Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Intervju: Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta

Srbija treba da gradi solarne i vetroelektrane

(EPA-EFE/TANNEN MAURY)

Dr Nikola Rajaković, profesor na katedri za elektroenergetske sisteme na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu u intervjuu za „Politiku” kaže da je odgovor na pitanje da li bi naša zemlja imala dovoljno električne energije ukoliko bi došlo do definitivnog prekida gradnje „Kolubare B” pozitivan. Ovde je reč o zamenskim kapacitetima. Umesto „Kolubare B” Srbija treba da gradi solarne i vetroelektrane i da na taj način postupno obezbeđuje zamenu za proizvodnju iz termoelektrana. Pri tome, optimalno je da se pored privatnog sektora i EPS angažuje u izgradnji obnovljivih izvora energije. Podrazumeva se da to EPS radi u sektoru hidroenergetike, ali je potrebno da konačno zakorači i u sektor obnovljivih izvora.

Naša zemlja je u prethodnim decenijama, zahvaljujući potencijalima uglja (lignita) i hidropotencijalima, bila uglavnom u pogledu elektroenergetskog bilansa nezavisna. Dakle, nismo bili uvozno zavisni sa aspekta električne energije (ne treba zaboraviti da imamo visoku uvoznu zavisnost kada je reč o nafti i gasu). Naši potencijali obnovljivih izvora, pre svega sunca i vetra, kao i veliki tehnološki napredak u solarnoj i vetroenergetici, omogućavaju nam da budemo samostalni u elektroenergetskim bilansima. Optimalan način izgradnje obnovljivih izvora i skladišta energije, daje realan osnov da Srbija bude potpuno energetski nezavisna i od uvoza nafte i gasa. Naravno, ovo se neće dogoditi u narednih 10 godina, ali su naše perspektive da se to desi izvesne.

(Foto: lična arhiva) 

Sunca i vetra, međutim, nema cele godine, šta tada trošimo?

Istina je da ih nema cele godine, i oscilacije u intenzitetu sunca i vetra se moraju uravnotežiti, odnosno balansirati. Ovaj aspekt je kod dela struke koji obnovljive izvore ne vidi kao rešenje energetskih problema dugo bio ključni argument. Međutim, danas su naučni i stručni radovi i primena na manjim sistemima dokazali da je varijabilnost proizvodnje uz skladištenje energije (odnosno sa primenjenim tehnološkim opcijama fleksibilizacije) rešenje za buduće energetske sisteme sa visokim učešćem obnovljivih izvora (čak do nivoa od 100 odsto).

Koliko će koštati kilovat-sat proizveden u novom „B bloku” ako budemo morali da plaćamo taksu za ugljen-dioksid?

Ovo je svakako važno pitanje jer proizvodnja električne energije u termoelektranama postaje ekonomski neisplativa sa visokom cenom tone ugljen-dioksida. Konkretno novi blok „Kolubara B” snage 350 megavata mogao bi da proizvede oko dva miliona megavat-časova godišnje koji danas na tržištu vrede oko 100 miliona evra. Sa aktuelnom cenom tone ugljen-dioksida višom od 50 evra taksa je takođe oko 100 miliona evra. Ona se u Srbiji danas ne plaća ali je samo pitanje vremena kada će početi da se podmiruje jer smo potpisnici međunarodnih ugovora iz ove oblasti. Ovo je računica koja pokazuje neisplativost gradnje ovog novog bloka u okolnostima kada je dekarbonizacija energetike primarni zadatak naše generacije da bismo usporili klimatske promene.

Objektivno će kilovat-sat u novom bloku koštati sa uvaženim eksternim troškovima (zaštite životne sredine i zdravlja – koji se delom vide i kroz cenu tone ugljen-dioksida, troškovi odsumporavanja, pepelišta...) više od 100 evra po megavat-času, dok je cena kilovat-sata iz solarnih elektrana na najboljim lokacijama na svetu danas pala ispod 15 evra po megavat-času.

Koliko bi koštao kilovat-sat iz solarne elektrane?

Kod nas bi cena iz solarne elektrane mogla da bude oko 30 evra po megavatu (imajući u vidu savremene tehnologije, pad cena panela od sedam puta u poslednjih desetak godina). Zaključak se sam nameće.

Kažete da ceo proces dekarbonizacije i prelazak na „zelene kilovate” neće ići preko noći, plan je neka 2050. godina. Šta do tada raditi sa termoelektranama u Srbiji i radnicima?

Energetska tranzicija je velika razvojna šansa i broj novih radnih mesta koja nose digitalizacija energetskog sektora, tehnologije obnovljivih izvora, elektrifikacija transporta, energetska efikasnost premašuje broj radnika koji bi ostali bez posla.

Kakav nam je trenutno kvalitet lignita i kolike su realne zalihe?

Kvalitet je sličan onom u prethodnim godinama. Teškoće sa lignitom su ogromne: nehomogenost nalazišta, pomešanost sa zemljom i potreba za dodavanjem mazuta radi održavanja stabilnog sagorevanja. Rezerve sa postojećim kapacitetima su za narednih nekoliko decenija, odnosno baš onolike da postupno do 2050. godine ugasimo sve termoelektrane. Njihova starost je zabrinjavajuća i održavanje će biti sve skuplje.

Komentari91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
"Објективно ће киловат-сат у новом блоку коштати са уваженим екстерним трошковима (заштите животне средине и здравља – који се делом виде и кроз цену тоне угљен-диоксида, трошкови одсумпоравања, пепелишта...) више од 100 евра по мегават-часу, док је цена киловат-сата из соларних електрана на најбољим локацијама на свету данас пала испод 15 евра по мегават-часу". Како један киловат - сат може да кошта сто евра по мега -сату? Нека нова интернационална јединица за мерењ?Ко вас постави за професора?
Milan
Za pare svaka ludost moze da se "naucno obrazlozi" onaj ko zna razumece da ne obrazlazem svaku ludost iz teksta.
Dusan Martinovic
Profesore Profesor Bogdan Maglic je sedamdesothi bio zvezda u proucavanjy fuzije tj Migma Celije koliko znam prava na patent je poklonio. Da li tadasnja vlast nije imala sluha ili para ne znam. Bio sam studnet slusao sam njegova predavanja na Kolarcu ili SAN nisam siguran kad je bio u poseti iz SAD. Da li na tehcikoj fizici postoji mougnocst za nastavak takvog rada ili joint venture gde bi mogli da investiramo u R&D. Znam da je Dr.Koruga veliko ime u Nano da li Masinac i ET imaju joint R&D
Dusan Martinovic
Profsore pogledajte sta se desilo u Teksasu prosle zime bas zato sto su upotrablavali altenrnativne izvore energije. 111 mrtvih Inace da li ste ikada boravili ispod neke od vetrenjaca duze od dva sata mrtvih ptica koliko hocete. Dugotrajnost Danskih i Holandski je jako mala stepen iskoriscenja 30% sta cete kada se zamrznu. Ko ce da plati studiju vetrova za Srbiju. Povratak na investiciju je oko 10 godina ako ne i vise. Stepen iskoriscenja solarnih celija jako mali bez obzira na Nano coating.
Rodoljub
Krecnjak kamen gori dobro i daje veliku energiju a zavrsni proizvod je krec Ugalj nije potreban da kamen gori vec samo male kolicine drveta. Eto izazova za nase umove inzinjerske. Drvo ne spada u zagadjivace vazduha ako se uzima za ogrev

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.