Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U filološkim odeljenjima najmanje đaka uči francuski

Najezda osmaka u Filološkoj gimnaziji. – Odeljenja za učenike s posebnim sposobnostima za filološke nauke postoje u 11 gradova, od ove godine i u Smederevu
Пријемни испит за Филолошку гимназију (Фото Н. Марјановић)

Najmlađu generaciju gimnazijalaca koji francuski jezik uče u specijalizovanom smeru za talentovane za filološke nauke čini svega devet đaka – na republičkom nivou. To su sadašnji prvaci prestoničke Filološke gimnazije. Ali taj kuriozitet, kao i višegodišnji problem da se popuni kvota u filološkim odeljenjima za francuski jezik i književnost, pa i činjenica da zbog toga ovaj smer u Karlovačkoj gimnaziji već nekoliko godina ne upisuje đake, ostaju u senci jagme za mesta u drugim filološkim ili dvojezičnim odeljenjima za darovite. Treba razlikovati filološke i dvojezične smerove, za njih se ne polaže isti prijemni, niti se u njima đaci obrazuju po istom programu.

– Tačno je da jedino naša škola upisuje učenike u filološko „francusko” odeljenje i da je prošle godine tu ostalo slobodnih mesta (kvota je 12). Intenzivno nastojimo da nam nadležni odobre da oformimo grupu za početni francuski. Program je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, imamo pozitivno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta, ali to resorno ministarstvo još nije odobrilo, prošle godine zbog kovida, a ove takođe. Nadamo se da će sledeće godine biti drugačije. Mnogo je dece koja bi francuski u filološkom odeljenju učila od početka, kao što uče, recimo, norveški, koji imamo od prošle godine – ukazuje Dragana Ćećez Iljukić, direktorka Filološke gimnazije.

Doslovce saglasan s njenim rečima, Branko Stojkov, direktor Karlovačke gimnazije, potvrđuje da i ova škola ni prošle ni ove godine nije dobila mogućnost da budućim učenicima ponudi da uče francuski iz početka, a da je ovo treća godina zaredom da ne upisuju đake u „francusko” odeljenje jer ono nije ni u planu.

– Što naši đaci ne bi mogli francuski da uče po početnom programu, kad mogu španski, italijanski, kineski... Uostalom, i na fakultetu postoji mogućnost da se francuski uči od početka pa što ne bi postojala u filološkoj gimnaziji, ali nama to još nije odobreno – objašnjava Stojkov, uveren da je problem u tome što se francuski slabo uči u osnovnim školama.

Direktorka Filološke ukazuje da je ravnoteža, koja je u našem obrazovnom sistemu postojala u pogledu približno jednakog broja đaka koji kao drugi strani uče različite jezike od petog razreda osnovne škole, uglavnom poremećena u korist nemačkog, i to zahvaljujući uticaju roditelja na izbor učenika.

– Posledice su evidentne. Nemamo dovoljno učenika koji bi mogli da polože prijemni iz francuskog. Pazite, to je jedan od diplomatskih jezika, a Srbija je deo porodice frankofonih zemalja i kao takvo područje ne bi smela da zamire – uviđa Dragana Ćećez Iljukić.

Ima istine i u tome da je dvojezična nastava na srpskom i francuskom jeziku, koja postoji u šest gimnazija i godišnje prima 135 đaka (a naročito je popularna u Trećoj i Desetoj beogradskoj i gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu), zaslužna za slabu konkurenciju na smerovima za francuski jezik u filološkim gimnazijama. Mada, od prošle godine u Srbiji ne postoji srednja škola s isključivo filološkim odeljenjima jer je Filološka gimnazija dobila smer za scenske i audio-vizuelne umetnosti, Karlovačka za istoriju i geografiju, a subotička „Deže Kostolanji” odranije ima sportsko odeljenje.

Smerovi za đake s posebnim sposobnostima za filološke nauke, po pravilu za engleski jezik, postoje u još sedam gimnazija, u Kragujevcu, Jagodini, Valjevu, Šapcu, Kraljevu, Kruševcu i Nišu. Aktuelni konkurs za upis u srednje škole predviđa formiranje novog filološkog odeljenja u Gimnaziji u Smederevu, čime je upisna kvota na nacionalnom nivou povećana na 552 mesta. Ukupno oko 800 đaka prijavilo se da polaže prijemni, ali se ispostavlja da je polovina tog broja nameravala da znanje oproba u jednoj školi – beogradskoj Filološkoj.

