivo pravo po pitanju bezbednosti imaju zemlje u njihovom sastavu, prećutno se previđa činjenica da KBS nije samo formacija „koja izvodi operacije koje se tiču reagovanja u kriznim situacijama i da pomaže civilnim vlastima kako bi odgovorile na prirodne nesreće i ostale hitne situacije”.

Ponovni odlazak na Crnušu danima je za novinara „Politike” bio pod znakom pitanja. Niko od albanskih taksista ni ovaj put nije bio spreman da vozi do gore, do tačke koja se nalazi s leve strane magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Priština, naspram samog sela Šupkovac. Ono što je vrlo interesantno jeste da se iz samog strelišta, koje je smešteno u dolini Crnuše, ne vide ni Kosovska Mitrovica, ali ni Zvečan. Ali, sa vrha Crnuše i 1.010 metara nadmorske visine, gde se nalaze TV predajnici i repetitori za mobilne operatere, kao na dlanu se vide ova dva grada, naseljena isključivo srpskim življem, a uočljivi su i delovi opština Zubin Potok i Leposavić.

Inače, na samom ulazu u strelište, na vidljivom mestu, prilikom prvog odlaska u aprilu stigli smo do table s natpisom na albanskom, engleskom i srpskom jeziku – „poligon strelište”, iznad kojeg je grb kosovske policije. Do tamo, ovog puta, prilaz je bio strogo zabranjen i rizičan. Poligon je ograđen betonskim stubovima i bodljikavom žicom, a po nekim nezvaničnim saznanjima, ceo taj kraj je pokriven video-nadzorom. Na mnogim mestima na strelištu popucali su betonski stubovi, žica je oborena na zemlju, pa se stiče utisak da za 22 godine, koliko ovo zemljište koriste međunarodne vojne i civilne snage, nijedan „ekser nije ukucan”.

Naime, poligon su do rata 1999. godine koristili vojnici SFRJ i SRJ, a služio je i za bojevo gađanje pripadnika srpske policije. Do samog strelišta od magistralnog puta ima nekih kilometar i po, a celom dužinom put je asfaltiran i prolazi kroz albansko selo, gde su se juče razmileli žitelji. Karakteristično je da je asfaltiran i svaki metar puta do kuća, koje se nalaze na nekoliko stotina metara od samog poligona.

S oprezom prilazimo strelištu gde su na goloj ledini postavljeni sto i drvene klupe, za koje možemo samo da nagađamo čemu služe. Tek dublje, gde s rizikom ulazimo, primećujemo vojne džipove. U prvi mah nam se učinilo da su to džipovi Kfora, ali kada su krenuli za nama, bilo nam je jasno da su u njima pripadnici samozvane „vojske” pod komandom Prištine. Zeleni džipovi, koji su se jedva razaznavali od šume, vidno su obeleženi. Kao i pripadnici KBS-a koje smo kao kroz maglu nazreli na straži.

Nije baš prijatno vrteti se oko terena gde su naoružani ljudi, u ovom slučaju „kosovski vojnici”, od kojih su mnogi bili pripadnici OVK, kasnije preobučeni u uniforme Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK). Naročito što je za svaki prilaz objektu, koji ima bar naznaku da je vojni, potrebna posebna dozvola. U ovom slučaju to bi najverovatnije iziskivalo mnogo vremena, čak i nekoliko meseci, a velika je verovatnoća da bi nas iz Kfora uputili na KBS, a onda bi se sasvim sigurno tražila i dozvola Unmika i Euleksa.

Na kraju ispada jednostavnije da se bez dozvole, ali uz rizik, novinar na svoju ruku uputi ka Crnuši, ka bazi koja bi trebalo da nosi ime Ise Boljetinca, po kojem se u Ibarskom Kolašinu i zvečanskoj nahiji među nealbancima svojevremeno samo po zlu znalo. Sa Crnuše, na delu jedne velike krivine, gde se nalazi ogroman „kamen međaš”, najbolji je vidikovac za južnu i severnu Kosovsku Mitrovicu, za deo opštine Zvečan, gde dominira čuveni „Trepčin” dimnjak, ali se naziru i delovi opština Zubin Potok i Leposavić.

Tačno se vidi tok Ibra, ali i cela magistrala koja centralno i severno Kosovo povezuje sa centralnom Srbijom. To je taj magistralni put gde su u tri navrata pripadnici ANA (Albanska nacionalna armija) svojevremeno pokušali miniranjem nadvožnjaka da preseku „žilu kucavicu” i Srbe odvoje od matice. Da bi Crnuša, koja se nalazi na svim strategijskim, operativnim i taktičkim pravcima, bila pretnja za opštine na severu Kosmeta, svi su saglasni – od političara, analitičara do zabrinutih Srba u četiri opštine na severu Kosmeta. Saglasni su i da će tako postati „crna tačka” za ceo region.

Hrvati u kampu „Vilađo Italija”, zaduženom za Dečane

Od prvobitne pompezne najave Zagreba da će da otvore vojni kamp na Kosmetu očigledno se odustalo, nakon što su je i sami hrvatski zvaničnici naknadno demantovali. Ostaje, međutim, nepoznato kada će biti povećan angažman hrvatskih vojnika u sastavu Kfora. Po svoj prilici priča o kampu je bila samo marketinški trik jer su kapaciteti postojećih vojnih baza unutar samog Kosmeta i više nego dovoljni za 3.419 vojnika, koliko sada broji Kfor, uključujući i 38 pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske, sa štabnim oficirima, kao i za dva transportna helikoptera Mi-17. Hrvatska, koja je među prvima 2008. priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i koja s privremenim kosovskim vlastima u Prištini ima veoma razvijene odnose po planu vojne obuke i školovanja kadrova (i obaveštajnog delovanja), planira da na Kosovu angažuje pešadijsku četu sa oko sto vojnika koji bi bili razmešteni u baze „Bondstil”, „Vilađo Italija” kraj Peći, „Filmski grad” u Prištini, kao i oko aerodroma „Slatina”.

Najverovatnije će novopridošli vojnici, „hvaljeni od međunarodnih partnera”, kako tvrdi Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske i dalje biti na zadacima helikopterskog prevoza trupa Kfora, ali i „drugog važnog osoblja na Kosovu”. „Politika” je ostala uskraćena za odgovore koje je uputili Informativnoj službi Kfora u Prištini, a odnose se na najavu dolaska pešadijske čete, kao i još nekoliko pitanja vezanih za angažman oružanih snaga Hrvatske. Inače, prvi vojnici iz Zagreba stigli su na Kosmet 2009. godine, a najveći broj je, prema našim saznanjima, stacioniran u kampu „Vilađo” u selu Belo Polje. Ova baza nalazi se u zoni odgovornosti „Zapad” pod italijanskom komandom, zaduženom za čuvanje Visokih Dečana, jedine svetinje na KiM koju i dalje obezbeđuje Kfor.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Данило
Хвала Вам велико на храбрости и овим текстовима! Још има правих новинара! Због оваквих се репортажа чита "Политика"!
rudi
Koliko god Srpski politicari sklapaju ugovore sa zapdnim ekomonskim prijateljima, potom sa zapada sve vise baza i vojnih poligona se gradi na srpskoj svetilnji i grsdice se

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.