– Bila je prava najezda osmaka. Drugog dana prijemnog, dva ispita održavala su se u isto vreme, nismo to mogli da promenimo pa su neka deca morala da odustanu, a da nisu, bilo bi 400 kandidata. Ovako je na obe provere znanja, iz srpskog i stranog jezika, koje čine prijemni, kod nas izašlo 370 osmaka, a imamo 168 mesta u prvom razredu. To je više od dvoje učenika na jedno mesto. Uspešno je ispit iz srpskog i engleskog položilo 207 đaka, iz francuskog i srpskog – šest, ruskog i srpskog – četiri, nemačkog i srpskog – deset – sumira Dragana Ćećez Iljukić.

Kandidati koji su na drugom testu birali da polažu francuski, ruski i nemački imaće prednost na upisu u odeljenja za te jezike u odnosu na vršnjake koji za te i sve druge filološke smerove (engleski, japanski, kineski, španski, italijanski, norveški i klasični – starogrčki i latinski) konkurišu na osnovu položenog engleskog kao stranog jezika.

– Ove godine za polaganje prijemnog u Karlovačkoj bilo je prijavljeno više od 190 đaka. Na ispit iz srpskog izašlo je 176 kandidata. Desetoro nije položilo. Engleski je položilo 160 učenika, ali imamo i đake koji su položili prijemni iz nemačkog i ruskog. Planiranih 144 mesta trebalo bi da bude i popunjeno – očekuje Stojkov.

Slika žestoke konkurencije zasnovana na poređenju upisne kvote s brojem osmaka prijavljenih da polažu prijemni za upis u odeljenja za darovite uglavnom se ispostavi ne tako verodostojnom kasnije, kada se broj konkursom predviđenih mesta uporedi s brojem učenika koji su uspešno prošli prijemni, malu maturu i smer za talente naveli kao prvu želju na listi. To važi i za filološka odeljenja, za koja se, na primer, lane 748 osmaka prijavilo da polaže prijemni, za raspoloživih 528 mesta, a upisano je 469 učenika u prvi razred.

Prijemni za dvojezična odeljenja položilo 616 đaka, a ima 468 mesta

Dvojezična odeljenja za novu generaciju prvaka predviđena su u 11 gimnazija i Vazduhoplovnoj akademiji. U prvom razredu bilingvalnih smerova planirano je ukupno 468 učenika. Da polažu prijemni prijavilo se 712 osmaka, na ispit je izašlo 670, a položilo 616 đaka. Mali maturanti koji su uspešno prošli proveru znanja za dvojezična odeljenja ne mogu da konkurišu za upis u filološka, i obrnuto. Dvojezična nastava se realizuje na srpskom i jednom stranom jeziku: francuskom, engleskom, nemačkom ili ruskom.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Филолог
Корен проблема у вези са наставом страних језика је много дубљи, а тиче се одсуства било какве језичке политике у нашем образовном систему. Довољан пример за то је податак да је недељни фонд часова страних језика већ смањен на 1.5 час.
nikola andric
Ista situacija je nastala i u Holandiji kad su skoro svi predmeti postali ''izborni''. Holandski intelektualci su pre tih promena ucili i govorili 4 strana jezika. Sada je sve reducirano na engleski. Posto je Nemacka najvazniji ekonomski partener za Holandiju nije cudan nedostatak ''nemackog'' kod Holandjana. Ko govori ruski u Srbiji pored bivseg ucenja ruskog u gimanaziji?
Darko
A zasto bi-jezik koji nije ni priblizno rasprostranjen kao engleski,zatim u Francuskoj se takodje sve vise trazi znanje engleskog jezika. Neka se deca specijalizuju u onoj oblasti od koje sutra ziveti,najpre.
Митраљета
Паметна деца! Коме још треба тај језик... французи су показали своје лице ... треба тај језик искључити из основног образовања усмерити се ка шпанском( више нас поштују и кориснији је ..), руском, кинеском и наравно енглеском( нажалост ).
Мики
Док на факултетима у Француској нула студената учи српски језик. Заиста понижавајуће.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.